Šta su pokazali lokalni izbori u Budvi: Nesnalaženje PES-a otvorilo prostor desnici

Pad podrške birača ukazuje da “balon zvani PES duši”, a da to ne vide oni koji bi trebalo prvi da vide – rukovodstvo partije, kaže Nikola Mirković. Vođena je funkcionerska kampanja, kojom očito nije poentirala samo ključna stranka državne vlasti, smatra Srđan Perić

53636 pregleda 102 reakcija 56 komentar(a)
“Pocijepani DF sada ima ograničene opcije za koaliranje”: slavlje koalicije “Za budućnost Budve”, Foto: Vuk Lajović
“Pocijepani DF sada ima ograničene opcije za koaliranje”: slavlje koalicije “Za budućnost Budve”, Foto: Vuk Lajović

Izbori u Budvi pokazali su da desnici mnogo toga ide naruku i da su za dobar rezultat vrlo važni partijska infrastruktura i jasna ideologija, ocijenili su sagovornici “Vijesti”, poručujući da vlast neće biti lako formirati.

Jedan od osnivača Preokreta Srđan Perić i saradnik na programima u Centru za građansko obrazovanje (CGO) Nikola Mirković kažu da su rezultati izbora u Budvi očekivani.

“Oni koji su imali partijsku infrastrukturu i jasnu ideologiju, šta god mislio o njoj, ostvarili su visoke procente na ovim izborima. Ovakav rezultat leži i u činjenici da je vođena funkcionerska kampanja, kojom očito nije poentirala samo ključna stranka državne vlasti – mada je koristila”, kazao je Perić.

Mirković ukazuje da neće biti lako formirati vlast u Budvi jer nekad jedinstveni Demokratski front, sada pocijepan i u prilično neprijateljskim odnosima, kroz dvije pojedinačne liste (“Za budućnost Budve” i “Budva naš grad”) ima ograničene opcije za koaliranje.

“Očigledno je da počinjemo dobijati i među nekad homogenim političkih strukturama heterogene elemente, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou, što našu, inače komplikovanu, političku scenu dodatno komplikuje”, kaže on.

Prema preliminarnim podacima Opštinske izborne komisije (OIK) lista “Za budućnost Budve” prevođena Mladenom Mikijeljom osvojila je 25,44 odsto glasova i devet mandata, “Budva naš grad” Nikole Jovanovića 23,91 odsto i devet mandata, Demokratska partija socijalista (DPS) 19,94 odsto i sedam mandata, Demokrate 10,7 odsto i četiri mandata, Pokret Evropa sad (PES) 7,02 odsto i dva mandata, Građanski pokret (GP) URA 4,92 odsto i jedan mandat i Socijaldemokratska partija (SDP) 4,6 odsto i jedan mandat.

Niko od potencijalnih predizbornih saveznika nema potrebnih 17 od 33 mandata, što znači da će se morati praviti koalicije, a ni novi izbori nijesu isključeni, s obzirom na raspored snaga koji je isti kao prije izbora.

Na jučerašnjim izborima najgore je prošao PES, koji je u Budvi osvojio 780 glasova ili tri puta manje nego na parlamentarnim izborima 2023, dok na prethodnim lokalnim 2022. nijesu učestvovali. Pocijepani bivši DF neznatno je pao u odnosu na prethodne lokalne izbore, Demokrate su osvojile 300 glasova manje nego kad su bile s Demosom prije dvije godine, ali su zadržale mandate, slično kao i GP URA. Nova srpska demokratija je takođe jedan od gubitnika, jer je u prethodnom sazivu imala 12 odbornika, a sada je u devetočlanoj koaliciji dobila osam mjesta manje.

Srđan Perić ukazuje da svaka nova politička struktura koja brzo poraste ima problem da očuva rezultat.

“Uz to, ako nemate jasnu ideologiju i razvijenu infrastrukturu, takav razvoj događaja je neminovnost. Ljudi u ovom pokretu (PES) su dominantno okupljeni oko velikog ekonomskog obećanja, a strukura je osnažena time što je ona pravljena iz Vlade. Ne zaboravimo da je ime te partije zapravo proizašlo iz naziva mjera vezanih za promjenu poreske politike koja je omogućila veće neto zarade”, podsjetio je.

Srđan Perić
Srđan Perićfoto: Aleksandar Jaredić/Preokret

Kako je dodao, nakon čitavog niza nesnalaženja, oni počinju plaćati tu fakturu obećanja koja će se uvećavati kako se bude približavao rok za njihovo ispunjenje.

“Inače, ta obećanja se baziraju na nerealnim ekonomskim računicama i postavci po kojoj će upravo one riješiti sve društvene probleme”, rekao je Perić.

Nikola Mirković kaže da enorman pad podrške birača ukazuje da “balon zvani PES duši”, a da to ne vide oni koji bi trebalo prvi da vide – rukovodstvo te partije, pa da shodno tome radi na jačanju partijske infrastrukture, jasnim politikama i strategijama.

“Sa pozicije vlasti na državnom nivou, i to kao konstituent sa najviše osvojenih mandata, koji kroz Vladu upravlja najvećim brojem poluga moći, uz funkcionersku kampanju, i pored svih rascjepa i skandaloznih pojava među bivšim DF-om oni nisu napravili faktički nikakav rezultat”, smatra Mirković.

Navodi da se angažovanje glavnog pregovarača Crne Gore sa EU Predraga Zenovića na vrhu izborne liste, pokazalo kao uzaludan potez i da je PES sebe predstavio kao partiju koja je zarad partijskih interesa, ma koliko oni bili ograničeni, spremna da ugrozi i nacionalne, odnosno državne interese.

Loš rezultat PES-a nije samo zbog Rezolucije o Srebrenici

Na pitanje da li je Rezolucija o Srebrenici najviše uticala na loš rezultat PES-a, Perić odgovara da vlast ima teme koje ne može izbjeći, a koje donose i odnose podršku.

“Opet, oni su ostavli utisak da su željeli da, hajde da tako kažemo, pokriju želje cijele javnosti, a to nije moguće. Donosite odluke i u skladu sa njima ostvarujete političku dobit ili gubitak. Politika koja vodi računa samo o tome, često se oklizne o nejasne pozicije koje ne možete jasno vrednovati. Dio te cijene plaća PES sada”, kazao je.

Predstavnik Vlade je u Ujedinjenim nacijama podržao Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, što je izazvalo nezadovoljstvo državnog vrha Srbije i prosrpskih partija u Crnoj Gori. Da bi ublažila nezadovoljstvo dijela javnosti, Vlada je na Rezoluciju podnijela amandmane koji su modifikovani i usvojeni. Crna Gora je amandmanima tražila da se naglasi da je krivica individualna i da se ne može pripisati niti jednoj vjerskoj ili etničkoj grupi.

Mirković smatra da se izborni rezultat PES-a ne može pripisati samo pozicioniranju oko Rezolucije u Srebrenici, iako je ono bilo takvo da je moglo djelovati odbijajuće i za one koji su je podržavali, kao i za protivnike Rezolucije.

“Naime, vidljivo je da ta partija ne radi na sopstvenoj izgradnji ili to ne radi u okviru opštine u kojoj su izbori, a na lokalnom nivou su jako važni, čak postaju sve važniji, lokalni odbori i ono što je njihova prepoznatljivost”, rekao je Mirković.

Nikola Mirković
Nikola Mirkovićfoto: CGO

Građani slobodniji, ali manipulacija identitetskim pitanjima ogromna

Perić ističe da je izvjesno da dolazi do značajnih promjena u raspoloženju građana i da su nakon 2020. ljudi slobodniji u izboru i smatra se prirodnijim da ako nisu zadovoljni jednom političkom ponudom, na izborima zaokruže drugu.

“Opet, desnici ide mnogo toga naruku: od mimikrije klasnog sukoba onim identitetskim, pa sve do regionalnih dešavanja - pa ako hoćete evropskih trendova”, rekao je odgovarajući na pitanje da li će rezultati u Budvi uticati na naredne parlamentrane izbore.

Smatra da je teško profilisati građansku opciju ako je ona autentični izraz građana jer je težnja apsolutno svih aktulenih “igrača” da ona bude marginalizovana, a zapravo tu leži ključ ‘osvježavanja’ recimo građanske lijeve opcije.

“Dakle, desnici je otvoren prostor i ona ga sada koristi”, kazao je Perić.

Mirković podsjeća da se i akteri parlamentarne većine na državnom nivou i pretedenti na vlast u Budvi i dalje vode principom “samo ne sa DPS-om”, što ukazuje da im je to i dalje jedino vezivno tkivo i da ostaju u matrici koju su do sada već morali prerasti.

Ipak, ne smatra da će se rezultati u Budvi preslikati na državni nivo, ali određene indikacije treba da budu instruktivne političkim subjektima za dalju analizu.

“Naravno, dramatičan pad PES-a ne može biti bez odraza i na drugim nivoima, a posebno imajući u vidu da se radi o mladoj stranci koja je još u procesu učvršćivanja biračkog tijela, a po ovom vidimo da ga već počinje gubiti i to u značajnim procentima”, naveo je Mirković.

Ukazuje da građani imaju većih problema od identitetskih pitanja. “Međutim, nivo manipulacija je ogroman i to nekad ima značajan uticaj i pri glasanju”.

Bonus video: