Bilo je potrebno malo „idiotske“ bahatosti, puno entuzijazma i moćna tehnologija komuniciranja da Beograd doživi protest kakav dugo nije video. Ipak, da nije bilo interneta i bahatost i entuzijazam bi se po ko zna koji put iscrpeli u međusobnoj neravnopravnoj borbi a da bi malo koga, sem neposrednih aktera, dodirnule. Ovako, posle skorašnjih izbora i aktuelnih protesta protiv rušenja u Savamaloj teško da će bilo ko moći da potceni ulogu interneta u političkim procesima u Srbiji.
Međutim, dok mi počinjemo da polažemo sve više nade u političku moć interneta, na globalnom nivou već uveliko dejstvuje agenda koja ima za cilj da podrije tri osnovna stuba na kojima slobodni internet počiva - komunikaciju, anonimnost i otvorenost. Zahvaljujući Snoudenovoj hrabrosti počeli smo da naslućujemo razmere nadzora kome je naša komunikacija na internetu izložena. Na žalost, podjarmljivanje druga dva noseća stuba interneta još uvek je samo retkima vidljivo.
U proteklim godinama svedoci smo sve intenzivnije kriminalizacije anonimnosti na internetu koja ima za cilj njeno proterivanje u sferu sumnjivog. Kao posledica ovog procesa danas je postalo široko prihvaćeno stanovište da je anonimnost na internetu izvor pedofilije, terorizma, finansijskih prevara, itd. Anonimnost je zbog toga proterana u podzemlje interneta a svaki izlazak van njega podrazumeva bezuslovnu javnost svih nas.
Drugi, još manje vidljiv fenomen koji razara samu osnovu interneta jeste gušenje njegove otvorenosti. Od hipelinkovanog interaktivnog prostora gde je svako individualno tragao za informacijama došli smo do upotrebe interneta kroz zatvorene aplikacije koje nam isporučuju filtriran sadržaj i nadziranu komunikaciju. Iako drži svet u svojim rukama, prosečan korisnik se putem interneta informiše ili koristeći aplikacije postojećih medija ili putem online mreža u kojima je sadržaj takođe u skladu sa nekim algoritmom filtriran.
Međutim, i to je ono što najviše brine, podjarmljivanju interneta zdušno doprinosimo i mi sami odričući se dobrovoljno svoje anonimnosti i informacionog bogatstva interneta. Ne koristiti otvorenost interneta već se informisati preko kontrolisanih aplikacija isto je kao u sred leta stajati na obali mora a ne kupati se u njemu već se rashlađivati kapajućom vodom iz baštenskog creva za čiju ste upotrebu morali da priložite ličnu kartu. Tačno je, za neplivače je ovo crevo jedina nada za osveženje, ali umesto njih da naučimo da kako da plivaju nama je lakše da se odreknemo napora plivanja, jer kapajućom vodom iz creva, ma koliko ona topla i mutna bila, može se i ležeći rashlađivati.
Sa druge strane, da bi evidentirale učesnike nekog protesta, bezbednosne agencije više ne moraju nikog da uhode jer se moderni "protestanti" sami dobrovoljno identifikuju na Fejsbuk stranicama protesta. Svakako dostojanstven čin vredan hvale ali i čin koji daje ogromnu taktičku prednost onima protiv kojih je ovaj protest usmeren. Čin koji bi na nekadašnjem internetu bio nezamisliv.
Kako kaže Konstantinović u svojoj Filosofiji palanke - teror palanke je teror uvida u sve, teror javnosti svega. Naši roditelji su se spremno odricali zaštite ali i ovog pritiska palanke u korist slobode koju nosi anonimnost velegrada. Za razliku od njih, odričući se anonimnosti za koju su se oni izborili, mi ne dobijamo ništa za uzvrat već samo mogućnost da sebe ugradimo u temelje jednog novog, nakaznog, hibrida - u temelje palanačke države.
Autor je sociolog, docent na Univerzitetu u Beogradu
(Politika)
Bonus video:
