Crna Gora ne spada u red država u kojima se masovno i grubo krše ljudska prava.
To su podaci analize presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
Iz godine u godinu sve je manje predstavki građana koji pravdu traže van crnogorskih sudova.
Zastupnica Crne Gore pred Evropskim sudom za ljudska prava Valentina Pavličić, “Vijestima” je kazala da je proces kreiranja evropskog identiteta otpočeo u više različitih oblasti, od kojih je jedna i oblast zaštite osnovnih ljudskih prava i sloboda.
Kazala je da je država u proteklih sedam godina isplatila skoro 700.000 eura.
“Kada je u pitanju novčana obaveza, od prve presude iz aprila 2009. godine - u predmetu 'Bijelić protiv Srbije i Crne Gore', do danas Crna Gora je isplatila iznos od 536.880 eura po presudama, a 142.928 eura po postignutim poravnanjima”, kazala je Pavličić.
Ona je objasnila da se u procesu kreiranja evropskog identiteta države članice odriču nacionalnog suvereniteta u procesu izvršenja presuda Evropskog suda.
“Svaka odluka Evropskog suda prije svega je obavezujuća i zrači snagom autoriteta jer daje smjernice svim protagonistima savremene Evrope koji drže do evropskih vrijednosti kako treba pravno urediti društvene odnose u pojedinim oblastima. Zato to ne treba pojednostavljivati time da li treba nešto platiti u konkretnom slučaju, već da li smo pažljivo pročitali tu odluku, analizirali je i primijenili na buduće postupke, s obzirom da Evropski sud stvara praksu sudskih presedana, pa svaka odluka Evropskog suda ujedno stvara i pravila za budućnost”, istakla je Pavličić.
Ona je rekla da je zaključno sa 2015. godinom, pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu u radu bio 171 predmet, dok je u 2015. godini ukupno primljeno 129 aplikacija protiv Crne Gore. “Ili 2,07 predstavki na 10.000 stanovnika, što u odnosu na prethodne godine predstavlja manji broj. Na dan 31. 12. 2015. godine sud je u odnosu na Crnu Goru donio ukupno 22 presude i šest odluka o prihvatljivosti, od čega u 2015. godini tri presude u kojima je konstatovana povreda jednog od konvencijskih prava. Jedna odluka je 'just satisfaction' - naknadi štete i dvije odluke o neprihvatljivosti predstavke. Zaključeno je i jedno 'friendly settlement' - prijateljsko poravnanje. U 21 slučaju Evropski sud je utvrdio povredu barem jednog od konvencijskih prava na koje su se odnosile predstavke, dok je u jednom slučaju utvrđeno da nije bilo povrede konvencijskih prava”, zaključila je Valentina Pavličić.
Bonus video:
