Da li je članarina Privredne komore ustavna? - Vijesti.me
URA PRIPREMILA PREDLOG ZA USTAVNI SUD

Da li je članarina Privredne komore ustavna?

Potpredsjednik URA Miloš Konatar kaže da Privredna komora neustavno naplaćuje članarinu od svih privrednih društava, kao i da 99% tih kompanija nikada nisu imale bilo kakvu direktnu niti indirektnu korist od toga

Miloš Konatar
Miloš Konatar (Foto: Arhiva "Vijesti")

Građanski pokret URA pripremio je dva predloga za ocjenu ustavnosti Statuta Privredne komore Crne Gore, kojim je uvedena obaveza plaćanja članarine za sva registrovana privredna društva, kao i Odluke o utvrđivanju osnovice i stope za obračunavanje te članarine u 2017. godini.

Privredna  komora  kao udruženje je odlukom za 2017. godinu navelo da su sva “privredna društva, banke i druge finansijske organizacije, organizacije za osiguranje, preduzetnici i drugi oblici organizovanja koji obavljaju privrednu djelatnost” u Crnoj Gori dužne da obračunavaju i plaćaju članski doprinos PKCG po stopi od 0,27 odsto na osnovicu koju čini iznos svih bruto zarada zaposlenih.

Naprimjer, na prosječnu bruto zaradu od 760 eura, poslodavac za privrednu komoru po radniku plati dva eura mjesečno. Ovu “članarinu” dužni su da plate prilikom svake isplate zarada zaposlenih. Za firme koje imaju do pet zaposlenih ukupna članarina je fiksno 50 eura godišnje.

Slične odluke postojale su i ranijih godina još iz perioda samoupravljanja, ali Privredna  komora  više nije dio socijalnog dijaloga i nema ta javna ovlašćenja.

Potpredsjednik URA Miloš Konatar kaže da Privredna  komora  neustavno naplaćuje članarinu od svih privrednih društava, kao i da 99% tih kompanija nikada nisu imale bilo kakvu direktnu niti indirektnu korist od toga. On je naveo da će inicijativa biti proslijeđena svim opozicionim poslanicima kako bi zajedno stali na kraj kršenju Ustava na štetu građana i privrednih društava.

U predlogu za ocjenu ustavnosti navedeno je da finansijske obaveze - dažbine za građane ili privredu mogu uvediti samo zakonom, ali da Zakon o Privrednoj komori ne predviđa način na koji privredna društva postaju članovi PKCG. Zbog toga se smatra da PKCG svojim statutom i odlukom, nižim pravnim aktima, ne može uvoditi obaveze koje se obračunavaju zajedno sa zaradama zaposlenih.

Navodi se i član iz Ustava da niko ne može biti prisiljen da bude član nekog udruženja, a aktima PKCG se plaćanje članarine nameće svim registrovanim firmama i preduzetnicima. U predlogu se tvrdi i da je Privredna  komora  ovim prigrabila nadležnost zakonodavstva u svoju korist.

“U ovom trenutku Privredna  komora  predstavlja jednu parazitsku organizaciju koja živi na račun preduzetnika i privrednih društava koji su suprotno Ustavu primorani, bez prava izbora, da budu članovi i plaćaju članarinu. Crna Gora se sada više nego ikada mora domaćinski odnositi prema novcu. Kakvu korist danas imaju privrednici od ovakve Privredne komore”, kazao je Konatar. On navodi da su sva privredna društva internim aktom PKCG primorana da budu članovi i plaćaju članarinu.

“Ustavni sud će vrlo brzo na stolu imati ovaj predlog, ja očekujem, potpisanu od svih opozicionih poslanika. Kamo sreće da se novac koji su privredna društva platili Privrednoj komori usmjerio u fond za talente ili mlade istraživače i naučnike. Umjesto ulaganja u razvoj, crnogorski privrednici finansiraju skupa službena auto predsjednika Komore i njegovih saradnika, neproduktivna putovanja i jedan truli i prevaziđeni sistem”, kazao je Konatar. 

Privredna komora: Članarinu naplaćujemo po zakonu

Iz Privredne komore, povodom ove inicijative, navode da je Zakonom o Privrednoj komori i Statutom propisano da privredna društva, banke i druge finansijske organizacije, organizacije za osiguranje i preduzetnici zajedničke interese ostvaruju u PKCG i da danom registracije u Centralnom registru privrednih subjekata postaju njeni članovi.

Velimir Mijušković
Velimir Mijušković(Foto: PKCG)

“Saglasno Zakonu, sredstva za rad obezbjeđuju se od članskog doprinosa, prihoda od naknada za izvršene usluge i drugih izvora, a visinu članskog doprinosa i drugih naknada za izvršene usluge i način njihovog plaćanja, utvrđuje Skupština, kao najviši organ Komore.

Komorom upravljaju privrednici iz svih sektora privrede (neposredno više od 600 privrednika). Skupštinu Komore, Upravni odbor, Nadzorni odbor i odbore udruženja sačinjavaju privrednici koji za svaku godinu usvajaju program rada i finansijski plan. Privredni subjekti za svaku godinu utvrđuju koliko će iznositi članski doprinos, koje aktivnosti će  Komora  realizovati i koliko novca treba da bude potrošeno za koju aktivnost. Ovakav sistem rada i finansiranja i do sada je bio predmet osporavanja nedovoljno upućenih, pa je pravna utemeljenost sistema Komore potvrđena pravosnažnim sudskim presudama.

Iza Ustava Crne Gore, kao akta neprikosnovene pravne snage, nalaze se zakoni kao normativni pravni akti države, u okviru kojih je i Zakon o Privrednoj komori i drugi zakoni kojima je Komori povjereno vršenje javnih ovlašćenja (izdavanje javnih isprava, uvjerenja, potvrda, dozvola i sl.), što znači da je riječ o udruženju u javnom a ne privatnom pravu. Stoga je propisivanje obaveznog članstva u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Takođe, Komitet za pravne poslove Evropskog parlamenta utvrdio je da je obavezno članstvo u privrednim komorama u skladu sa pravom Evropske unije.

Ovakav model organizovanja imaju susjedne zemlje (Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina) ali i najrazvijenije evropske države: Njemačka, Francuska, Austrija, Italija, i dr. kod kojih su takođe komore osnovane zakonom i kod kojih je članstvo obavezno.

Privredna  komora  Crne Gore, kao samostalna, poslovna, stručna i interesna organizacija koja objedinjuje interese privrednih subjekata, doprinosi razvoju i unapređenju preduzetništva i profitabilnom privređivanju, registrovana je u transparentnom registru Evropske unije i članica je najznačajnijih komorskih asocijacija, kao što su: Međunarodna trgovinska  komora , Eurochambres, Evropska asocijacije privrednih  komora ...

Za obavljanje stručnih, administrativnih i drugih poslova,  Komora  ima stručnu službu koju čine visokoobrazovani ljudi (85%), prosječne starosti 36 godina. Učešće žena iznosi 55%. Stručna služba odgovara potrebama i zahtjevima članica i omogućava stručno, kvalitetno, pravovremeno i odgovorno izvršenje poslova koji su od interesa za poslovanje privrede i društvo u cjelini”, saopštili su iz Privredne komore na čijem čelu je Velimir Mijušković.