Uprkos nedostatku treninga ili čak patika za trčanje, Ramabai Ranvir pobedila je u avgustu na prvoj trci u životu, sprintujući do linije cilja bosonoga.
Ova 47-godišnja samohrana majka koja je pretrčala tri kilometra u rekreativnoj trci, bila je motivisana da učestvuje zbog troškova njene ćerke za kupovinu knjiga za visoko obrazovanje.
„Veoma sam srećna“ što mogu da potrošim nagradu od 3.000 rupija (31 američki dolar) na knjige i školsku opremu, rekla je Ramabai.
Izuzetni napori Ramabai da obezbedi tako skromnu sumu, u poređenju sa ukupnim troškovima univerzitetskog obrazovanja, pogodilo je ljude u žicu.
Tokom većeg dela ove godine, u Indiji se održavaju protesti u vezi sa obrazovanjem, a satirični omladinski pokret iskaljuje nezadovoljstvo čitave razočarane generacije.
Samo osam odsto diplomaca pronalazi posao u skladu sa njihovom diplomu, prema vladinom izveštaju iz avgusta.
Stopa nezaposlenih diplomaca je čak 29,1 odsto za diplomce.
To je devet puta više nego među onima koji se nikad nisu školovali.
I dok se bes studenata poklapa sa širim ekonomskim nezadovoljstvima, vest o Ramabainim bosim nogama zaokupila je društvene mreže i glavne indijske dnevne listove, postavši Roršahov test u komentarima.
Za neke, njeno dostignuće simboliše majčinsku žrtvu i koliko daleko su roditelji spremni da idu da bi izdigli decu iz siromaštva.
Za druge, ono otelotvoruje trulež koja je zahvatila indijski obrazovni sistem i uzaludnost verovanja da može da posluži kao sredstvo za napredovanje u društvu.
„Da li je ovo čast ili sramota za nas kao društvo?“, objavila je korisnica društvenih mreža Šoma Sarkar u komentaru na snimak trke.
- Kako je bicikl pomogao Indijkama da čitaju, pišu i pedalaju do boljeg života
- 'Jedini način da nas čuju bio je da uzmemo oružje': Prva gerilska zapovednica u Indiji
- Smrtna kazna za muškarca koji je spalio živu suprugu zbog boje kože
Novčana nagrada
Za Ramabai, sve je počelo prilično jednostavnom premisom - njena starija ćerka Pudža (22) želela je da učestvuje u trci.
„Moja ćerka mi je došla rano ujutro i rekla: 'Mama, želim da učestvujem u trci'“, kaže Ramabai za BBC njuz Marati iz njenog doma u Bidu, u Zapadnoj Maharaštri.
„Pitala sam je gde se trka održava, a ona mi je odgovorila u blizini.
„Rekla mi je i da će joj novčana nagrada pomoći u njenom obrazovanju.
„Moja mlađa ćerka živi u Nandedu. Nisam mogla da joj dam novac da kupi knjige i zbog toga nije govorila sa mnom telefonom osam dana.
„I zato sam odlučila da moram da trčim i da pobedim u toj trci.
„Moja jedina želja bila je da osvojim nagradu“.
Ramabai je bila toliko rešena da čak i kad su njene papuče počele da joj spadaju sa stopala tokom trke, naprosto ih je skinula, zadigla sari i nastavila da trči.
Nepokolebana, na kraju je uspela da se izdvoji od ostatka grupe u njenoj starosnoj kategoriji između 30 i 60 godina - i pobedila.
Njena ćerka Pudža takođe je odnela kući novčanu nagradu od 2.000 rupija, pošto je bila druga u njenoj starosnoj grupi.
Moja majka je „veoma hrabra“, rekla je Pudža.
Kad joj je muž umro 2012, Ramabai je preuzela vođenje domaćinstva.
„Radila sam svaki posao koji sam mogla da nađem“, kaže ona za BBC njuz Marati.
„Brala sam soju i leblebije u tuđim poljima, brala sam i kurkumu, kuvala je i prodavala.“
Pošto je školu napustila 13 godina, Ramabai je čvrsto rešila da će njene ćerke imati bolju šansu za obrazovanjem.
„Dok god sam živa, moram da uradim sve što je u mojoj moći da omogućim ćerkama dobro obrazovanje.“
I Pudža i njena sestra Arati, pokušavaju da savladaju selekcione ispite neophodne za zaposlenje u javnom sektoru.
Pudža se obučava za policijskog regruta u privatnoj školi u kojoj Ramabai radi kao kuvarica.
Arati, studentkinja kompjuterske nauke na Univerzitetu Visva-Barati, priprema se za ispite za državnu službu.
U najmnogoljudnijoj zemlji na svetu, poslovi u javnom sektoru nude jedan od malobrojnih održivih puteva do srednje klase, kao i za doživotnu sigurnost, sa penzijom i stambenim povlasticama.
Milioni studenata ulažu godine i godine i prava mala bogatstva u pripreme za ove ispite visokih uloga.
Ali neregularnosti narušavaju integritet ovih testova koji vam menjaju život.
- Slučaj koji je razbesneo Indiju: Žene primorane da hodaju gole i silovane, šta je radila policija
- Grupna silovanja i zlostavljanja: Svedočenja žena žrtava etničkog sukoba u indijskoj državi Manipur
Partija ljudi-bubašvaba koju mladi masovno prodržavaju
U maju je najveći indijski medicinski prijemni ispit, Nacionalni test podobnosti sa prijemnim ispitom (za osnovne studije), otkazan nakon curenja pitanja, nateravši skoro dva miliona studenata da ponovo polažu taj veoma naporan ispit.
Izuzetan izliv besa preobratio je satiričnu Partiju ljudi-bubašvaba (CJP) u pravi pravcati omladinski pokret.
Masivni protesti koje je predvodila generacija Z kulminirali su ostavkom ministra obrazovanja u julu.
Kampanja se sada proširila uz zahtev da se reformišu vladine škole, počev od rešavanja dotrajale infrastrukture i večitih nejednakosti u ruralnim krajevima.
„Deca u ruralnoj Indiji trebalo bi da dobiju makar dostojanstveno obrazovanje“, kaže osnivač CJP-a Abidžit Dipke za BBC tokom skorašnje posete školi nadomak distrikta u kom živi Ramabai.
Škola u Hingoliju nije imala ženski toalet, a za ručak su korišćeni paketi sa hranom kojoj je istekao rok trajanja.
Pogledajte video: Zašto mladi podržavaju proteste 'Partije bubašvaba'
'Sistemski problemi'
Iako su vlasti odgovarale na omladinski pokret i vodenim topovima i ustupcima, njihovu pažnju su privukla Ramabaina stopala.
Početkom meseca, predsednik Vrhovnog suda Indije Surija Kant naložio je distriktu da joj isplati finansijsku pomoć od 50.000 rupija.
Ali Sukadeo Torat, koji je predsedavao Univerzitetskom komisijom za grantove, kaže da Ramabai i njene ćerke ukazuju na dublje, sistemske probleme.
„Ako je žena primorana da očajnički trči nekakve trke radi obrazovanja vlastitih kćeri, to pokazuje da se obrazovni programi vlasti ne sprovode kako treba, kaže on.
„I centralna i državna vlada vode razne programe za obrazovanje, ali njihova primena nije zadovoljavajuća“.
Ramabai samo želi da njene ćerke „žive srećnim životom“.
„Ne želim da prolaze kroz teške trenutke kroz koju sam ja morala da prolazim“, kaže ona za BBC njuz Marati.
„Ne želim da gacaju kroz blato ili da putuju po jakom suncu i kiši.
„Ne želim da moje ćerke moraju da se pate i prođu sve što sam ja“.
Dodatno izveštavanje: Leini Baron.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Mama pomagala ćerki da uči za prijemni za medicinski, a onda je i ona upisala fakultet
- Indijke pešače kilometrima da donesu vodu i ne mogu da privređuju
- Indija: Siromašna deca kao manekeni
- Kako indijski kabadi klub menja živote devojaka
- Babice koje su prestale da ubijaju novorođene devojčice i počele da ih spasavaju
- Čistačice dobile milion dolara na lutriji, a onda se vratile na posao
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
