Pročitah u novinama da je jedan političar za svoga mandata uštedio okruglo 100.000 eura. I još veli da neće napuštati Vladu jer ona bez njega ne može! Vlada je to, brajko moj. Ne možeš da izađeš bilo kada, nego kada ti se kaže. Ne pitaš se ti kad ćeš ti u Vladu. Ne pita se mnogo ni narod. U Vladi ne može biti bilo ko, samo kao ono birani Crnogorci koji znaju da štede, Crnogorci koje bira zna se ko.
Ovom najbiranijem Crnogorcu ime i prezime se ne pominje, kao ni zlom čarobnjaku iz filma Hari Poter. Nešto mislim, koliko li je ovaj Crnogorac kome se ime ne pominje tek uštedio novca kad je vladin čimbenik uštedio 100.000. Ma, uštedio je sigurno za sebe čitavu državu.
Da se razumijemo, ne bavim se ja politikom nego samo politički promišljam. I pokušavam da karikiram jer mi je tako lakše u životu. Da je meni da me ovaj znaš već ko nauči kako da sastavim od prvog do sljedećeg prvog, ma vječno bih ga glasao. A kad bolje razmislim, nijesam siguran da ga ni do sada nijesam glasao. Evo zašto to kažem. Vidio sam političku procjenu DPS aktivista moje porodice i mene, u kojoj stoji da smo svi simpatizeri DPS-a. Bog te vidio. Neko bolje zna od mene. Ko me ošpija? Da li me špijao preko dana ili po noći?
Vidim ja da ću o ovome morati da se posavjetujem sa mojim drugom mesarom, mojim političkim ekspertom. On mora da zna odgovor na pitanje za koga sam ja glasao sve ove godine i izborne cikluse. Moj drug mesar mi je onomad objasnio da sam ja podvojena ličnost. Evo kako. Preko dana kritikujem znaš već koga i njegovu Vladu i partiju , a uveče kada spavam sanjam da sam ON i divim mu se kao i većina građana, do imbecilnosti. I da imam ušteđeno 100.000 eura. E sad, ko sam ja? Da li sam onaj dnevni ili noćni ja? Dok gledam dnevnik RTCG gotovo sam siguran da su špijuni bili u pravu i da sam pro vladin čovjek. Novorođen, gotovo BEBA. Mesar kaže da ovo moje podvojeno stanje ličnosti nije ništa strašno i da ima puno onih nalik meni. Da ćemo se ja i drugi zacijeliti kad nas znaš već ko uvede u NATO. NATO je lijek za sve naše ovozemaljske probleme. Tako mi kaže moj drug mesar, a i drugi dnevnik RTCG. Ali ja i dalje preko dana kritikujem Vladu, a uveče sanjam da sam znate već ko, i slatko sanjam da se i meni dive dok upravljam njihovim životima.
Kada sam bolje porazmislio o ovom mom podvojenom problemu, a problem je evidentan jer ne znam koga da volim više, dnevnog ili noćnog mene, riješio sam da postanem poslanik u Skupštini Crne Gore.
Moj drug mesar me podržava u toj ideji. Kaže da je to ubilo se rješenje za mene. Mogu u Skupštini, kao ostali poslanici, da kritikujem do mile volje i Vladu i znaš već koga, a kad se ugase TV kamere da se ugasim i ja i budem milovac ili rankovićevac. Divota, a mogu i da uštedim koju hiljadarku eura. Moj drug mesar mi predlaže da se što prije kandidujem za poslanika u Skupštinii, da ne čekam parlametarne izbore. Kaže da mi je zdravlje u pitanju. Pitao sam ga kako se postaje poslanik u Skupštini Crne Gore? Mesar kaže da to nije teško. Malo alpinizma ka stražnjim zonama kakvog političkog dinosaurusa iz vlasti i eto, hop, u Skupštini si. Eto rješenja za moju podvojenu ličnost.
Autor je predsjednik podgoričkog Odbora Sindikata prosvjete
Bonus video:
