Šta sve donosi planirani budžet države za iduću-izbornu godinu - Vijesti.me
JOŠ DA ZAPOSLENI OSJETE UKIDANJE KRIZNOG POREZA

Šta sve donosi planirani budžet države za iduću-izbornu godinu

Budžet povećan na 2,57 milijardi, ukida se privremeni dodatni porez nakon sedam godina, ostaje smanjenje doprinosa za zdravstvo, blago veće plate u prosvjeti i zdravstvu, predviđen značajan rast izvornih prihoda...

Vlada danas o budžetu, u petak mora da ga šalje Skupštini: ministar Radunović
Vlada danas o budžetu, u petak mora da ga šalje Skupštini: ministar Radunović (Foto: Boris Pejović)

Nacrtom zakona o budžetu za 2020. godinu planirano je da državna kasa bude “teška” 2,57 milijardi eura, što je za oko 200 miliona više u odnosu na ovogodišnji rebalans budžeta. 

Komisija za ekonomsku politiku (KEP) je dostavila Vladi na utvrđivanje plan najvažnijeg finansijskog akta za iduću godinu, a u petak će biti predstavljen javnosti kada je i krajnji zakonski rok da predlog budžeta dostave Skupštini.

Ministarstvo finansija je za narednu godinu planiralo da ukine krizni porez na iznos preko prosječne bruto zarade nakon sedam godina, što je u januaru najavio resorni ministar Darko Radunović. 

Iznos prosječne zarade se mijenjao i sada iznosi 775 eura bruto, odnosno 516 eura neto.

Ova mjera treba da se odrazi i na zaposlene koji imaju tu vrstu primanja, jer je namet dio opterećenja na bruto zarade ali o trošku zaposlenog, pa bi poslodavci trebalo za ovaj dio da povećaju plate radnicima. 

Krizni porez je iznosio 11 odsto na iznos iznad prosječne bruto zarade, a jedinstvena stopa sada će ponovo biti devet odsto.

Predviđeno je i da ostane smanjenje za doprinose za zdravstvo.

Više za prosvjetu i zdravstvo

Planirano je povećanje plata prosvjeti za devet odsto u 2020. godini, što je 13 miliona u bruto iznosu, a veću sumu novca za narednu godinu može očekivati i sektor zdravstva. 

Ukupno povećanje zarada po ova dva osnova iznosiće oko 20 miliona eura u izbornoj godini, pa će ukupna stavka za bruto zarade zaposlenih u državnim institucijama narasti na skoro 500 miliona eura.

Vlada bi na današnjoj sjednici trebalo da potvrdi odluku o povećanju zarada u ove dvije oblasti. 

Premijer Duško Marković je nedavno odbio predlog povećanja zarada u državnoj upravi i pravosuđu, kada su tražili povišicu od deset odsto, navodeći da sada ne može svima ići povećanje “i da su oni već imali jedno 2016. godine”.

Ministarstvo finansija je pripremilo budžet za narednu godinu sa značajnim rastom izvornih prihoda, što je potvrda da u narednoj godini neće biti smanjenja dažbina na zarade, što su tražili SDP, Unija poslodavaca i Privredna komora.

Ministar Radunović je na skupštinskom Odboru za ekonomiju, finasije i budžet kazao da će tek sredinom naredne godine moći o tome da razgovaraju ako se značajno povećaju prihodi od izdavanja aerodroma u zakup ili od programa ekonomskog državljanstva.

Projektovano je da budžetu nedostaje 590 miliona eura u 2020. Od sume koja budžetu nedostaje već je u septembru ove godine obezbijeđeno 500 miliona kroz emisiju obveznica na stranom tržištu

Radunović je odbio predloge o uvođenju neoporezivog dijela zarade, jer bi se time povećala prosječna zarada a preko nje penzije i socijalne naknade, što bi bio značajan teret za budžet. 

Naveo je i da sada nije moguće dodatno smanjivanje doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje jer je deficit Fonda PIO 102 miliona, a Fonda zdravstva 60 miliona. 

Ukazao je i da će zbog ovogodišnjeg smanjenja doprinosa za dva odsto godišnji manjak u budžetu iznositi 7,2 miliona eura.

Radunović je priznao da su velike dažbine, ali da su potrebne obimne analize o načinu njihovog smanjenja.

Za dugove 539 miliona

Izvori “Vijesti” iz izvršne vlasti objašnjavaju da su očekivanja da se, između ostalog, kroz veću zaposlenost nadomjesti novac po osnovu ukidanja kriznog poreza i većih izdvajanja za prosvjetu i zdravstvo.

U ukupnim primicima budžeta za nerednu godinu tekući prihodi (porezi, doprinosi, takse, naknade...) čine 1,99 milijardi eura, što je za oko 160 miliona više nego ove godine. Jednokratna naknada od koncesije za aerodrome, prema uslovima konkursa, biće najmanje 100 miliona eura.

Nedostajuća sredstva, računajući stare kredite koji se moraju vratiti naredne godine, projektovana su na 590 miliona eura. 

Od sume koja budžetu nedostaje već je u septembru ove godine obezbijeđeno 500 miliona kroz emisiju obveznica na stranom tržištu zbog procjene o povoljnijim uslovima zaduživanja. 

Ministarstvo je u julu predložilo rebalans ovogodišnjem budžeta da bi se emitovale obveznice, jer očekuju da bi naredne godine kamate na međunarodnom tržištu mogle biti veće.

“Rebalansom želimo da stvorimo pravni osnov za moguću emisiju državnih obveznica i realizaciju kreditnog aranžmana u iznosu do 500 miliona eura na domaćem i međunarodnom tržištu. Ako bismo za 500 miliona dobili kamatu od tri odsto, umjesto 5,5 odsto, znači ušteda bi bilo oko 2,5 odsto.To je oko 12,5 miliona na godišnjem nivou, odnosno, oko 125 miliona za periodi u kome bi emitovali obveznice”, istakao je u julu ministar finansija Radunović razloge za rebalans.

Obveznice su realizovane u iznosu od 500 miliona eura, uz period dospijeća od 10 godina po kamatnoj stopi od 2,55 odsto, odnosno efektivnoj oko 2,8 odsto.

Na otplatu dugova naredne godine treba da se potroši 539 miliona eura, dok je ovogodišnjim rebalansom ta stavka projektovana na 373 miliona.

Kapitalni budžet, rashodi...

U kapitalnom budžetu naredne godine biće 229 miliona i on je za 67 miliona niži u odnosu na ovogodišnji rebalans. 

Najveća stavka u kapitalnom budžetu je gradnja dionice auto-puta Podgorica-Kolašin, koja prema promijenjenom roku treba da bude završena do kraja septembra naredne godine. 

Zbog toga je i iznos kapitalnog budžeta manji nego ove godine. Za auto-put je ove godine potrošeno manje od plana. 

Ukupni rashodi budžeta iznose dvije milijarde eura, uvećani za još 539 miliona eura koliko će koštati otplata dospjelih dugova. 

Bruto-domaći proizvod (BDP) za 2020. procijenjen je na 5,027 milijardi, dok je procjena za ovogodišni 4,8 milijardi. Uprava za statistiku Monstat će tek sredinom naredne godine utvrditi konačni BDP za ovo godinu.

Deficit budžeta u narednoj godini planiran je na 50 miliona eura, odnosno 0,98 odsto BDP-a, dok je ovogodišnji projektovan na 2,96 odsto BDP-a, odnosno 142,6 miliona eura. 

Vlada u narednoj godini projektuje primarni suficit budžeta na 54 miliona eura (1,1 odsto BDP-a) i suficit tekuće potrošnje na oko 180 miliona eura.

U budžetu za 2019. godinu navedene su projekcije da će primarni suficit u 2020. godini iznositi 94 miliona eura, a u 2021, čak, 198 miliona eura. 

Ovi suficiti ako se ostvare, treba da omoguće Vladi da javni dug spusti ispod 60 odsto BDP-a.

Državnom budžetu desetine miliona eura od “privremenog” nameta

Prema zvaničnim posljednjim podacima Ministarstva finansija, od uvođenja kriznog poreza do oktobra 2018. godine naplaćeno je 60,1 milion eura, a milioni se dodaju budžetu i od tog perioda do kraja ove godine.

Krizni porez na dio plata iznad prosječne bruto zarade uveden je 8. februara 2013. godine i ta poreska stopa se mijenjala skoro sedam godina. Jedinstvena stopa je devet odsto.

U godini kada je uveden namet i u 2014. godini bila je 15 odsto. Od 1. januara 2015. godine smanjena je na 13 odsto, dok se u 2016. na ovaj dio primanja primjenjivala poreska stopa od 11 procenata.


Vidi sve komentare