"Potreba za izbornom reformom nestala je iz diskursa većine političkih aktera"

Gvozdenović: Crna Gora izabrala izgovore, oni se nekad zovu turistička sezona, Otvoreni Balkan, temeljni ugovori...

Prema riječima Gvozdenović, svaki pokušaj zaobilaženja demokratskih pravila i principa i svaku trgovinu sa demokratskim postulatima društvo će skupo platiti, kao što je plaćalo i do sad

7690 pregleda 5 komentar(a)
Gvozdenović, Foto: CDT
Gvozdenović, Foto: CDT

Potreba za izbornom reformom nestala je iz diskursa većine političkih aktera, koji su zaboravili da je stvaranje fer i demokratskog izbornog procesa obaveza u ispunjavanju kriterijuma za članstvo u Evropskoj uniji (EU), kazali su iz Centra za demokratsku tranziciju (CDT).

Zamjenica programskog direktora CDT-a Milena Gvozdenović rekla je da je umjesto rješavanja ključnih problema u funkcionisanju demokratije, rada na njenom temelju iz koga izvire legitimitet svake institucije, funkcije i javne politike, Crna Gora izabrala izgovore.

Kako je navela, oni se nekad zovu turistička sezona, Otvoreni Balkan, temeljni ugovori, popis, ili neki drugi svakodnevni populizam.

„Potreba za izbornom reformom je nestala iz diskursa većine političkih aktera, koji su zaboravili da je stvaranje fer i demokratskog izbornog procesa jedna od ključnih obaveza svakog društva, ali i naša obaveza u ispunjavanju kriterijuma za članstvo u EU“, kaže se u saopštenju.

Prema riječima Gvozdenović, svaki pokušaj zaobilaženja demokratskih pravila i principa i svaku trgovinu sa demokratskim postulatima društvo će skupo platiti, kao što je plaćalo i do sad.

„Može se desiti da prečice koje političari pokušavaju stvarati zapravo postanu stranputica na našem evropskom putu“, kazala je Gvozdenović.

Kako je navela, umjesto da posao na izbornoj reformi završi od 31. jula, aktuelni saziv Skupštine, bez obzira na većinu, izabrao je neustavne i nezakonite načine da zaobilazi propisanu dvotrećinsku većinu i odlaže izbore.

„Uskoro nećemo imati ni Ustavni sud, pa će se izbori ili odlagati ili održavati bez zaštite izbornog prava, a teško je odlučiti šta je gore“, navodi se u saopštenju.

Gvozdenović je upitala šta se dogodilo sa izbornom reformom i zašto je to pitanje sklonjeno sa dnevnog reda.

„Jesmo li u međuvremenu dobili profesionalnu izbornu administraciju? Jesmo li otvorili izborne procese za individualne kandidate i kandidatkinje, ili će oni ostati zarobljeni od političkih partija“, navodi se u saopštenju.

Gvozdenović je pitala šta je sa idejom demokratizacije izbornog procesa kroz otvorene liste.

„Da li su se, u prethodne dvije godine, desetine i stotine hiljada „fantoma“ iselile iz biračkog spiska“, navodi se u saopštenju.

Gvozdenović je upitala da li je ta tema, od koje su, kako je kazala, mnogi političke opcije ostvarile značajan profit, odjednom sama od sebe riješena.

„Jesmo li tako riješili i problem fiktivnih prebivališta, ili to čuvamo za naknadno osporavanje regularnosti izbora? Jesu li vladajuće partije iznenada prestale da zloupotrebljavaju državne resurse i javne funkcije za kampanju, pa nam je i taj fenomen u drugom planu“, kaže se u saopštenju.

Gvozdenović je pitala da li se zna ko finansira izbore – „strane države, kriminalne strukture, ili ćemo to sačuvati za optuživanje u kampanji“.

Ona je upitala da li je riješen problem stranih uplitanja i medijskih, finansijskih i političkih uticaja na izborne procese.

„Jesu li građani i građanke konačno slobodni da glasaju bez prijetnji i ucjena, i imamo li krivičnopravni sistem koji ih može zaštititi od pritisaka“, navodi se u saopštenju.

Gvozdenović je pitala da li je stvoren ambijent u kome će građani vjerovati da su izbori slobodni i fer.

„Imamo li pravo da očekujemo da će svi učesnici narednih izbora prihvatiti njihov ishod? Ili ćemo se, ovoga puta, morati zadovoljiti nezakonitim “novim mandatima” odbornika i predsjednika opština“, kaže se u saopštenju.

Gvozdenović je rekla da na ta i još mnoga pitanja očigledno neće biti odgovoreno u dogledno vrijeme.