- Doktore, evo još jedan, u teškom je stanju. Fraktura lobanje, unutrašnje krvarenje. Bez svijesti.
- Srčani pritisak?
- 72-75.
- Ima li donorsku karticu?
- Ima. Došla je i porodica. Potpisali su. Žena se dobro drži.
- Uh, što je s ovim ljudima, što je s ovom državom? Ja ovo više ne mogu da shvatim.
- Pa, nezavisna je, doktore.
- Molim?
- Pitali ste što je sa državom.
- Bolje bi bilo da spremiš pacijenta. Pritisni ga, iskrvari nam čovjek.
- Da ga stisnem kravatom?
- Ela, zadavi ga ako možeš. Je li poslanik?
- Jok, ministar.
- Opa! Počeli su i u tamo, mašala.
- Treći ove nedjelje, doktore.
- Provjerićeš mu plućno krilo. Na ovome se neko baš iživljavao. Nagledao sam se svega, ali ovo je užas.
- Evo, doktore, piše u novinama.
- Da vidim... Gvozdenović. Hm, greote, ovo je ujak onog tenisera. Daj mi malo fiziološkog rastvora da ga umijem. E, moj Gvozdo, ko te smečova ovako?
- Sve vam piše u novinama, doktore. Drugi ministar. Pažin. Izgleda da ga je kidnapovao i mučio na Veruši, u nekoj kolibi.
- Hm, vjerovatno stara svađa sa sjednice. Ovih dana je i mala čarka dovoljna... Daj mi skalpel i makaze za preparaciju. Fino si ga izbrijao, moram da priznam. Biće od tebe dobar berberin, ako nam ovaj umre.
- Doktore, baš to hoću da vas pitam.
- Pitaj. I daj mi testeru.
- Imate li tremu, doktore?
- Što tremu?
- Toliko poslanika i ministara ovih dana. Ljudi koji vode državu u vašim su rukama. Od vas zavise neke važne odluke.
- Posao kao i svaki drugi, mladiću.
- Ama znam, ali, ipak, ako biste pogriješili, ne bi bilo dobro.
- A možda bi svima bilo bolje, jel’ tako?
- Pa jest...
- Čekaj, daj burgiju! Kad smo već kod greške, ođe sam se zajebao. U pičku materinu! Kad bih imao ona obična kliješta...
- Evo doktore!
- Odlično, narihraj klimu, daj te kombinirke i uživaj.
- Moram vam reći, pravi ste čarobnjak.
- Ne, ti si čarobnjak, odakle ti kombinirke?
- Ostalo od majstora što su nam klimu ugradili. Ali nisu sterilne.
- Nema veze, jebeš to, nismo Švedska. Čega je ovo ministar?
- Ministar održivog razvoja i turizma. MORT je skraćenica.
- E baš mu je vesela skraćenica. Haha. Daj mi sataru i čekić.
- Što vam je na umu, doktore?
- Živjeće. Ali moram ovo da sredim.
- Doktore, ne bih da učestvujem u tome.
- Ne seri, mali. Jebo te Hipokrat. Ovo je stvarni život. Daj da mu pomognemo, da oslobodimo čeljade viškova. Misliš da je onaj Nik Vujičić budala?
- Pa nije, ali on je takav bio od rođenja.
- Jeste, i pronašao je put, kroz odricanje. Odricanje od čega?
- Ne znam, doktore, šta vam je odjednom?!
- Odricanje od eskremiteta. Ekstremiteti, znači nešto ekstremno. Ljudi od njih potpuno polude. Zato je moja obaveza - šta? Da im olakšam život.
- Doktore, nemoj da vičete. Ne mogu da vas prepoznam!
- Pa kako da me prepoznaš ispod ove maske. Mogao bih da budem bilo ko, zar ne?
- Mislim da se pacijent budi. Da pojačam anesteziju?
- Debilu, kako ne kapiraš? Na živo ćemo. Možda nam kaže đe krije pare, haha!
- Doktore, režete ukrivo!
- Uh, izvini, nije po GUP-u. Hohoho!
- Doktore, jeste li dobro?
- Jesam, jesam. Čekaj da ga čujem. Reci, dušo!
- PLATIĆEŠ ZA OVO...
- Doktore, to je isto rekao i ministru Pažinu. Vaša maska... Pa vi imate brkove!
- A dobro si ukapirao više! Daj mi lavor, ne koljem prasad ođe.
- Profesore Raduloviću?
- Profesore-doktore, preciznije.
- Ali vi ste doktor metalurgije.
- Pa, ovome je prezime Gvozdenović, haha! Ajde, ajde, zašij čovjeka. A onda zašij sebi jezik za zube, bolje ti je.
- Ali zašto, profesore, jeste li poluđeli?
- Nego što sam! Ima sve da ih iskasapim, bre! Moju budućnost mi uzeše, moje famelje, moje Crne Gore! Ja sam određen od boga i naroda da ovu državu spasim, razumiješ li ti mene?!
- Profesore, spustite čekić, molim vas.
- Dođi udbašu, da ti rečem dvije!
- Profesore, ali ja nisam iz Udbe, ja sam iz Ure.
- Ma, vas ću da karam najviše, po dubini ima da vas karam!
- Neeee...!
- Aghaaaa…!
- Profesore, budite se… Profesore!
- A? Đe sam?
- U skupštinskom restoranu.
- Što?
- Hrkali ste. Milenko je, konobar. Zatvaramo.
- E, moj Milenko…
- Šta je bilo, profesore?
- A đe me probudi, jadan!
Bonus video:
