Evropska unija je naučila svoje lekcije i zato sada vodi pristupne pregovore pažljivo. Za njih će biti potrebno vrijeme, kaže evropski komesar za proširenje Johanes Han za Dojče vele (Deutsche Welle - DW) u ekskluzivnom intervjuu o Zapadnom Balkanu.
- DW: Danas su objavljeni izveštaji o napretku zemalja Zapadnog Balkana. Ko su lideri u ovom procesu?
Han: Zapravo, ne volim termin lideri jer može da bude pogrešno shvaćen. Ali pretpostavljam da mislite na dvije zemlje, Srbiju i Crnu Goru, koje se obično nazivaju liderima jer su već otpočele pregovore sa nama. Ali ako pogledamo šest zemalja regiona, na sreću mogu da kažem da manje-više svuda ima napretka. Naravno, ostaje još posla. Još smo daleko od tačke kojoj težimo u pogledu evropskih standarda. Ali ako posmatrate unazad duži vremenski period, vidjećete da ima, rekao bih, dosta napretka.
- DW: Dajte mi, molim Vas, malo detalja. Gdje je taj napredak?
Han: Pa u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije, ekonomskom razvoju. Ali htjeli bismo da u tim oblastima vidimo održivi razvoj. Zato preferiram da govorim o procesu pristupanja, a ne prosto o pregovorima. Jer nije to samo štikliranje kad se kaže usvojili smo to i to već se radi u o implementaciji. Tu bismo htjeli da vidimo više napretka u borbi protiv korupcije, jače, nezavisnije i transparentnije pravosuđe. Ako uzmemo Albaniju kao primjer, tamo su usvojili veoma obuhvatnu reformu pravosuđa i sada smo u fazi implementacije.
- DW: Shvatila sam da ne volite da govorite na taj način, ali da li ima zemalja sa većim problemima gdje imate rezerve?
Han: Ne bih rekao rezerve, ali nije posebna tajna da je Bosna i Hercegovina još uvijek veliki izazov jer je situacija tamo još komplikovanija nego u susjednim zemljama. Naravno, Kosovo je još jedno područje gdje moramo da vidimo kako će se nastaviti dijalog sa Srbijom. Cilj mora biti da Srbija i Kosovo definišu odnose pravno-obavezujućim sporazumom. Svi cijenimo što je Kosovo konačno usvojilo neophodne zakonske mere kojima se nakon dvije i po godine okončava granični konflikt sa Crnom Gorom, a to je definitivno zasluga evropske perspektive.
- DW: Kada govorimo o konfliktima, šta očekujete od onog između Makedonije i Grčke?
Han: Veoma sam optimističan da može biti dogovora u narednih nekoliko sedmica. Mislim da su okrenuli novi list u svojim odnosima. Takođe su poboljšani odnosi Skoplja i Sofije uz dobrosusjedski sporazum koji je pregovaran godinama. Nova vlada u Skoplju radi prilično dobar posao. Takođe pozdravljam i cijenim što je opozicija sada mnogo konstruktivnija i učestvuje u parlamentarnom i političkom životu sa generalnim ciljem evropske perspektive.
- DW: Naposlijetku teža tema: vidimo proces razgradnje demokratije u Mađarskoj. Kada pogledamo jačanje nacionalizma recimo u Srbiji i tijesne veze vlada Srbije i Mađarske, da li mislite da, kao Evropska unija, ulazimo u nove probleme koje ne možemo riješiti?
Han: Najvažnije je da u regionu i van njega postoji razumijevanje da mnoge tenzije i poteškoće mogu biti prevaziđene jedino ako ovaj region, prije ili kasnije, sa svim svojim djelovima bude dio Evropske unije. U regionu postoje određene fragilnosti i bilateralni problemi koji se mogu rešiti jedino ako postoji evropska perspektiva. To je još jedan razlog što na ovo gledamo kao na proces. To znači, da oni nama moraju da dokažu da čine napretke i na polju političke kulture, a to uključuje da se ne bude nacionalistički i populistički nastrojen, već da se doprinosi većoj evropskoj kulturi.
- DW: Zar nam nisu potrebni oštriji instrumenti kako bismo isposlovali te reforme?
Han: Naš najoštriji instrument jesu upravo pregovori. Uvijek kažem: imamo neke adute prije nego što pregovori počnu, imamo mnogo aduta tokom pregovora, a kako vidimo, nažalost, nemamo skoro nikakve adute nakon pristupanja EU. Naučili smo svoje lekcije. Veoma vodimo računa o procesu tokom pregovora. Zato će vjerovatno biti potrebno duže vrijeme. Proces i pregovori su u slučaju Hrvatske trajali sedam-osam godina. Radi se o tome da se vidi da li neka zemlja zaista pravi održivi napredak u pravom smjeru.
- DW: Da li je 2025. realistična?
Han: Zvuči i izgleda daleko, u političkim kategorijama i jeste daleko – tek za sedam godina. Ali to znači zatvaranje pregovora 2023. U principu je ostvarivo, ali je veoma ambiciozno.
Bonus video:
