Ko ovo piše, čovjek ili mašina?

„Vještačka inteligencija je za našu redakciju alat koji pomaže da uprostimo i poboljšamo pojedine korake u redakcijskom radu. Međutim, ona definitivno nije sredstvo koje sme da preuzme srž našeg rada.“

Tu rečenicu je proteklog vikenda objavio berlinski list Tagesšpigel. Išla je ruku pod ruku sa drastičnom odlukom – njihov najpoznatiji komentator do daljeg neće pisati za ovaj dnevnik.

Jer, Štefan-Andreas Kasdorf (67), bivši izdavač i glavni urednik, nije svojeručno pisao tekstove već je to dijelom činila veštačka inteligencija (VI).

„Napravio sam ogromnu grešku, naštetio ovoj kući i sebi“, naveo je Kasdorf, uz izvinjenje.

Traju detaljne provjere, a dok se ne završe, nekoliko tekstova ovog autora uklonjeno je sa internet-stranice.

Slučaj je podgrijao debatu o VI u medijima. Samo par dana ranije je Frankfurter algemajne cajtung objavio autorski tekst premijera Tiringije Marija Fojta koji je napisan uz pomoć VI. U tom listu tvrde da za to nisu znali prije objave.

Kad VI formira javno mnijenje

Vera Kacenberger, profesorka digitalnog novinarstva na Univerzitetu u Lajpcigu, kaže da posebno slučaj Kasdorfa potkopava povjerenje u novinarstvo.

Tu, navodi, VI nije korišćena kao podrška da se dobiju ideje ili pri istraživanju, već je korišćena za suštinu novinarskog rada. „Publika može doživjeti kao prevaru kad se koristi VI za sastavljanje komentara i to bez da se to otkrije“, navodi ona u odgovorima za DW.

Dodaje da je to „opasno“ jer upravo komentari, kolumne i debatni članci imaju važnost u demokratiji i „nude orijentir“ u „sve kompleksnijem svetu“.

„Kad VI generiše komentare, onda direktno interveniše u formiranje javnog mnijenja“, dodaje Kacenberger, a to je opasno – jer ona nema vrijednosti, politički stav, osećaj odgovornosti.

Pozitivno u cijeloj priči je, dodaje ova ekspertkinja, što redakcije očito ozbiljno uzimaju svoje pravilnike i reaguju kada saznaju za kršenje.

„Kočijaški lobi“ protiv „automobila“

Uredništvo Tagesšpigela podsjetilo je na interne smjernice prema kojima novinarski sudovi, vrjednovanje informacija, analiza i jezičko oblikovanje tekstova ne smiju da se prepuste u ruke VI.

No, u branši ima i radikalno drugačijih mišljenja – neki nemaju ništa protiv tekstova napisanih uz pomoć VI čak i kad nisu obilježeni kao takvi. Tako je Matijas Depfner, šef uticajne izdavačke kuće Špringer, kritikovao FAZ zbog uklanjanja teksta premijera Tiringije.

To jest, Depfner je zadao VI zadatak da kritikuje FAZ i ona je napisala da je u pitanju odbijanje novih tehnologija i „očajnički pokušaj kočijaškog lobija da zabrani automobil“.

Iz FAZ-a su odgovorili Depfneru da je koristio VI jer svojom „prirodnom inteligencijom ne dobacuje dalje“.

Kuda dalje?

Njemački Savjet za štampu je 2024. proširio kodeks, navodeći da je odgovornost za sve sadržaje uvek na redakciji, čak i kad ih generiše VI.

Pa ipak Savjet ne nalazi da je obavezno označiti tekstove koje je generisala VI. Kažu, kada proveravaju eventualne žalbe, nevažno je kojim alatom je nastao tekst.

Ali, i to ima granice. U martu je Savjet osudio portal Biznis insajder koji pripada Špringeru zbog teksta o iskustvu majke malog djeteta koja radi od kuće. Potpisana autorka postoji, ali je tekst napisala VI.

Vera Kacenberger misli da stvari hitno moraju da se razjasne. Za mnoge novinare je VI već odomaćena alatka, kao internet-pretraživač ili provjera pravopisa. „Time se mute granice dozvoljene podrške i autorskog doprinosa VI koji mora da se označi“, smatra ona.

Kacenberger studente uči da VI koriste kao alatku, a ne zamjenu za sebe i razmišljanje. A medijima preporučuje da uče iz grešaka, budu transparentni i da se ne zanose da je moguće obrisati VI gumicom. „Vještačka inteligencija je došla da ostane.“