"NEMA POTREBE DONOSITI ISHITRENE ODLUKE

Može li Brexit uticati na Balkan: Nespremnost je problem, a ne Britanija

EU ne može da riješi nacionalističke probleme na ostatku zapadnog Balkana, jer pridruživanje podrazumijeva da se oni riješe u tim zemljama i u njihovim odnosima sa susjedima, naveo je profesor na bečkom Institutu za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov
141 pregleda 9 komentar(a)
Velika Britanija, EU, Foto: Shutterstock
Velika Britanija, EU, Foto: Shutterstock
Ažurirano: 23.06.2016. 06:02h

Ukoliko Velika Britanija na referendumu odluči da napusti Evropsku uniju, politika EU prema Balkanu se neće mijenjati, ocijenio je za "Vijesti" profesor na bečkom Institutu za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov. 

Britanci danas na referendumu odlučuju da li će ostati dio EU ili će je napustiti, a Gligorov kaže da se odnos EU prema proširenju na Balkan neće mijenjati ako pobijedi opcija za izlazak Unije, jer je, kako je naveo, proces pridruživanja je ionako veoma spor.

"Tako da nema potrebe donositi neke ishitrene odluke. Uz to je potrebno stalno imati na umu da je zapravo nespremnost preostalih neintegrisanih balkanskih drzava da pristupe EU zapravo glavni razlog što su one do sada ostale izvan Unije" rekao je Gligorov.  

EU, naveo je Gligorov, ne može da riješi nacionalističke probleme na ostatku zapadnog Balkana, jer pridruživanje podrazumijeva da se oni riješe u tim zemljama i u njihovim odnosima sa susjedima.

 "Kako spremnosti da se nacionalističke politike promijene nema, nema ni proširenja" kazao je Gligorov.

On je dodao da eventualni izlazak neće pozitivno na nacionalistička kretanja na Balkanu. "Britanska odluka koja je takode nacionalistička sigurno neće uticati pozitivno na politička kretanja na nacionalističkom Balkanu" kazao je Gligorov.

Profesor na beogradskog Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković kazao je da bi takozvani "Brexit", na prvi pogled paradoksalno, uz polazne traume i dug "brakorazvodni proces" na drugoj strani ojačao duh stvaranje efikasnije zajednice i vjerovatno za posljedicu imao  osnaživanje malaksale potrebe za proširenje EU na region.

"Jedan od aktuelnih argumenata pristalica odlaska je i protivljenju plaćanja dolaska naših zemalja" rekao je Stojiljković.

Gligorov dodaje da bi sama odluka da Britanija napusti EU bila značajan dodatni udar na ionako poljuljano povjernje u opstanak  unije, kako među članicama, tako posebno u svijetu.

"Taj prvi efekat bi mogao da bude postepeno korigovan jer ce sam proces izlaska Britanije iz EU potrajati, svakako nekoliko godina" rekao je Gligorov. Proces razdvajanja, dodaje on, bi mogao  da bude mnogo značajniji, dugoročno posmatrano, od same odluke. "Jer bi postalo jasno koje su koristi i takođe stete od napuštanja Unije. Valja imati u vidu da su sloboda kretanja i slobodna trgovina veoma popularni među zamljama članicama EU, a i u Britaniji. Tako da je potrebno videti kako će tačno izgledati sporazumi između Britanije i EU da bi se moglo ocijeniti hoće li britanska secesija predstavljati uzor i drugim zemljama" rekao je Gligorov. Gligorov je kazao da  nije sasvim izvjesno kako će izgledati odnos između ljevice i desnice u evropskim zemljama ukoliko Britanci odluče na napuste EU.  Obično se pretpostavlja da bi desnica ojačala, ali to nikako ne mora da bude tačno" rekao je on. 

Medojević: Podržavam "Brexit", potrebne su radikalne reforme

Predsjednik Pokreta za promjene Nebojša Medojević kazao je da snažno podržava opciju  "Brexita" i da je sa svojim kolegama  aktivno učestvovao u kampanji preko Tvitera podržavajući izlazak  Britanij iz EU.

"EU su potrebne radikalne reforme u mnogim oblastima Migrantska kriza je pokazala da bezbjednost ne funkcioniše, ne funkcioniše slobodno kretanje ljudi" rekao je Medojević.

Dodao je da ni proširenje EU ne funkcioniše.

"Pitanje je kada će uopšte iko biti primljen u EU jer ove krize koje imamo su zaustavile taj proces koji se "otaljava" na nekom najnižem nivou, ali više ne postoji ta kontrola i interes EU da vrši nadzor i kontrolu nad zemljama kao što je Crna Gora, već za identtičnu stvar u Makedoniji nazivaju krizom a u Crnoj Gori napretkom" rekao je Medojević i dodao da je potrebno da se umjesto briselske birokratije više pitaju nacionalne vlade i parlamenti.

Preporučujemo za Vas