Crna Gora bi mogla postati članica Evropske unije (EU) do 2025. godine, ukoliko postoji politička volja za stvarnim poboljšanjima u sprovođenju reforme pravosuđa i uspostavljanju dokazanih rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala, kazala je osnivačica katedre za evropske studije na sofijskom Univerzitetu Sveti Kliment Ohridski Ingrid Šikova.
Bugarska stručnjakinja u oblasti politika EU ocijenila je da trenutno zemlje zapadnog Balkana pregovaraju pod uslovima koji se značajno razlikuju od uslova “proširenja Velikog praska”, kada je prije 15 godina primljeno deset novih članica.
“Za razliku od prethodnih proširenja, zemlje u pregovorima trenutno nisu vezane za vremenski raspored i konkretne rokove za pristupanje. To stvara osjećaj produženja pregovora i ne daje podsticaj potrebnim reformama. U stvari, javnosti bi trebalo da bude jasno da je članstvo u EU samo sredstvo za postizanje stvarnog cilja da se zemlja pretvori u slobodnu, demokratsku i prosperitetnu državu sa uspostavljenom vladavinom prava”, kazala je Šikova za “Vijesti”.
Možemo li očekivati da Crna Gora postane članica EU 2025. godine?
Da, sasvim je moguće, s obzirom na činjenicu da je članstvo u EU jedan od glavnih strateških ciljeva politike Crne Gore.
Ovaj rok je realan ako postoji politička volja za stvarnim poboljšanjima u sprovođenju reforme pravosuđa, za uspostavljanje dokazanih rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala, za povećanje administrativnih kapaciteta za implementaciju pravne tekovine EU. Finansijska stabilnost, fiskalna održivost i konkurentnost Crne Gore su takođe važni preduslovi za njenu integraciju u jedinstveno tržište. Ja sam optimistična za članstvo Crne Gore 2025. godine, čak i ranije.
Da li pregovori Crne Gore traju predugo?
Projekat evropskih integracija je od samog početka svog postojanja otvoren za pristupanje drugih evropskih zemalja. Pregled prethodnih proširenja Evropskih zajednica/Evropske unije dovodi do opšteg zaključka da je svaka od njih ostavila traga na razvoj integracije i dodala nove karakteristike modelu EU. U tom smislu, proširenje se može posmatrati kao transformacija ne samo za zemlje pristupnice, već i za EU. Ne zaboravite da je transformativna moć EU jača prije pristupanja. Ona ima za cilj transformaciju društva i treba izazvati određene reforme koje će uticati na političku, ekonomsku i socijalnu klimu u Crnoj Gori. Punopravno članstvo je ogroman zadatak. Čitavo društvo pristupa EU, ne samo Vlada i administracija. Istovremeno, potrebno je zapamtiti da se proces pridruživanja u zemljama Zapadnog Balkana odvija u izmijenjenom okruženju. Period proširenja EU sa zemljama centralne i istočne Evrope bio je vrijeme nade, očekivanja i entuzijazma. U tom smislu, ulazak u EU bio je dovoljan argument za bolne reforme.
Šta pokazuje vaše iskustvo tokom pregovora Bugarske, treba li zatvoriti prvo teža poglavlja?
Postojanje vladavine prava i funkcionisanje institucija sposobnih da garantuju demokratiju i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, treba da budu kriterijum broj jedan u budućem proširenju. Ovi zahtjevi su u velikoj mjeri postojali tokom istočnog proširenja, ali njihovo vremensko odlaganje, s nadom da će se pojaviti tokom članstva u EU, nije dovelo do željenih rezultata. Kao primjer možemo uzeti ‘uobičajene osumnjičene’ - Bugarsku i Rumuniju, koje su se pridružile posebnim ‘takozvanim mehanizmom saradnje i verifikacije’, koji prati borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, i funkcionisanje pravosudnog sistema. Nedovoljna efikasnost ovog monitoringa dokazana je dvanaestogodišnjim postojanjem bez postizanja očekivanog rezultata. Evropska komisija je bila stalno optuživana da nije bila dovoljno stroga i da je dovela u zabludu zemlje članice o spremnosti ove dvije zemlje za članstvo. Rezultat ‘bugarsko-rumunskog eksperimenta’ je više nego pozitivan za zapadni Balkan - on je primorao Evropsku komisiju da kao glavni i trajni prioritet istakne dijalog sa zemljama kandidatima za konsolidaciju vladavine prava i postizanje konkretnih rezultata u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Otvaranje i zatvaranje lakih poglavlja prvo i bavljenje teškim na kraju - nije se pokazalo kao pobjednički pristup. Stoga, sa zapadnim Balkanom bilo je neophodno prvo otvoriti teška poglavlja koja se odnose na pravosudni sistem i vladavinu prava, s nadom da će oni biti konačno zatvoreni do kraja pregovora i da će se sve neophodne reforme izvršiti prije punopravnog članstva.
Predstavnici EU često su slali poruke da probleme treba riješiti unutar zemlje, ali s druge strane pružaju snažnu podršku liderima tih zemalja. Koji je razlog za to?
Razvoj stabilnog civilnog društva je glavni faktor neophodan za zaštitu demokratskih promjena i očuvanje transformativne moći evropskih integracija. Istočno proširenje EU je izvor lekcija u vezi sa ulogom civilnog društva. Sa uskim fokusom na tehnički aspekt pregovora, na otvaranje i zatvaranje poglavlja, civilno društvo je ostalo u pozadini prethodnog proširenja. Zaključak je da bi pretpristupni period trebalo optimalno koristiti za stvaranje civilnog društva koje je u stanju da vrši pritisak na očuvanje i usavršavanje demokratskih procesa. Njen nedostatak se vraća kao bumerang tokom članstva. Nastojanje da se stvori demokratska politička kultura i aktivno civilno društvo u zemljama zapadnog Balkana treba da bude visoko na dnevnom redu EU, i treba da dobiju dovoljnu pažnju i finansiranje. Ako postoji lekcija naučena iz mirnih postkonfliktnih procesa širom svijeta, to je da civilno društvo igra glavnu ulogu u uspostavljanju mira. Civilne organizacije su u najboljoj poziciji da grade mostove u uslovima političkih i etničkih podjela i da stvore atmosferu povjerenja na lokalnom nivou. Od njih zavisi u velikoj mjeri odgovornost, transparentnost i pridržavanje demokratskih principa i vrijednosti. Problemi u vezi sa jačanjem civilnog društva u nekim državama članicama EU, koje su dio ‘petog proširenja’, kao i napad na neugodne organe vlasti, dovode do zaključka da razvoj civilnog društva nužno mora biti dio strategije proširenja na zapadni Balkan. Poruka o potrebi za aktivnim civilnim društvom koje učestvuje u procesima transformacije, reforme i pripreme za pristupanje, zajedno sa vladama u zemljama regiona, treba da bude jasna i definitivna.
Zapadni Balkan mnogo zavisi i od javnog mnjenja članica
Da li krivicu za odlaganje proširenja treba tražiti u samim zemljama, ili je problem i u EU?
Bliži odnosi EU sa zemljama zapadnog Balkana su ključni ne samo za njihovu vlastitu budućnost, već i za budućnost Evrope. Da bi ove zemlje uživale stabilnost i razvoj i ostvarile demokratske i ekonomske reforme, vrata EU moraju biti otvorena, a ne odškrinuta. Kada uđu kroz otvorena vrata, od spremnosti svake zemlje za pomirenje, zavisiće sprovođenja neophodnih reformi i njena priprema za podnošenje članstva u EU.
U ovom teškom procesu, akcije EU moraju se zasnivati na tri glavna stuba: predvidljivost, povjerenje i ispunjavanje obećanja. To podrazumijeva strogu ali poštenu uslovljenost, kao i stav da će svi učesnici u ovom procesu obaviti svoj puni domaći zadatak. Na taj način, uz prisustvo neophodne političke volje u državama kandidatkinjama i uz upornost EU, zemlje zapadnog Balkana bi mogle iskoristiti naučene lekcije - da budu prihvaćene u EU, nakon što u potpunosti završe potrebnu transformaciju, koja bi koristila njima i njihovim građanima.
Proširenje opsega politika i/ili njihovo produbljivanje dovelo je do pojave različitih interesa i nedvosmislene političke volje koja je uticala na kapacitet EU za jedinstvo i integraciju. Kontekst koji se mijenja stvara nove prioritete. Potreba da se riješi niz hitnih pitanja je faktor koji utiče na proces integracije i stavove građana…
Javno mnjenje o proširenju EU pokazalo se kao veoma važno za evropski projekat. Ogromno proširenje EU uvijek je dovodilo do pomiješanih osjećaja. Građani se obično brinu o specifičnim svakodnevnim manifestacijama posljedica integracije, koje nisu i ne mogu biti pozitivne za svakoga. Onda se proširenje, koje je samo po sebi uspjeh za evropski projekat, pretvorilo u izvor zabrinutosti i nezadovoljstva za neke evropske građane.
Kao rezultat toga, mnogi zapadni Evropljani ne procjenjuju pozitivno proširenje. Naprotiv, oni to doživljavaju kao ‘invaziju poljskih vodoinstalatera’ koji oduzimaju slobodna radna mjesta, kao ometanje ravnoteže uspostavljene u evropskim institucijama… Pristupanje bivših komunističkih država prilično se doživljava kao dobrotvorni čin bogatog Zapada prema siromašnom Istoku. To je stvorilo uslove za razvoj populističkih političkih formacija u EU. U tom kontekstu, evropska perspektiva zapadnog Balkana u velikoj mjeri zavisi od stavova javnosti u državama članicama.
Bonus video:
