NEKO DRUGI

Bilo je to, onako

Petnaestu godinu Petog oktobra dočekujemo u velikom stilu: Mira Marković na trafikama, a Vučić na ivici samoubistva u Požarevcu. Mada bi mnogo bolje bilo da je obrnuto: da je Vučić na trafikama, a Mira Marković na ivici samoubistva u Požarevcu
51 pregleda 4 komentar(a)
Mira Marković, Foto: BETA
Mira Marković, Foto: BETA
Ažurirano: 10.10.2015. 08:39h

Mlade novinare uče da nikada ne napišu sledeću rečenicu: "U ulici velikog ruskog pisca Maksima Gorkog juče se desilo ubistvo." Zato što tu nije akcenat na rusku književnost, nego na ubistvo. Ovih dana, međutim, čitamo sledeće rečenice po novinama, otprilike: "Veliki ruski pisac Mira Marković, žiteljka zemlje još nekih manjih ruskih pisaca, napisala je knjigu koja već postala bestseler veći od Rusije." Nigde ni reč o ubistvima, jerbo Mira Marković nije ni optužena za neko ubistvo, pošto se na vreme, usred vladavine DOS-a, uspešno evakuisala u zemlju velikog ruskog pisca Maksima Gorkog.

Knjiga je podeblja, ima dva toma, a kada se dva toma slože jedan na drugi, liče na kamen koji se stavlja na vrh kace sa kiselim kupusom. Knjiga je, dakle, izašla u sezoni stavljanja kupusa na kiseljenje, ali je verovatno niko neće koristiti umesto kamena, jerbo bi onda, ko god namerači da pravi sarmu ili podvarak, otvaranjem bureta morao da se suoči sa dražesnim likom Mire Marković. Posle čega bi mu preseli i sarma i podvarak.

Okej, to što se bestseler "Bilo je to ovako" pojavio u sezoni kiseljenja kupusa takođe nije bitno, ali je bitno da se to dešava baš oko Petog oktobra, važnog istorijskog datuma. Tog datuma, naime, pisaće u istorijskim čitankama, premijer Vučić posetio je Požarevac i probao plazma keks. Valjda su ga ubedili da je konzumiranje plazma keksa veoma bitno jer onda ostavljaš veći dojam na auditorijum tokom pojavljivanja na plazma televizoru.

I tu su ga novinari pitali: "Šta on misli o Petom oktobru?", a "prajm minister" je rekao da o tome nije razmišljao. To je prva stvar u istoriji o kojoj premijer Vučić nije razmišljao i nema nikakav stav. Tog dana su neki bivši otporaši i bivši dosovci izjavili da Vučić konačno sprovodi šesti oktobar. Što je novo otkriće: kad neko izjavi da Vučić sprovodi šesti oktobar, to znači da je Vučić, po svemu sudeći, na ivici samoubistva. Ali to niko ne primećuje, jer čovek baš deluje smireno. Ko da ni mrava ne bi zgazio, a kamoli obavio komplikovan proces autolustracije.

I tako petnaestu godinu Petog oktobra dočekujemo u velikom stilu: Mira Marković na trafikama, a Vučić na ivici samoubistva u Požarevcu. Mada bi mnogo bolje bilo da je obrnuto: da je Vučić na trafikama, a Mira Marković na ivici samoubistva u Požarevcu. Kada vas danas neko pita - kakve su bile te devedesete - vi odgovarate ko po povratku sa loše žurke: "Paaaa, onaaakooo..."

Tako da je bolje da se knjiga "Bilo je to ovako" zove: "Bilo je to onaaakooo". Ili da se zove: "Bilo (je to ovako), ne ponovilo se". Mada je zaplet te knjige interesantan: devedesete su, piše M. M., bile epoha kada je ona do ušiju bila zacopana u Slobu Miloševića, ali je bila malko ljubomorna, jer je u njega, sem nje, bilo zacopano još tri i po miliona ljudi. Ali, ko i svaki čovek u koga se zacopa Mira Marković, Sloba je gledao da što manje bude kod kuće, te je više vremena provodio na poslu, što je bilo kobno po Srbiju. Najgore su, međutim, prolazili oni koji nisu bili zacopani. Taj manji deo završavao je zakopan na Fruškoj gori ili sa sedamnaest metaka u leđima.

Jedanput je Mira Marković davala intervju za zagrebački Vjesnik, pa je negde u pola razgovora zastala i prekorno pogledala prisutnog fotoreportera. "A dokle ćete vi da škljocate?" - pitala ga je. Da danas sretnete Miru Marković, situacija bi bila obratna. Vi bi nju pitali: "A dokle ćete vi, keve ti, da škljocate?"

(Danas)

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici "Kolumne" nisu nužno i stavovi redakcije "Vijesti")