Dronovi i sajber-napadi: 'Hibridni rat' protiv Evrope za koji optužuju Rusiju

Napetost između Rusije i Zapada eskalirala je pošto je Nemačka nedavno nedvosmisleno optužila Moskvu za napad dronom na aerodromu u Lajpcigu.

Upotreba drona koji je nosio eksploziv sledio je „dobro ustanovljeni obrazac ruskih hibridnih operacija u Evropi“ - upotrebu vojnih i nevojnih taktika kako bi se izvršio pritisak bez izazivanja otvorenog sukoba, rekao je Aleksandar Dobrint, nemački ministar unutrašnjih poslova.

Nemačka i Rusija su zbog toga zatvorile sopstvene kulturne centre, pa i ruski konzulat u Bonu.

Incident na aerodromu u Lajpcigu, koji učestvuje u logističkim operacijama podrške Kijevu, jedna je od najtežih „hibridnih akcija“ koje je Evropa do sada videla, izjavio je Metju Viteker, američki ambasador u NATO-u.

Važno je „kategorički izraziti da je to neprihvatljivo i da to nećemo tolerisati“, dodao je.

To je deo šireg obrasca činova koji su postali uobičajeni širom Evrope od ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, kažu stručnjaci.

Moskva je negirala upletenost u incident u Lajpcigu, odbacivši nemačke optužbe kao neosnovane.

Odbacila je optužbe i za prethodne incidente.

Moskva želi 'razdor i haos na Zapadu'

Između februara 2022. i februara 2026. identifikovan je 151 slučaj ruskih aktivnosti protiv Evrope, saopštio je Globsek, stručna grupa iz Bratislave, glavnog grada Slovačke, početkom 2026. godine.

Upozoravaju da bi taj broj zapravo mogao da bude mnogo veći.

U njih su spadali pokušaji atentata, podmetanja požara, sabotaže, vandalizmi i ometanje javnog reda i mira.

Raspored napada na zemlje kao što su Poljska, Francuska, Nemačka, Litvanija, Estonija i Velika Britanija „snažno sugeriše da je podrška Ukrajini ubedljivo najvažniji faktor pri odabiru meta“, kažu iz organizacije.

U izveštaju američke Kongresne istraživačke službe objavljenom u avgustu takođe su iznete optužbe o ruskim napadima na evropske zemlje, među njima na železnicu, podvodne kablove, „atentate, politička uplitanja i vršenja uticaja, sajber-napade i narušavanja vazdušnog prostora, između ostalih“.

Učestalost i razmere napada povećali su se od 2022. godine, ukazuje Emili Feris, iz britanske stručne grupe Kraljevski institut ujedinjenih službi.

Moskva želi da unese „razdor i haos na Zapadu“ i pojača „troškove podrške NATO Ukrajini“, istovremeno ostavši „ispod praga konvencionalnog rata“, tvrdi ona.

Kremlj „testira spremnost NATO, iskorišćavajući političke i pravne podele među saveznicima, stvarajući namerno nesigurnost“, kaže Maksim Beznosjuk, naučni saradnik Globseka.

Sve veća ruska upotreba hibridnog ratovanja je i reakcija na „veoma velik broj žrtava" u Ukrajini, trošenje opreme iz sovjetske ere, sve veći ekonomski pritisak i poteškoće u postizanju odlučnog konvencionalnog napretka u ratu, ukazuje Beznosjuk.

„Hibridne operacije protiv Evrope sve su više strategija za slabljenje vojne pomoći Ukrajini i evropske proizvodnje odbrane po nižoj ceni i nižem riziku, istovremeno stvarajući neproporcionalnu smetnju i političku nervozu“, dodaje.

• Ko je odgovoran za curenje u ruskom gasovodu ka Evropi
• U Hrvatskoj uhapšen Ukrajinac osumnjičen za dizanje u vazduh gasovoda Severni tok
• Ukrajinac uhapšen u Italiji zbog dizanja u vazduh gasovoda Severni tok

Većina činova pripisanih Rusiji su do sada izazvali ograničenu štetu, ali zvaničnici upozoravaju da oni i dalje troše značajne bezbednosne resurse.

Poljska, logistička kičma NATO za snabdevanje Ukrajine, glavni je primer.

U novembru 2025. poljska vlada je opisala eksploziju na železničkoj pruzi korišćenoj za isporuku oružja kao „neprikosnoveni čin sabotaže“, dodajući da sve ukazuje da je odgovorna Rusija.

Moskva je negirala učešće.

Incident je naveo Poljsku da pokrene vojnu operaciju angažujući i do 10.000 pripadnika trupa kako bi pomogli u zaštiti kritične infrastrukture.

U januaru je potpisala ugovore vredne više od četiri milijarde dolara za protivdronsku odbranu duž istočne granice zemlje.

Aktivnost dronova za koju se sumnja da je povezana sa Rusijom je prijavljena i blizu vojnih instalacija, aerodroma i kritične infrastrukture u brojnim evropskim zemljama, među kojima su Nemačka, Belgija, Danska, Holandija, Francuska, Norveška, Švedska i Velika Britanija.

Ali hibridna aktivnost nije ograničena samo na fizičku sabotažu.

Vlade nekih evropskih zemalja optužuju mreže povezane sa Rusijom za širenje dezinformacija, korišćenje lažnih naloga na društvenim mrežama, lažiranje izveštaja i širenje sadržaja pomoću veštačke inteligencije.

Francuske vlasti istražuju operacije vršenja uticaja za koje se sumnja da su povezane sa Rusijom.

Reč je o akcijama koje su uzele na zub istaknute političke ličnosti pred predsedničke izbore 2027. godine u Francuskoj.

U Nemačkoj, zvaničnici upozoravaju na napore za širenje informacija i podrivanje poverenja u demokratske institucije pred regionalne izbore.

„Osnovni cilj se nije promenio“, kaže Beznosjuk.

„Moskva ne mora nužno da ubedi veliku grupu glasača direktno.

„Može da iskoristi samo postojeće podele, ocrni političare kritički nastrojene prema Rusiji, istakne političku polarizaciju i postepeno oslabi poverenje u demokratske institucije", dodaje.

• Šta je hibridni rat i da li se vodi protiv Srbije
• Hibridni rat: Poseta centru za borbu protiv nevidljivih ruskih ratnih pretnji
• Nevidljivo elektronsko ratovanje ometa vazdušni saobraćaj

Poslednjih godina, Rusija je pronašla nove načine da se udalji od ovih neprijateljskih činova, kažu stručnjaci.

Posle invazije na Ukrajinu, evropske vlade zaključile su da se ruske diplomatske misije naširoko koriste za špijunažu, te su proterale diplomate osumnjičene da su obaveštajni oficiri koji operišu pod tim paravanom.

Moskva je od tada, kažu stručnjaci, izuzetno efikasna u regrutovanju državljana treće strane onlajn da bi zaobišla evropske kontraobaveštajne mere.

„Više to ne rade preko ambasada, već se sve odvija preko ovih posrednika", kaže Feris.

Korišćenje stranih državljana, motivisanih pre svega novcem a ne ideologijom, otežava da se neprijateljski činovi povežu sa Kremljom.

Pogledajte kako su britanski komandosi presreli ruski tenker

U januaru, litvanske vlasti su optužile rusku vojnu obaveštajnu službu GRU za organizovanje pokušaja podmetanja požara 2024. godine u pogonu koji snabdeva ukrajinsku vojsku skenerima radio talasa.

Šest državljana Španije, Kolumbije, Kube, Rusije i Belorusije uhapšeni su i suočavaju se sa i do 15 godina zatvora ako budu bili osuđeni.

Prema izveštaju Globseka, 95 odsto od 172 učesnika u evropskim napadima povezanim sa Moskvom su bili „obični građani, bez zvaničnih veza sa ruskim obaveštajnim službama“.

„To stvara određeni stepen udaljenosti od Rusije“, kaže Emili Feris.

„Trebalo je zaista mnogo vremena da svi ti detalji isplivaju, tako da to poprilično otežava čitavu stvar", dodaje.

Beznosjuk ukazuje i na promenljivu ulogu ruske takozvane „flote iz senke“.

To su mreže naftnih tankera i drugih komercijalnih brodova pod stranim zastavama i lažnim kompanijama registrovanim u inostranstvu kako bi izbegli zapadne sankcije protiv Moskve.

Od 2024. godine, brodovi iz flote sve se više povezuju sa incidentima koji podrazumevaju oštećenja podvodnih kablova i cevovoda, kao i nadzor i aktivnosti dronova blizu kritične infrastrukture u regionima Baltičkog i Severnog mora.

Kao i druge optužbe, Rusija je i ove negirala.

• Nemačka optužila Rusiju za napad dronom na aerodrom u Lajpcigu
• Ruska tajna služba odgovorna za sabotažu železnice, tvrdi premijer Poljske

Šta može da se uradi?

Beznosjuk veruje da NATO i EU moraju da odu dalje od onoga što zove „retoričkm priznavanjem“ pretnje i budu jasni kako se definiše i rešava ruska sabotaža.

Činove sabotaže treba posmatrati kao neprijateljsku državnu aktivnost, kaže.

Veruje i da treba da bude strožih ograničenje diplomatskih kretanja, da se deluje protiv ruske „flote iz senke" i više ulaže u medijsko opismenjavanje pred izbore.

NATO i EU zemlje kažu da pojačavaju obaveštajnu saradnju, povećaju zaštitu kritičke infrastrukture i proširuju sankcije protiv ljudi, organizacija i brodova povezanih sa Rusijom.

Međutim, zvaničnici tvrde da će biti potrebna dalja koordinacija kako se hibridna pretnja bude razvijala.

Feris ističe koordinisanu reakciju koja je usledila posle pokušaja atentata na bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripala i njegovu ćerku u Solsberiju, u Engleskoj, 2018. godine.

Tada su se evropske zemlje „okupile“ i „proterale bojne ruske diplomate iz solidarnosti“.

Ovaj potez „prilično je uspešno narušio ruske obaveštajne mreže u Evropi“, dodaje.

• 'Flota iz senke' i 'zombi tankeri': Kako Rusija izbegava naftne sankcije Zapada
• Operacija u Lamanšu: Britanski marinci se ukrcali na ruski brod iz senke

'Ima mnogo prostora za nesporazum'

Verovatnoća da Rusija želi da uđe u direktan rat sa NATO-om je mala, misle oba stručnjaka.

Ako se i kad okonča rat u Ukrajini, Rusiji će biti potrebno nekoliko godina da regeneriše vojsku, misli Feris.

„Verovatniji scenario“ je da Rusija izvede „ograničenu i namerno ambivalentnu političko-vojnu provokaciju na istočnom krilu NATO“, kaže Beznosjuk.

Međutim, oboje očekuju da se ruska upotreba hibridnog rata poveća.

Verovatno će Rusija da pojača hibridnu aktivnost i u 2027. koristeći taktike kao što su sabotaža, sajber-operacije i dezinformacije da bi izvršila pritisak na NATO bez izazivanja otvorenog sukoba, dodaje Beznosjuk.

„Dok god ove operacije ne budu bile skupe, budu teške za brzo pripisivanje i sposobne da generišu neproporcionalno ometanje i političku nervozu, Moskva ima snažni podsticaj da nastavi da stavlja na probu evropske ranjivosti i crvene granice", dodaje.

Ali Feris i Beznosjuk upozoravaju na opasnost od nenamerne eskalacije.

„Nesreće, ugrožavanje civila i politički osetljivi incidenti mogli bi da pokrenu ozbiljnu eskalaciju koju nijedna strana nije želela“, kaže Beznosjuk.

Iz tog razloga, Feris tvrdi da je poboljšana komunikacija sa Rusijom od ključne važnosti, čak i ako je to „nepopularno“, pa čak i ponovno pokretanje Saveta NATO–Rusija, koji je održao poslednju sednicu u januaru 2022.

„Ovde se radi o rešavanju sukoba, a ne o smirivanju“, kaže ona.

„Postoji mnogo prostora za nesporazume i smrt", zaključuje.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Misteriozni dronovi iznad aerodroma širom Evrope - o čemu je reč
• Danska zabranila sve civilne letove dronovima pred samit EU
• Rat u Ukrajini i iznad neba Poljske: Oboreni borbeni dronovi, Rusi tvrde da nisu njihovi
• Još jedna NATO zemlja prijavila upad ruskih dronova
• Ruski dron udario u stambenu zgradu u Rumuniji: 'NATO će štititi saveznike'
• 'Zona opasnosti' u Evropi za koju malo ljudi zna: Suvalkski koridor