SVIJET U RIJEČIMA

Dogovor ili mali pomak?

„Mislim da se Rusima ne može preterano verovati“, kaže Stiven Blenk iz vašingtonskog trusta mozgova Savet za američku spoljnu politiku
66 pregleda 0 komentar(a)
SAD, Sirija, Rusija, Foto: Shutterstock
SAD, Sirija, Rusija, Foto: Shutterstock
Ažurirano: 21.07.2016. 08:44h

Nakon posjete ministra spoljnih poslova SAD Džona Kerija Moskvi, izgleda da su dvije sile približile svoje stavove o Siriji. Ipak, obje strane ostaju uzdržane

To u svakom slučaju još nije veliki pomak, ali otvara vrata za rešenje“, napisao je oprezno na svojoj Fejsbuk-stranici Konstantin Kosačov, predsednik Odbora za spoljnu politiku ruske Dume. Razvoj u rusko-američkim odnosima on ocenjuje kao događaj „na koji se dugo čekalo“ i koji bi mogao da dovede do povratka „realne saradnje“ u rešavanju sirijskog sukoba. Drugim rečima: povratak u političku svakodnevicu.

Ovakvi prijateljski signali u smeru Vašingtona su poslednjih godina bili retkost. Umereni optimizam Kosačova bazira se na dogovoru koji je američki ministar spoljnih poslova Džohn Keri postigao krajem prošle nedelje nakon susreta s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i dvanaestočasovnog razgovora sa svojim kolegom Sergejom Lavrovim. U centru pažnje razgovora bilo je sprovođenje sporazuma o primirju u Siriji koji su Moskva i Vašington dogovorili još u februaru ove godine i koji se neprestno krši. Upravo sprovođenje tog sporazuma je ključna osnova za trajno političko rešenje u Siriji.

Obe strane dogovorile su da detalje pregovora ne iznose u javnost kako ne bi ugrozili njegovu implementaciju. Ipak, „Vašington post“ piše o tomu kako je dogovorena saradnja na vrlo osetljivom području razmene informacija tajnih službi. SAD bi Rusiju trebalo da na terenu pojačano snabdevaju informacijama važnim u borbi protiv terorizma. Zauzvrat, Vašington od Moskve traži da se uzdrži od vazdušnih napada na one snage koje podržavaju primirje, te da to isto zatraži i od svog partnera, sirijskog predsednika Bašara al Asada.

Najvažniji deo dogovora između Moskve i Vašingtona odnosi se na zajedničku borbu protiv pripadnika terorističke grupe Al Nusra, neke vrste ekspoziture Al Kaide u Siriji. Najveći problem u tome moglo bi da predstavlja pitanje kako jasno razlikovati borce Al Nusre od ostalih frakcija u sirijskom sukobu, naročito onih koje SAD smatra „umerenim“. Upravo oko učestalih napada ruskih aviona na pripadnike te „umerene opozicije“ se do sada razvijala najžešća polemika između Moskve i Vašingtona što, je bila i najveća prepreka dubljoj saradnji. „Vašington je očigledno dobio neke garancije ruskih partnera“, ocenjuje za DW Andrej Kortunov, direktor ruskog trusta mozgova Savet za međunarodnu politiku.

Kortunov ipak odbija da govori o „značajnim pomacima“ u rešavanju situacije u Siriji. „Ono na šta Vašington sada pristaje, Moskva već odavno traži, tako da se ne može baš govoriti o nekakvoj senzaciji. Mislim da pomaci u Vašingtonu imaju više veze s predstojećim predsedničkim izborima u SAD“, smatra Kortunov.

Ali uspeh dogovora oko Sirije zavisi i od drugih činilaca u regionu, poput Turske, Saudijske Arabije i Irana. I u Vašingtonu su stručnjaci manje-više skeptični. „Mislim da se Rusima ne može preterano verovati“, kaže Stiven Blenk iz vašingtonskog trusta mozgova Savet za američku spoljnu politiku. On pre svega smatra da Vašington nema jasnu strategiju za Siriju i da je Moskva ta koja diktira tempo. Stavovi dvojice stručnjaka pokazatelj su dubokog nepoverenja koje se nakupilo u odnosima između dveju super-sila.

(Deutsche Welle)

Bonus video:

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici "Kolumne" nisu nužno i stavovi redakcije "Vijesti")