Ujedinjene nacije pozivaju na više podrške ženama koje doje na radnom mestu u sklopu godišnje kampanje za povećanje broja majki koje doje.
UN kažu da su bebe koje se ne doje 14 puta sklonije da umru pre prvog rođendana od onih koje se isključivo prehranjuju dojenjem.
Ujedinjene nacije pozivaju na plaćeno porodiljsko odsustvo, pauze za dojenje i prostoriju na poslu u koju majke mogu da odu da doje ili da izmažu mleko.
I dalje postoje mnogi mitovi o dojenju koji bi mogli da odvrate žene od pokušaja da to rade.
Zamolili smo dvoje stručnjaka da obore neke od najčešćih.
Katriona Vejt je profesorka kliničke farmakologije i globalnog zdravlja na Univerzitetu u Liverpulu i naučna saradnica na Koledžu za zdravstvene nauke pri Univerzitetu Makerere u Kampali, u Ugandi.
Alister Satklif je profesor opšte pedijatrije na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
- Dojenje na javnom mestu u Srbiji: Beba bira gde i kada
- Zašto mame odustaju od dojenja
- Hranjenje bočicom je pravo svake žene
Mit broj 1: Uobičajeno je da dojenje boli i da bradavice postanu osetljive
Profesorka Vejt: Na ovo je donekle teško odgovoriti jer je neka vrsta prvobitne nelagode savršeno normalna i bradavice isprva mogu postati osetljive dok se navikavate.
Međutim, dojenje ne bi smelo da boli ili da izaziva snažan bol.
To bi moglo da ukaže na upalu bradavica ili da se beba ne prihvata sise pravilno.
Izvesna nelagoda ume da bude normalna i možda je potrebno malo prilagođavanja, naročito za nove majke koje se prvi put navikavaju na dojenje.
Ako dojenje izaziva jači bol ili nelagodu, onda morate da se obratite svom lekaru, medicinskoj sestri ili babici.
Mit broj 2: Nećete moći da dojite ukoliko odmah ne započnete sa dojenjem
Profesor Satklif: Sve što podstiče majke na dojenje je dobro po ljudsko zdravlje na više nivoa.
Veštačka ograničavanja ljudskog ponašanja nametanjem nekakvih rigidnih vremenskih okvira nije naučno potkovano.
Ali ima mnogo prednosti od navikavanja bebe na sisu odmah.
Hranljivost je najočiglednija.
Ono pomaže i otpočinjanje procesa kontrakcije materice, što može da pomogne u zaustavljanju ili usporavanju postporođajnog krvarenja materice.
Takođe, u prvih nekoliko dana posle rođenja, ljudsko telo proizvodi specifičnu supstancu bogatu proteinima zvanu kolostrum.
To je bogata supstanca koja otpočinje proces laktacije.
Mit broj 3: Ne smete da uzimate nikakve lekove dok dojite
Profesorka Vejt: To je obično prvo pitanje koje postave majke svuda na svetu.
Da li ima lekova koji su bezbedni za moju bebu?
Istina je da mnogi lekovi stignu do bebe u veoma malim količinama.
Ako lekar kaže da morate da uzimate lekove, postavite mu pitanja koja vas zanimaju, ali je velika verovatnoća da su ti lekovi bezbedni za upotrebu.
Bebi je od svega najpotrebnija zdrava majka.
Najčešći lekovi protiv infekcija, depresije ili običnog bola verovatno su bezbedni.
Što se tiče lekova koji ne smeju da se koriste tokom dojenja, njihov broj je veoma mali.
Oni se često koriste za lečenje od veoma konkretnih, ozbiljnih medicinskih stanja kao što je rak.
Ima i drugih lekova čiji rizik i prednosti pažljivo moraju da se uzmu u obzir.
Svaka žena kojoj se prepišu lekovi tokom dojenja trebalo bi da se oseća dovoljno slobodno da postavi pitanja koja je zanimaju onom ko ih je prepisao.
Lekovi sa kojima treba biti pažljiv su neki koji se prodaju bez recepta, kao što su lekovi protiv prehlade ili gripa koji sadrže dekongestive - oni bi mogli da smanje snabdevanje mlekom.
I uvek obratite pažnju na biljne lekove, jer nikad ne znate čega tačno ima u njima, a mnogi od njih nisu dovoljno ispitani.
Mit broj 4: Smete da jedete samo jednostavnu hranu, a pre dojenje morate da izbegavate začinjena jela
Profesorka Vejt: Ne postoji ništa što ne biste smeli da jedete dok dojite.
Međutim, vaša ishrana utiče na tačan sastav vašeg mleka.
U nekim slučajevima, žena bi mogla da primeti nekakav obrazac.
Na primer, primetila sam kod jednog svog deteta, ako bih popila neki citrusni sok kao što je đus od narandže, beba bi postala veoma nemirna.
Ponekad možete da prepoznate obrazac kada vaša beba reaguje na nešto na šta možda utiče vaša ishrana.
Ali nema ničega što bi bilo štetno ili medicinski neispravno i što treba da se izbegava.
Mit broj 5: Ne smete nikad da koristite formulu ako želite da dojite
Profesorka Vejt: Ovo nije apsolutno isključivo.
Međutim, većina proizvodnje mleka za dojenje praktično se reguliše preko ponude i potražnje.
Ženino telo je tako fantastično skrojeno da proizvodi dovoljno mleka za svoju bebu.
Dok beba sisa bradavicu, ona aktivira hormone za proizvodnju prave količine mleka.
Stoga, ako dojite malu bebu, ogromnu bebu ili čak blizance, vaše telo će uvek proizvoditi dovoljnu količinu mleka.
Ako počnete da joj dajete formulu, to kolo povratnih informacija se narušava.
Vaše telo ne dobija dovoljno signala da je bebi potrebno više hrane.
Ako imate problema sa količinom mleka i počnete da uvodite formulu, to može da vam donese kratkoročno olakšanje, ali istovremeno može da pogorša vaš problem.
S druge strane, ako imate lošu noć ili ste bolesni i iscrpljeni, a vaš partner u nekoliko navrata da bebi malo formule da biste se vi odmorili, to neće značiti da ne možete da dojite.
Dakle, praktično gledano, to nije apsolutna zakonitost, ali može da odmogne.
Mit broj 6: Ne smete da dojite ako ste bolesni
Profesor Satklif: Ne, to je mit.
Jedine okolnosti u kojima ne smete da dojite je kako imate HIV ili hepatitis.
Ti virusi mogu da se prenesu kroz laktaciju, sa čime smo se tragično susretali u prošlosti.
U većini slučajeva bezbedno je nastaviti sa dojenjem ako su majke bolesne, jer njihova tela proizvode antitela koja takođe štite njihovo novorođenče.
Izuzetno je retko videti da se bolest kod bebe prenela na nju sa majke koja je doji.
Mit broj 7: Teško je odvići bebu od dojenja ako je dojite više od godinu dana
Profesorka Vejt: Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da hranite bebu isključivo dojenjem prvih šest meseci, a potom da počnete da uvodite dodatnu ishranu, ali da nastavite da dojite onoliko dugo koliko želite.
Ne postoji preporučeno vreme kada treba prestati.
U nekim zemljama sa visokim primanjima kao što je Velika Britanija, većina beba se u potpunosti odvikne od sise negde između prve i druge godine života.
Za to vreme, u nekim drugim zemljama sa niskim primanjima, kao što je Uganda, dojenje se nastavlja čak do druge ili treće godine života.
Svetski problem je što mnoge zemlje nemaju dovoljno porodiljskog odsustva koje bi omogućilo majkama da hrane bebu isključivo dojenjem prema tim preporukama SZO-a.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
