Kompanija Ahold Delhaize saopštila je danas da je "IT incident" pogodio frižidere i zamrzivače u desetinama njenih supermarketa u Belgiji i Luksemburgu, prenosi novinska agencija Rojters.
Trgovinski lanac je u oktobru prijavio holandskoj policiji prethodni incident u oblasti sajber bezbjednosti, koji se vremenski poklopio sa sajber napadom u Francuskoj. Taj napad doveo je do toga da temperatura u frižiderima i zamrzivačima u stotinama prodavnica tokom noći poraste na 50 stepeni Celzijusa, što je izazvalo požare i kvarenje hrane.
Od frižidera i sistema grijanja do sigurnosnih kamera i alarmnih sistema, sve veći broj uređaja koji su nekada bili uglavnom mehanički sada mogu da se nadziru i kontroliše na daljinu, što otvara nove mogućnosti za sajber kriminalce.
Mogu li hakeri zaista da provale u moj frižider?
Teoretski, da. Ako je uređaj povezan na internet, direktno ili putem aplikacije, servisa u oblaku ili kućne mreže, postoji mogućnost da bude hakovan.
Istraživači su 2015. godine na hakerskoj konferenciji u Las Vegasu pokazali kako je moguće kompromitovati Samsungov pametni frižider, što im je omogućilo da presretnu dio internet saobraćaja koji prolazi kroz uređaj.
U mnogim slučajevima napadači su više zainteresovani za krađu podataka, ometanje rada usluga ili korišćenje povezanih uređaja kao ulazne tačke za pristup većoj mreži.
Koji kućni uređaji mogu biti hakovani?
Najčešće mete su uređaji povezani na internet kojima se može upravljati na daljinu.
Među njima su sigurnosne kamere, video-interfoni, alarmni sistemi, pametne brave, termostati i sistemi centralnog grijanja. Pametni kućni aparati, poput frižidera, rerni i mašina za pranje veša, takođe mogu biti ranjivi ako su povezani na internet. Čak i neke četkice za zube danas imaju internet vezu.
Prema podacima iz industrije sajber bezbjednosti, ruteri, a ne kućni aparati, meta su više od tri četvrtine svih napada na povezane uređaje.
Broj takvih uređaja naglo je porastao jer su proizvođači počeli da ugrađuju mogućnost povezivanja na internet u proizvode koji su nekada bili potpuno mehanički.
Šta hakeri zapravo mogu da urade?
Kada uspije da pristupi uređaju, haker uglavnom može da uradi jednu od dvije stvari: prikuplja informacije ili preuzme kontrolu nad uređajem.
Kamera može omogućiti uvid u unutrašnjost doma, uređaj sa mikrofonom može prisluškivati razgovore i druge zvukove, dok kompromitovani ruter može otkriti sve podatke koji prolaze kroz mrežu.
Hakeri koji preuzmu kontrolu nad uređajem mogu da ga uključe ili isključe, promijene podešavanja ili onemoguće korisnicima pristup njihovim nalozima. Kompromitovani termostat mogao bi da utiče na grijanje, dok bi hakovani zamrzivač ili frižider mogao da poremeti kontrolu temperature.
U ozbiljnijim slučajevima napadači mogu iskoristiti slabo zaštićene uređaje kako bi pristupili drugim sistemima na istoj mreži ili ukrali lične podatke povezane sa internet nalozima.
Mogu li hakeri da preuzmu kontrolu nad mojim automobilom ili snabdijevanjem strujom i vodom?
Istraživači u oblasti sajber bezbjednosti više puta su demonstrirali bezbjednosne propuste u povezanim vozilima.
Istraživači su 2015. godine uspjeli da daljinski preuzmu kontrolu nad džipom u pokretu, koristeći njegov multimedijalni sistem povezan na internet. Zbog toga je povučeno oko 1,4 miliona vozila radi otklanjanja bezbjednosnog propusta i instaliranja softverskih ispravki.
Gotovo deceniju kasnije, istraživači su otkrili propust koji im je omogućavao da prate lokaciju, otključavaju i pokreću određena vozila marke Kija koristeći samo registarsku oznaku.
Istraživači su naveli da su o ranjivostima obavijestili kompaniju Kija, koja ih je otklonila u roku od nekoliko mjeseci, kao i da nije bilo dokaza da su ti propusti iskorišćeni u stvarnim napadima.
Savremena vozila i avioni takođe su projektovani sa brojnim bezbjednosnim i rezervnim sistemima.
Kritična infrastruktura, poput elektroenergetskih i vodovodnih mreža, uglavnom ima više nivoa zaštite, nadzora i regulatorne kontrole koji ne postoje kod uređaja namijenjenih širokoj potrošnji.
To ne znači da su takvi sistemi imuni na sajber napade, ali su obično znatno teže mete od kućnog aparata povezanog na kućnu Vaj-faj mrežu.
Kako građani mogu da zaštite svoje uređaje?
Stručnjaci za sajber bezbjednost uglavnom preporučuju promjenu fabrički podešenih lozinki, uključivanje dvofaktorske autentifikacije gdje god je dostupna i redovno instaliranje softverskih ažuriranja.
Potrošačima se takođe savjetuje da prestanu da koriste ili zamijene uređaje za koje proizvođači više ne obezbjeđuju bezbjednosna ažuriranja, da većinu uređaja zadrže na lokalnoj mreži i da ih povezuju na internet samo kada za to postoji jasan razlog.
Najjednostavnije pravilo često je i najefikasnije: što manje uređaja povezanih na internet imate, to je manje potencijalnih ulaznih tačaka koje napadači mogu iskoristiti.
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
