Centar za demokratsku tranziciju (CDT) podržava zahtjeve organizacija civilnog društva da Vlada povuče iz skupštinske procedure predloge zakona o unutrašnjim poslovima i Agenciji za nacionalnu bezbjednost (ANB), kazala je programska direktorica te nevladine organizacije Milica Kovačević.
Ona je u saopštenju navela da su na te predloge brojne organizacije i stručna javnost već ukazale kao problematične sa stanovišta zaštite ljudskih prava i standarda demokratske kontrole sektora bezbjednosti.
Kovačević je rekla da posebno zabrinjava način na koji se u ove predloge zakona pokušava uvesti pitanje zaštite podataka o ličnosti i usklađivanja sa Opštom uredbom EU o zaštiti podataka (GDPR) i LED direktivom.
„Stiče se utisak da se pregovarački okvir i obaveze iz procesa evropskih integracija koriste kao argument za usvajanje spornih bezbjednosnih rješenja, dok zaštita podataka građana ostaje u drugom planu, iako je riječ o jednom od najvažnijih pravnih i institucionalnih pitanja u procesu evropskih integracija“, kazala je Kovačević.
Kako je navela, usklađivanje crnogorskog zakonodavstva sa GDPR-om dio je pregovaračkog okvira, međutim, proces pripreme ključnih zakona u ovoj oblasti već godinama kasni.
Kovačević je istakla da je Akcionim planom za Poglavlje 23, koji je Vlada objavila u aprilu prošle. godine, bilo je predviđeno da Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti bude utvrđen u trećem kvartalu prošle godine.
„U istom roku trebalo je da bude pripremljen i drugi zakon iz nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova koji uređuje obradu podataka od strane policije, tužilaštva i drugih organa u postupcima otkrivanja i gonjenja krivičnih djela“, dodala je Kovačević.
Ona je istakla da je Planom pristupanja za period 2025-2026 bilo predviđeno da primjena tih zakona počne već u drugom kvartalu ove godine.
Kovačević je dodala da najnoviji Plan pristupanja za period 2026–2027 pomjera rokove - usvajanje oba zakona sada je planirano za drugi kvartal ove godine, dok bi njihova primjena počela tek u posljednjem kvartalu.
„Iako je rad na novom Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) započet još 2019. godine, posljednje što je javnost vidjela jeste nacrt objavljen u martu 2024. godine. Taj dokument nikada nije upućen u skupštinsku proceduru, niti je javnost dobila objašnjenje u kojoj se fazi zakon danas nalazi“, rekla je Kovačević.
Ona je napomenula da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti predstavlja krovni akt u ovoj oblasti, što podrazumijeva i da odredbe drugih propisa koje uređuju obradu podataka o ličnosti treba da budu usklađene sa ZZPL.
„U tom smislu, usvajanje sektorskih propisa, a posebno onih sa značajnim uticajem na prava i slobode građana, prije usklađivanja ZZPL sa GDPR-om i LED direktivom, predstavlja u najmanju ruku nedovoljno promišljen i nesistemski korak“, rekla je Kovačević.
Kako je navela, ZZPL usklađen sa GDPR-om, kao zlatnim standardom prava građana na zaštitu podataka o ličnosti predstavlja preduslov svake dalje reforme u ovoj oblasti.
Kovačević je istakla da je CDT početkom februara zatražio od Ministarstva unutrašnjih poslova informacije o statusu zakona predviđenih akcionim planom, ali odgovor koji smo dobili nije dao suštinska pojašnjenja – navedeno je tek da su „u fazi usaglašavanja“ i da se očekuje njihovo slanje Evropskoj komisiji.
Ona je dodala da takav odgovor ne razjašnjava ni u kojoj fazi su zakoni, ni kada će javnost vidjeti nove tekstove, niti kada će imati priliku da o njima raspravlja.
„Uz kašnjenje i pomjeranje rokova, dodatni problem predstavlja i nedostatak transparentnosti. Institucije ne pružaju jasne informacije o tome u kojoj fazi se nalazi priprema ovih zakona, niti je organizovana javna rasprava o rješenjima koja treba da urede jednu od najosjetljivijih oblasti savremenog digitalnog društva“, kaže se u saopštenju.
Navodi se da posebno zabrinjava činjenica da je Evropska komisija ocijenila da odredbe o zaštiti podataka u predlozima zakona o unutrašnjim poslovima i ANB-u nijesu usklađene sa pravnom tekovinom Evropske unije, naročito sa GDPR-om i Direktivom o sprovođenju zakona (LED).
Ističe se da, u takvoj situaciji, pokušaj da se pitanja zaštite podataka „usput“ uređuju kroz zakone koji su prvenstveno usmjereni na rad bezbjednosnih službi predstavlja pogrešan pristup.
„Ako država već godinama kasni sa donošenjem zakona koji treba da uskladi Crnu Goru sa GDPR-om, onda je najmanje što duguje javnosti otvoren, transparentan i stručan proces“, istakla je Kovačević.
Kako je kazala, zaštita podataka o ličnosti je temeljno pravo građana i jedno od ključnih pitanja demokratskog društva, a posebno u digitalnom okruženju.
„Zbog toga se ovako važni zakoni moraju pripremati kroz jasan, transparentan i inkluzivan proces, uz ozbiljan stručni i javni dijalog - a ne kroz parcijalna rješenja koja se pojavljuju kao dodatak drugim zakonima“, zaključila je Kovačević.
Bonus video:
