Predsjednicima Rusije Vladimiru Putinu i Sjedinjenih Država Džozefu Bajdenu opala je popularnost u Crnoj Gori, pokazali su rezultati istraživanja javnog mnjenja koje je u januaru ove godine sprovela mađarska kompanija Ceper.
Prema rezultatima ankete Putin, uživa popularnost kod 37 odsto anketiranih građana u Crnoj Gori.
Iz Cepera su naveli da je anketa u Crnoj Gori sprovedena putem telefona na 1.000 ispitanika. Uzorak je reprezentativan po polu, starosnoj dobi i tipu naselja.
Prema podacija Cepera, Putin je u Crnoj Gori u novembru 2021. godine uživao podršku 57 odsto građana.
Prema istoj anketi, Bajden je u Crnoj Gori u januaru imao podršku 28 odsto ispitanika, dok je u novembru 2021. godine taj procenat bio 43 odsto.
Anketa za istraživanje javnog mnjenja je sprovedena u 12 zemalja u regionu Centralne Evrope: Austrija, Bugarska, Hrvatska, Češka Republika, Mađarska, Crna Gora, Sjeverna Makedonija, Poljska, Rumunija, Srbija, Slovenija i Poljska. Podaci su prikupljani između 27. oktobra i 26. novembra 2021. i između 9. i 26. januara 2023. Anketa je sprovedena putem telefona (licem u lice u Crnoj Gori i Srbiji) sa 1.000 ispitanika po zemlji. Uzorak po zemlji je reprezentativan po polu, starosnoj dobi i tipu naselja. Kompanija Ceper je ekspert iz Centralne Evrope. Bavi se praćenjem medija, istraživanjem tržišta, anketama i analizom političkih rizika za potrebe svojih klijenata.
U dvanaest država Centralne Evrope u kojima je istraživanje Cepera sprovedeno u januaru 2023. godine, 25 odsto ispitanika se izjasnilo u korist prekida vatre, 58 odsto se izjasnilo u korist mira, dok se samo 9 odsto ispitanika izjasnilo u korist rata.
Stavovi koji daju prednost miru predstavljaju apsolutnu većinu u skoro svim zemljama u regionu. Samo je u Hrvatskoj (49 odsto) i Poljskoj (47 odsto) bilo malo manje ljudi koji daju prednost miru, ali je čak i u tim zemljama mir daleko najpopularniji scenario. Međutim, neophodno je obratiti pažnju na detalje, pošto su i ukrajinski i ruski lider već pozvali na mir u svojim zvaničnim izjavama, ali u oba slučaja pod uslovima koji su drugoj strani bili sasvim neprihvatljivi. Zato izgleda da sporazum o međusobnom prekidu vatre predstavlja realniji scenario, koji podržava 45 odsto Hrvata, 35 odsto Srba i 34 odsto Čeha.
Crnogorci, Hrvati i Slovaci su bili najsložniji u podršci prekidu vatre i mirovnom sporazumu, sa više od 95 odsto ispitanika koji podržavaju okončanje oružanog sukoba. Poljaci su najskeptičniji po pitanju mogućnosti prekida vatre, ali i dalje više od dvije trećine (69 odsto) želi da se rat završi. Međutim, podrška nastavku rata je takođe najveća u Poljskoj, najvećoj državi Centralne Evrope. Jedan od šest ispitanika (17 odsto) bi više volio da se rat nastavi, u nadi da će Ukrajina pobijediti.
Broj ljudi koji vjeruju da će se rat završiti ove godine je isti kao broj ljudi koji vjeruju da neće. Uprkos tome što velika većina stanovnika Centralne Evrope želi mir, njihovo uvjerenje da će ta njihova želja biti ispunjena je daleko manje. Vjerovatno je svima jasno da će biti vrlo teško da se definišu uslovi za prekid vatre ili mirovni sporazum koji bi bio prihvatljiv kako za Ukrajinu, tako i za Rusiju. Zato samo tri odsto stanovništva dvanaest zemalja Centralne Evrope vjeruje da će se rat završiti sledećeg mjeseca, dok 39 odsto očekuje da će se rat završiti ove godine (ukupno 42 odsto). Isti broj ljudi misli da će rat trajati duže: 41 odsto stanovnika Centralne Evrope vjeruje da će biti potrebne godine da se završi.
Od svih zemalja u regionu Bugarska je najskeptičnija u pogledu mogućnosti za brz mirovni sporazum (samo 23,5 odsto Bugara vjeruje da će se rat završiti ove godine), ali istovremeno skoro polovina njih nije moglo da odgovori na ovo pitanje. Građani drugih zemalja su bili raspoloženiji da iskažu svoje mišljenje po ovom pitanju. Hrvati (35,5 odsto), Mađari (38 odsto) i Poljaci (38,5 odsto) imaju najmanje uvjerenje da bi ove godine moglo da dođe do kraja rata. Samo većina Srba (62 odsto) i Crnogoraca (51 odsto) misli da bi to moglo da se dogodi ove godine.
Popularnost Putina
Ruski predsjednik koji je započeo rat protiv Ukrajine je postao najodbačeniji političar u Centalnoj Evropi. U novembru 2021., 77 odsto Srba, 60 odsto Bugara i 57 odsto Slovaka imalo je "prilično pozitivno" mišljenje o Putinu, ali čak ni tada region u cjelini nije podržavao ruskog predsjednika. Pozitivno mišljenje o njemu imalo je samo 10 odsto Poljaka, 21 odsto Austrijanaca i 31% odsto Rumuna.
Godinu dana od napada Rusije na Ukrajinu, situacija je značajno izmenjena. Dok 59 odsto Srba i dalje ima pozitivno mišljenje o Putinu, njegova popularnost je u oštrom padu u svim drugim zemljama regiona. Pozitno mišljenje o njemu ima samo 1 odsto Poljaka, dva odsto Rumuna, pet odsto Hrvata, šest odsto Čeha i sedam Austrijanaca. U ovim zemljama su takođe utvrđene najveće stope neodobravanja, koje se kreću oko 85 odsto. U Mađarskoj (60 odsto), Bugarskoj (62 odsto) i Slovačkoj (71 odsto) takođe postoji jasna većina onih koji imaju negativno mišljenje o ruskom predsjedniku. U periodu od nešto više od godinu dana, stopa neodobravanja u ovim zemljama se otprilike udvostručila.
Popularnost Bajdena
Istovremeno, od kraja 2021. godine u regionu Centralne Evrope ne samo da se smanjila popularnost Putina, agresora u ovom ratu, već je i Bajden takođe izgubio podršku u svih dvanaest zemalja u regionu obuhvaćenih istraživanjem. Povjerenje Poljaka i Rumuna u Bajdena povećalo se sa 39 na 71 odsto u Poljskoj i sa 63 na 68 odsto u Rumuniji. Međutim, u svim ostalim zemljama, popularnost predsjednika SAD je opala.
Dok je krajem 2021. godine 65 odsto Austrijanaca imalo dobro mišljenje o američkom predsjedniku, početkom 2023. podržava ga samo 40 odsto. U Bugarskoj, Slovačkoj i Češkoj, njegova popularnost je takođe opala za 10 procentnih poena. Dok je u Austriji broj onih koji podržavaju Bajdena i onih koji su protiv njega sličan, u Poljskoj i Rumuniji oni koji podržavaju američkog predsjednika predstavljaju apsolutnu većinu, dok u Češkoj Republici predstavljaju relativnu većinu. U ostalim zemljama, oni koji ne ukazuju povjerenje Bajdenu su u većini: 67 odsto Bugara, 61 odsto Slovenaca, 60 odsto Mađara i 59 odsto Slovaka imaju prilično negativno mišljenje o američkom predsjedniku. Krajem 2021, nivo neslaganja sa Bajdenom je u svim zemljama bio niži od 50 odsto.
Bonus video:
