Rajnhold Evald

„Večeri u svemiru mogu da budu zabavne“

Odsustvo gravitacije u svemiru je nešto jedinstveno, s obzirom na mogućnost slobodnog pada, kaže Evald
3 komentar(a)
Ažurirano: 02.06.2014. 10:35h

Rajnhold Evald je 1997. boravio na ruskoj svemirskoj stanici MIR. I sam je doprinio ostvarenju sna Aleksandera Gersta, koji je krenuo njegovim putem. Ne krije da bi ponovo, ako mu se ukaže prilika, krenuo u svemir.

Njemački fizičar i astronaut je tri sedmice boravio na toj svemirskoj stanici. U tom projektu bio je odgovoran za biomedicinska istraživanja i operativne testove u daljim pripremama za slanje prvih komponenti Međunarodne svemirska stanice. Trenutno obavlja funkciju savjetnika u direktoratu Evropske svemirske agencije sa sjedišem u Parizu.

DW: Aleksandar Gerst je sa sobom na kraju mogao da ponese kilogram i po prtljaga, koliko to inače pravila propisuju. I vi ste bili u takvoj situaciji. Koliko ste vremena utrošili na razmišljanje o tome, šta ćete ponijeti na putovanje u svemir?

Rajnhold Evald: Dosta vremena. Posebno ako znate da će se proslaviti i po neki rođendan članova posade. Ja to pitanje obično uporedim sa onim koje se povremeno u šali postavlja običnim ljudima: Koje tri stvari biste sa sobom ponijeli, kada biste morali na pusto ostrvo? Razmišljali biste neko vrijeme i na kraju shvatili da je teško pronaći pravi odgovor na to pitanje.

Kako izgleda jedan dan u svemiru?

U slučaju dužeg boravka, a to znači preko šest mjeseci, postoji tzakozvana dnevna rutina za sve članove posade. Dan počinje u šest ujutru, mada to ne odgovara vremenu koje imamo na Zemlji. Unaprijed se zna čime ćete se baviti u narednih 12 sati. Za svaki dan postoji program. Svi su zauzeti svojim zadacima, ali smo uveče svi bili na okupu. Večerali bismo zajedno. Nezavisno od toga, svi članovi posade mogu da telefoniraju, da šalju i odgovaraju na mejlove. Večeri u svemiru ponekad mogu da budu i zabavne.

Danas sredstva za komunikaciju igraju neuporedivo veću ulogu, nego u moje vrijeme. Za telefoniranje, mejlove ili korišćenje društvenih mreža planira se dodatno vrijeme. Prije svega zbog činjenice da je komunikacija preko društvenih mreža posebno važna. U Aleksanderovom prtljagu sigurno ima projekata koji će biti interesantni mlađim generacijama. Počev od predmeta koje bi mnogi voljeli da vide u bestežinskom stanju. Aleks će to sve isprobati, zabilježiti i podijeliti svoja iskustva.

Šta vam je u toj svakodnevnici, tokom boravka u svemiru, najteže palo?

To su bili problemi sa kojima se obično suočavate na početku. Pored ostalog i problemi sa boravkom u prostoru bez gravitacije. Ali nakon par dana se na sve to naviknete. Čovek u svom tijelu ima program koji oduzima puno energije. Kada ste u svemiru, to je prva stvar, za koju vremenom shvatite da vam nije potrebna. Na sve uspevate da se naviknete, pa tako i na kretanje u bestežinskom stanju. Važno je samo da ste dobro usidreni, onda sve funkcioniše.

Šta je teže: navići se na kretanje u prostoru bez gravitacije ili na njen uticaj po povratku na Zemlju?

Daleko je teže ponovo se navići na kretanje pod uticajem gravitacije. Jer svoje mišiće morate ponovo prilagoditi takvom kretanju. Srećom, za to prilagođavanje vam nije potrebno puno vremena. Nakon dvije sedmice, više ne postoje medicinski aspekti problema do kojeg je došlo uslijed dužeg boravka i kretanja u prostoru bez uticaja gravitacije. Ipak, povratak kući je nešto posebno. Recimo, kada napravite prvi salto i shvatite, koliko gravitacija zapravo ima uticaja na sve nas.

Vjerujete li da bi bestežinsko stanje u svemiru moglo da se kontroliše?

Odsustvo gravitacije u svemiru je nešto jedinstveno, s obzirom na mogućnost slobodnog pada. Mora se uložiti ogromna količina energije, kako biste ostvarili ubrzanje. Tako brzo nećemo pronaći rješenje koje bi uz pomoć nekakvog prekidača moglo da reguliše problem odsustva gravitacije u svemiru.

Šta su najveći izazovi u svemiru?

Najteži izazov jeste transport. Prvih 400 kilometara je veoma teško preći. Nakon toga je kretanje svemirom uz pomoć već postojećih motora moguće. Odupiranje gravitaciji i kretanje ka orbiti je tehnološki veoma izazovan zadatak i to je nešto se intezivno istražuje.

Kada biste ponovo imali priliku, da li biste ponovo krenuli u svemir i uputili se još dalje, na primjer ka Marsu?

Naravno da bih rado ponovo putovao u svemir. Zavidim Aleksu na ovom iskustvu. Jer prvo iskustvo sa svemirskim letom je nešto posebno i veoma važno. On će time ostaviti snažan utisak na mnogo mladih ljudi i u njima možda probuditi interesovanje za nauku i zanimanja u toj oblasti.

Galerija

Preporučujemo za Vas