procenat građana koji su označili korupciju kao najveći problem je gotovo identičan - 25 odsto

Korupcija i kriminal ostaju glavne prepreke ka EU (INFOGRAFIK)

Nadam se da će se novoformirana vlada nadovezati na rezultate ovog istraživanja i dati prijeko potreban podsticaj procesu pristupanja, kazala je Oana Kristina Popa

19591 pregleda 35 komentar(a)
Imamo sve elemente za ubrzanje: Jovana Marović i Oana Kristina Popa, Foto: Luka Zekovic
Imamo sve elemente za ubrzanje: Jovana Marović i Oana Kristina Popa, Foto: Luka Zekovic

Široko rasprostranjena korupcija, organizovani kriminal i nedostatak političke volje građani vide kao najveće prepreke članstvu Crne Gore u Evropskoj uniji (EU), pokazalo je istraživanje javnog mnjenja “Stavovi građana o evropskim integracijama i procesu pristupanja EU”.

Njega je za potrebe Evropske unije u Crnoj Gori i Vlade Crne Gore, uradila agencija DeFacto Consultancy. Pokazalo je da četvrtina ispitanika ili njih 25 odsto kao najveću prepreku identifikuje korupciju, 15 odsto organizovani kriminal, dok 14 odsto misli da nema političke volje u Crnoj Gori.

U poređenju sa rezultatima istraživanja iz novembra prošle godine, procenat građana koji su označili korupciju kao najveći problem je gotovo identičan - 25 odsto. Za dva odsto je porastao broj onih koji kao najveću prepreku članstvu vide organizovani kriminal, dok je za skoro 13 procenata porastao broj građana koji prepreku vide u nedostatku političke volje.

Istraživanje, koje je rađeno tokom maja na uzorku od preko 1.000 ispitanika širom zemlje, pokazalo je da članstvo Crne Gore u EU podržava 74,4 odsto građana, a 83,5 odsto bi na referendumu podržalo ulazak u Uniju.

Ambasadorka Evropske unije u Crnoj Gori Oana Kristina Popa je kazala da rezultati istraživanja pokazuju da građani doživljavaju EU kao svog najvećeg donatora i najbližeg političkog, ekonomskog i komercijalnog partnera.

”Na potencijalnom referendumu, od građana koji bi izašli da glasaju, 83,5 odsto bi glasalo za pristupanje Crne Gore EU. Građani nastavljaju da šalju dosljednu poruku, bez obzira na to koju političku partiju podržavaju ili koje su vjere, žele evropsku budućnost, bolji životni standard, više poslova i bolje mogućnosti putovanja. Ovo je pitanje nacionalnog interesa koje prevazilazi partijske podjele”.

Popa je istakla da crnogorske institucije i političke partije moraju da konstruktivno rade zajedno i preduzmu konkretne akcije za unapređenje reformi u vezi sa EU, posebno u oblasti vladavine prava.

”Nadam se da će se novoformirana vlada nadovezati na rezultate ovog istraživanja i dati prijeko potreban podsticaj procesu pristupanja EU”, kazala je Popa.

Potpredsjednica Vlade i ministarka evropskih poslova Jovana Marović kazala je da rezultati treba da podstaknu na dalje reforme kako bi se približili Evropskoj uniji, te da istraživanje doživljavaju kao motivaciju u daljem radu.

Marovićeva je kazala da je trend podrške članstvu EU na visokom nivou i bez obzira što Crna Gora već deset godina pregovara o članstvu i bez obzira na razne, turbulentne političke situacije.

”Kada govorimo o tome gdje je Crna Gora trenutno u procesu evropskih integracija, mi koji trenutno zastupamo i predstavljamo Vladu Crne Gore, volimo da kažemo da smo trenutno u poziciji da imamo sve elemente na stolu za to ubrzanje, reforme i prbiližavanje EU, budući da imamo dobru kompoziciju što se tiče same Vlade, da imamo podršku od građanki i građana, da nam neke stvari idu naruku što se tiče međunarodnih odnosa i da je EU otvorena da prepozna sve rezultate koje države kandidati isporučuju”, istakla je Marovićeva.

Ona je rekla da građani najviše očekuju unapređenje životnog standarda, te zato i posmatraju EU kao nešto čemu se teži i “što je bolje od onoga što trenutno imamo”.

Olivera Komar iz agencije DeFacto Consultancy kazala je da je na pitanje da li se stvari u Crnoj Gori kreću u dobrom ili pogrešnom pravcu, 67 odsto ispitanika odgovorilo da se kreću potpuno ili donekle u dobrom pravcu. Da se stvari donekle kreću u lošem pravcu smatra 18,5 odsto ispitanika, a u potpuno lošem pravcu ocijenilo je 18 odsto građana.

Na pitanje u kojoj oblasti su najveći problemi u Crnoj Gori, istraživanje je pokazalo da su građani najviše zabrinuti za ekonomiju:

“Kada saberete zabrinutost za ekonomsku situaciju i nezaposlenost, dobijete preko 50 odsto građana koji ističu ovo kao jedan od problema koji ih najviše brine”, kazala je Komar.

Trećina ispitanika je zabrinuta za stanje kada je u pitanju korupcija, te da je zabilježen porast ispitanika koji kao najveći problem identifikuju sudstvo.

Na pitanje kakav je njihov generalni stav prema EU, veoma ili donekle pozitivan stav prema EU ima 76 odsto građana.

Ispitanici kao najveću korist ulaska u EU percipiraju porast standarda - bolji život, veće plate i penzije.

“Veoma visokopozicionirane su i otvorene granice. Ljudi u pridruživanju vide mogućnost putovanja, kretanja po Evropi”, kazala je Komar.

Na pitanje šta bi bila najveća šteta ulaska u EU, veliki procenat ispitanika kaže da zapravo nema štete.

“Njih 36 odsto i na to dodajte još 20 odsto onih koji nemaju odgovor, što znači da preko pola građana uopšte nije moglo da identifikuje neku vrstu štete od pridruživanja”, ocijenila je Komar.

Od onih koji su mogli da identifikuju štetu, 14,7 odsto se izjasnilo da se boji gubitka nacionalne suverenosti i nezavisnosti, četiri dosto pada životnog standarda, tri odsto gubitka kulturnog identiteta.

Dobre odnose Crna Gora bi prema mišljenju ispitanika trebalo da održava sa EU, Srbijom, Rusijom, pa SAD.

Idemo brzo koliko to okolnosti dozvoljavaju

Na pitanje kada će Crna Gora ući u EU, 23,6 odsto građana se izjasnilo da će Crna Gora ući u EU do 2025, 15 odsto se izjasnilo “nikad”, dok četvrtina ispitanika nije željela da procjenjuje.

Kada je u pitanju ocjenjivanje brzine kojom se Crna Gora kreće ka članstvu u EU, 42,4 odsto ispitanika smatra da se kreće onoliko brzo koliko okolnosti to dozvoljavaju, 24,7 odsto je bilo bez odgovora, dok 20,3 odsto građana smatra da se ne kreće dovoljno brzo.