U istraživanju koje je objavljeno početkom ove godine istraživači su došli do nalaza da prosečni korisnici Fejsbuka kreiraju svojevrsne eho komore u kojima kruže ideološki homogeni sadržaji. Ranija istraživanja su pokazala da se slična stvar dešava i onima koji su politički angažovani, samo što se ta pojava, po analogiji sa iscepkanošću i zavađenošću balkanskih država, naziva sajber-balkanizacija. I jedna i druga pojava označavaju manje-više istu stvar, da se na internetu međusobno povezuju istomišljenici isključujući iz svojih sajber-veza one koji misle drugačije. S vremenom, ove grupe bivaju sve više odvojene od stvarnosti zavaravajući se da su mišljenja koja kruže među njima zapravo dominantna mišljenja u društvu. Iako neka, takođe novija, istraživanja donekle relativizuju ovu crno-belu sliku, čini se da nije sporno da većina ideja koje cirkulišu nečijim sajber-nebom dolaze od istomišljenika (ili sličnomišljenika). Drugim rečima, mogućnost da se putem FB utiče na promenu nečijeg mišljenje nije toliko velika koliko se pretpostavlja.
Imajući ove nalaze u vidu, možemo se zapitati kakva će biti uloga onlajn mreža na predstojećim izborima u Srbiji. U odgovoru na ovo pitanje pre svega treba poći od toga da, ako se uzmu u obzir najnoviji rezultati RZS-a, FB i Tviter u Srbiji koristi manje od polovine biračkog tela. Drugo, imajući u vidu da broj korisnika ovih mreža drastično opada s njihovim godinama starosti, a da su mlađi birači skloniji izbornoj apstinenciji, to znači da je broj onih koji su zainteresovani za izbore, a do kojih je moguće dopreti preko FB i Tvitera - još manji. Na kraju, kada se ima u vidu pomenuta sklonost korisnika FB da među prijateljima uglavnom imaju ljude sličnih ideoloških opredeljenja, može se doći do jednostavnog zaključka da je uloga FB u promovisanju drugačijih političkih ideja i programa vrlo skromna. Možda je to i razlog zbog čega naše partije, osim manje ili više uspešnog botovanja, ne pridaju preveliku pažnju kampanji na internetu.
Međutim, čemu onda tolika buka oko upotrebe interneta u političke svrhe ako on već nema snagu da promeni uvrežena mišljenja i ideje? Zapravo, radi se o tome da u doba kada razočaranost vladajućim političkim elitama raste, a iz različitih razloga broj glasača opada, FB postaje mesto gde se razočarani birači mogu jasno prepoznati i eventualno pogurati iz izborne letargije. Pomenimo da samo FB stranica srpske verzije Anonimusa ima više od 200.000 lajkova, bezmalo duplo više od stranice premijera Vučića. Lajkovi nisu glasovi, ali govore o značajnom političkom potencijalu koji se na ovim mrežama generiše. Da li će i kako on biti iskorišćen na predstojećim izborima u velikoj meri će zavisti od sadržaja koji će kroz mreže cirkulisati. Poslednjih nedelja, recimo, FB kruži jedan od onih, kako ih nazivaju, viralnih klipova, koji slikovito demonstrira kako je moguće da sa samo 17% podrške u ukupnom biračkom telu vladajuća partija osvoji čak 64% poslaničkih mesta - za šta je od presudne važnosti niska izlaznost na izborima. I tu dolazimo do tačke gde bitka za 30 ili 40% glasačkog tela do koga je moguće dopreti putem FB postaje više nego važna. Drugim rečima, FB kao medij možda neće odigrati veliku ulogu u promeni nečijih političkih stavova, ali može podstaći pre svega mlade da na izbore izađu. Ne govorimo ovde o dramatičnom povećanju izlaznosti, već o onom koje bi bilo dovoljno da doda procenat ili dva onima kojima je na prošlim izborima taman toliko falilo da uđu u parlament, da osigura da oni koji su na granici cenzusa ušli u prethodni saziv sada iz njega ne ispadnu i, u nekom dramatičnijem scenariju, dozvoli jedno iznenađenje u vidu preskakanja cenzusa nekog od novonastalih političkih pokreta. Metaforično rečeno, ako bi FB podigao izlaznost za 5 ili 10 procenata - ona bi poput talasa plime sve u izbornoj vodi pomalo podigla. Za one koji plove na velikim i dobro obezbeđenim plovilima ovaj talas se praktično ne bi ni osetio, ali za one koji plutaju u sto puta krpljenim ili jednim za druge privezanim čamcima i balvanima, kao i za one u tek sklepanim barkama, ovaj talas plime mogao bi biti taman toliki da ih nekako dobaci do obale. A potom, što se više posada nađe na obali, to će teže biti onima koji su ih u izborne vode olako porinuli da na kopnu lagodno prevladaju.
Bonus video:
