BRISELSKE PREPORUKE

NVO: Koliko će državnih službenika biti otpušteno?

Konačno nam je potrebna informacija koliko imamo viška u javnoj upravi, jer stalno slušamo da je prevelika javna potrošnja...
0 komentar(a)
Ažurirano: 31.01.2011. 15:25h

Zaštiti „zviždače“, racionalizovati javnu upravu i efikasno sprovoditi zakone - to su 3 bitne stvari koje NVO aktivisti vide kao ključne za ispunjavanje preporuka Evropske komisije.

Tokom javne rasprave o Nacrtu Akcionog plana za ispunjavanje briselskih domaćih zadataka, članovi nevladinih organizacija tražili su od predstavnika Vlade da čuju koliko ima viška zaposlenihi kad će se definisati program otpuštanja.„Konačno nam je potrebna informacija koliko imamo viška u javnoj upravi, jer stalno slušamo da je prevelika javna potrošnja... Potrebno je definisati program otpuštanja, sa formulisanjem adekvatnih otpremnina i da vidimo odakle će to da se finansira. Da ne bismo kao do sad prodavali akcije određene kompanije i odatle plaćali otpremnine“, kazao je direktor monitoring programa MANS-a Vuk Maraš.

Savjetnik u Vladi Lav Lajović odgovorio je da je taj problem već počeo da se rješava u nekim institucijama i dodao da je iz izvršne vlasti o tome već obavjestili javnost.Prema njegovim riječima, njihova procjena je da je višak na nivou državne uprave pet, a na nivou lokalne samouprave 15 odsto.

Na 1.000 građana, 4 zaposlena

„Neke instuitucije su već utvrdile viškove i u prošloj godini na tome su radili u oblasti zdravstva, uprave poliocije i isplaćen je određen broj ljudi. Radićemo na tome i to je jedan od ciljeva Stategije državne uprave“, kazao je Lajović.

Niko mi ne može reći da je 500 ljudi potrebno da radi u opštini Budva, kaže Radulović

Direktor NVO Evropski pokret Momčilo Radulović pitao ga je po kojoj metodologiji su računali višak zaposlenih, kada se, dodao je, broj prekobrojnih u neim opštinama kreće i do 500 odsto.

„Niko mi ne može reći da je 500 ljudi potrebno da radi u opštini Budva. Neki evropski prosjek je da, na hiljadu građana, bude četvoro zaposlenih“, objasnio je Radulović. Šefica Centra za građansko obrazovanje Daliborka Uljarević rekla je redovna upozorenja Brisela govore da pravi problem Crne Gore nije usklađenost domaćeg zakonodavstva sa evropskim, već implementacija tih propisa.

„Ovaj akcioni plan, prosto obiluje hiperprodukcijom zakona, strategija, planova... iako zvanično mišljenje kaže da je ostvaren napredak kada je u pitanju usklađivanje sa akijem (pravo Evropske unije), ali da se zemlja suočava sa krupnim problemima u vezi sa sprovođenjem zakonodavstva“, kazala je Uljarević.

Ona je podsjetila da su značajna sredstva trošena na varijabile zaposlenih i da su starješine organa taj novac davale ne gledajući učinak službenika.

„Na osnovu kojih kriterijuma će se to ubuduće dijeliti i kako će se u Akcionom planu djelovati da se to ubuduće izmjeni“.Ona je rekla da nigdje u tom dokumentu ne vidi mjere dogovornosti za one koje ne postupaju po planovima i koji ne budu radili kako treba.

„Što će se desiti ako neke aktivnosti ne budu sprovedene i kakva je sankcija u pojedinačnom smislu“, pitala je Uljarević