Ukoliko pokret Sarmu probo nisi preraste Mladenovac i postane široki, još maštovitiji i idejama bogatiji pokret, za nas ima nade. Urbani, civilizovani, kemp način mišljenja može se suprotstaviti političkom kiču koji nas okružuje. Treba ih tući njihovim oružjem.
Na nedavnim lokalnim izborima u Mladenovcu zapažen uspeh je postigla lista Sarmu probo nisi; mislim da su na kraju izbili na drugo mesto, odmah iza pobednika čiji se plasman nije dovodio u pitanje. Lideri pokreta SPN Luka Maksimović, alijas Ljubiša Preletačević - Beli, veliki vođa koji, obučen u belo, jaše na belom konju i obećava sve i svašta, i Stefan Gajić kao njegov pohotni poltron Nebojša Prilepak, spreman na svaku vrstu skarednosti, preko noći su postali medijske zvezde.
Tome je, naravno, doprineo njihov originalni, provokativni i, što je najvažnije, nehajni odnos prema samim izborima. Ukratko, momci su se lepo zabavljali i usput izvrgli ruglu prave političare koje, ispostavilo se, većina normalnih ljudi više ne može da podnese. Pojava pokreta Sarmu probo nisi, puna ironije i samoironije, došla je kao melem na ranu već izmoždenih birača pa su zafrkanti iz Mladenovca preko noći postali pravi heroji. Ali, oni su, možda, učinili još nešto više. Uveli su u politiku dotad nepoznatu disciplinu zvanu - kemp .
Ima više mišljenja šta zapravo predstavlja ovaj pravac u umetnosti, odnosno način na koji se umetnici ponašaju. Filip Kor kaže: „ Kemp je laž koja govori istinu.” Ipak, ovaj fenomen niko nije analizirao bolje od Suzan Zontag u delu Beleške o kempu iz 1964. godine. „ Kemp je težnja ka preteranom, ka tome da stvari budu ono što nisu.” „ Kemp je oblik senzibiliteta koji toliko ne preobražava frivolno u ozbiljno, nego pretvara ozbiljno u frivolno”… „ Kemp je, mada ne uvek, i doživljaj kiča nekoga ko zna da je ono što gleda - kič”… ”Krajnja manifestacija kemp ukusa jeste izraz: lepo je jer je grozno”… „Ali treba napomenuti da se ne može sve ono što je ružno (bilo ili postalo) posmatrati kao kemp . Kemp se javlja onda kad je preterivanje nevino i neproračunato.”
Najpoznatiji predstavnici kemp ponašanja su pisac Oskar Vajld, muzičari Dejvid Bovi, Elton Džon, Fredi Merkjuri, ili glumac Džim Keri, a kod nas moj omiljeni kantautor Antonije Pušić. Njegov kemp pseudonim, Rambo Amadeus, zapravo je suštinski stav umetnika prema svetu (Nomen est omen). Ali, kažem, to su umetnici. Pokret Sarmu probo nisi je, međutim, prvi prvi iskorak takvog ponašanja u oblasti politike. Ako je nečeg takvog bilo ranije u svetu, ne verujem da je zabeleženo da je kemp prilaz predstavničkoj demokratiji doneo bilo kome mesta u parlamentu. A ovi momci, želeli to ili ne, sedeće u klupama mladenovačke opštine.
Postavlja se pitanje šta će oni tamo raditi. Pošto je više nego jasno da su svoje mandate dobili zezajući se, oni su, na neki način, obavezni da sa time i nastave. To od njih očekuje njihovo glasačko telo. Oni, dakle, moraju i dalje da u Mladenovcu sprovode svoje kemp ideje. Od onoga što su, ironično, obećavali u predizbornoj kampanji (lično bogaćenje, dovođenje izmišljenih arapskih milijardera, proizvodnja skupocenih automobila „lamborgini”, i tako dalje), pa do novih kemp gluposti.
To je, u stvari, najbolje što mogu da učine. Time će početi da razaraju postojeći, neizdrživi poredak stvari u ovoj zemlji. Gledajući njihov predizborni nastup na televiziji Grand (kakav odličan izbor!), pomislio sam: „Ovo bi nas moglo spasti”. A to je bilo pre izbora, pre nego što su dobili gomilu mladenovačkih glasova od ljudi koji misle kao ja, ili onih kojima je već svega dosta - što se svodi na isto.
Jedini mogući odgovor na totalitarno mišljenje, jednoumlje, koncentraciju vlasti u rukama jednog čoveka i njegovih epigona jeste upravo to što čini pokret Sarmu probo nisi. Ukoliko on preraste Mladenovac i postane široki, još maštovitiji i idejama bogatiji pokret, za nas ima nade. Urbani, civilizovani, kemp način mišljenja može se suprotstaviti političkom kiču koji nas okružuje. Treba ih tući njihovim oružjem. Zar ne?
Bonus video:
