"KOLIKO SMO BLIZU?"

Drljević: Reforme sprovodimo zbog građana, a ne članstva u EU

„Crna Gora je od početka pregovora svjesna činjenice da je to ključni element procesa i posvećena je ispunjavanju privremenih mjerila u ova dva poglavlja“, istakao je glavni pregovarač
191 pregleda 2 komentar(a)
Aleksandar Drljević, Foto: Boris Pejović
Aleksandar Drljević, Foto: Boris Pejović
Ažurirano: 17.05.2019. 14:11h

Crna Gora ne sprovodi reforme zbog pristupanja Evropskoj uniji (EU), već da bi omogućila građanima da uživaju u blagodetima članstva, kazao je glavni pregovarač sa EU, Aleksandar Drljević. On je na panel diskusiji „Zapadni Balkan i vladavina prava - koliko smo blizu EU?“, koju organizovali Balkanski fond za demokratiju i Ambasada Norveške u saradnji sa Centrom za demokratsku tranziciju, ukazao da je Crna Gora najviše odmakla u procesu pregovora sa EU. „Brojke ukazuju da smo, u odnosu na broj otvorenih i zatvorenih poglavlja, napravili najveći iskorak“, rekao je Drljević. 

On smatra da je od ključne važnosti da sve što se radi u okviru procesa EU integracija bude usmjereno ka crnogorskim građanima.  „Ne sprovodimo reforme zbog pukog članstva, već da bi omogućili da naši naši građani mogli da uživaju u blagodetima članstva i unapređnja koje redovno sprovodimo“, naglasio je Drljević i dodao da su tu organizacije civilnog društva od krucijalne važnosti. Kako je naveo, fokus je na poglavljima 23 i 24, koja su srž pregovaračkog procesa. „Crna Gora je od početka pregovora svjesna činjenice da je to ključni element procesa i posvećena je ispunjavanju privremenih mjerila u ova dva poglavlja“, istakao je glavni pregovarač. Prema njegovim riječima, radni dokument o stanju u poglavljima 23 i 24 nije naišao na veliku diskusiju, jer je u značajnoj mjeri pozitivan. „Dobar je i jer ukazuje koje su to oblasti koje treba da budu predmet našeg interesovanja u narednom periodu“, dodao je Drljević. 

Drljević je rekao da je non paper evidentirao da napredak postoji i da to dodatno ohrabruje da sprovode aktivnosti koje su zacrtane u akcionim planovima za poglavlja 23 i 24.  „Izazovno je i dodatno jačanje slobode medije, i plan Vlade i resornog ministarstva je da zaokružimo zakonodavni okvir u ovoj oblasti, kako bi omogućili da rad medija bude dodatno ojačan i sprovede uslovi za profesionalizaicju medijskog sektora u Crnoj Gori“, istakao je glavni pregovarač.  On je kazao da je napravljen veliki napredak je, ne samo za Crnu Goru već i za ostale zemlje Zapadnog Balkana i naglasio da je pred državama i dalje dosta posla.  „Važno je da kod svih postoji opredjeljenje da se nastavi integracioni proces, kao i ohrabrenje država članica što je potrvrđeno kroz Strategiju da su vrata otvorena za sve nas. To je važno jer se i države članice suočavaju sa različitim izazovima. Na nama je da radimo i sprovodimo konkretne rezultate“, poručio je Drljević.  On je kazao da je regionalna saradnja segment koji je prepoznat i u Strategiji proširenja EK i dodao da je to uslov ne zamo za Crnu Goru već i ostale države u procesu priključenja. „Crna Gora je svijetli primjer i pokazali smo da nam je važno da sa susjedima u okruženju imamo saradnju“, rekao je glavni pregovarač. Kako je naveo, to se manifestuje i kroz organizovanje zajedničkih tijela koje se bave evropskim integracijama.  „Nama u regionu niko ne može pomoći više do sami sebi. Tu su naravno države članice i one koje nisu dio EU, ali moramo da se okrenemo sebi i kroz regionalnu saradnju pokušavamo da olakšamo ovaj proces koji je pun izazova“, ocijenio je Drljević. Ambasador Norveške Arne Sanes Bjornstad kazao je ta zemlja, iako nije u EU, ima veoma blisku saradnju sa državama članicama. EU članstvo, smatra on, omogućava socijalni i ekonomski razvoj.  „Imamo politiku razvoja Balkana, koja se temelji na tri prioriteta: podrška vlastima, socijalni i ekonomski razvoj i podrška organizacijama civilnog društva. Potrebne su jake institucije i „voč dog“ /watchdog/ organizacije civilnog društva“, rekao je Bjornstad.  Direktorica Balkanskog fonda za demokratiju, Gordana Delić, kazao je da njemački Maršalov fond sprovodi projekat Balkanskog fonda od 2003. godine i da su se sada suzili na zemlje Zapadnog Balkana, sa ciljem da im se pomogne u evroatlantskim integracijama.  Kako je navela, za 15 godina je organizacijama civilnog društva dodijeljeno više od 1,5 hiljada grantova. Boris Raonić iz Građanske alijanse smatra da je malo prostora dato Non paperu i dodao da organizacije civilnog društva treba da stave te teme na dnevni red.  „Brine me, i to smo rekli Evropskoj komisiji, što non paper sadrži materijalne greške. Takav dokument mora biti Biblija, neosporen“, rekao je Raonić.  On je podsjetio da je Island u jednom danu otvorio i zatvorio poglavlja 23 i 24, dok Crna Gora pet godina pregovara i stiglo se do pola procesa.  „Dobro je što je u Crnoj Gori civilni sektor jak i koji je u strukturama, iako postoji i dio koji nije u pregovaračkim strukturama. Sa pozicije Crne Gore je dobro da svi koji mogu da pomognu to i rade“, rekao je Raonić. Kada je riječ o ulozi EK u tom procesu, prema riječima Raonića, nije lako riješiti stvari o kojima se govori.  „Traži se racionalizacija sudske mreže u Crnoj Gori, ali imamo povećan broj predmeta što je dodatni problem, a onda imamo zahtjev za efikasnost postupka pa se govori o štednji i smanjenju budžeta“, naveo je Raonić. Kako je ocijenio, fali sveobuhvatan pogled i holistički pristup Evropske komisije, civilnog sektora i medija. 

„Svi se fokusiramo na jedan mali problem, a pred Crnom Gorom su u narednom periodu ozbiljni problemi“, istakao je Raonić.  On smatra da treba jačati kapacitet države za istrage kršenja ljudskih prava, za finansijske istrage od kojih zavisi mnogo stvari. „Nadam se da Će mediji vise prostora davati ovim temema. Na civilnom sektoru je velika odgovornsot jer za razliku od regiona, imamo malo viŠe prostora za djelovanje i uticaj“, rekao je Raonić dodajući da su političke partije neaktivne u toj oblasti.  Pavle Dimitrijević iz organizacije CRTA iz Beograda kazao je da u Srbiji nije objavljen ni novi, ali ni prethodni non paper. „Sve što znamo, znamo iz posrednih izvora, medija i kolega koji su na različite načine imali uvid u isti. Identifikovani problemima Srbije su poznati - borba korupcije, rani zločini, sloboda medija, uključivanje javnosti u proces donošenja odluka“, rekao je on.  Govoreći o tome šta je urađeno, a šta nije, Dimitrijević je naveo da se suočavaju sa trendom da se sve promjene dešavaju teško kroz neku vrstu "rovovske javne bitke".  „To znači da koristimo tenzične situacije da bi se donosile određene odluke i da bi se neke stvari mijenjale“, rekao je Dimitrijević i dodao da postoji ogroman pad povjerenja u sve institucije u Srbiji. Filip Stojanovski iz organizacije Metamorfosis iz Makedonije podsjetio je da je prošle godine u toj zemlji promijenjena vlast, a da je EK prethodni režim ocjenjivao kao sistem koji pravi zarobljenu državu.  On je rekao da je posljednji period pokazao da je nivo korupcije i zloupotrebe toliko ukorijenjen da se to neće razriješiti u kratkom periodu.  „Postoji nezadovoljstvo brzine sprovođenja reformi u Makedoniji. Sve više u neki krugovima se prepoznaje da postoje i strani uticaj kojem odgovara da se cijeli proces zaglavi, kao što je bio zaglavljen 20 i više godina sa problemom oko imena“, ocijenio je Stojanovski.  On je kazao da je Javni servis u Makedoniji pod kontrolom ljudi koje je postavila prethodna vlast, što je slučaj i sa jos mnogim institucijama u toj državi. „I u nekim slučajevima ti ljudi su poluge za opstrukciju reformi“.  Iva Conevska iz organizacije Mreža 23 iz Makedonije rekla je da, što se tiče reformskih procesa za poglavlje 23, ta država napreduje, ali da treba da se vidi kvalitet tih procesa, a ne da se tome pristupi kao „check listi“.  „Reforme su potrebne u sudskom sistemu, borbi protiv korupcije i kako bi se poboljšala situacija u zatvorima u Makedoniji“, istakla je Conoveska. 

Preporučujemo za Vas