NEKO DRUGI

Autoraspeće

1 komentar(a)
Aleksandar Vučić, Foto: Betaphoto
Aleksandar Vučić, Foto: Betaphoto
Ažurirano: 12.01.2015. 09:02h

Kada je ovih dana premijer izjavio: „Došlo mi je da se razapnem“ - čudo da se nije javio niko od ovlašćenih stručnih državnih tumača srpske jave, pa da nam ukratko objasni kako u Srbiji vlast ne utiče na autocenzuru novinara, ali novinari i te kako utiču na autorazapinjanje premijera.

Novinari, eto, mnogo kritikuju, pa on čovek rešio da sam sebe zakuca ekserima na krst. Što je praktično neizvodljivo, ali je on, jelte, za svakakve stvari talentovan. Takoreći - nadaren je i da svojeručno sam sebi organizuje Golgotu.

Premijer bi se - nema sumnje - autorazapeo na krst samo pod uslovom da ima čvrste garancije da će kasnije da vaskrsne, čime bi verovatno došlo do određenih temeljnih reformi i u Novom zavetu. U nekom od jevanđelja, pred sam čin autoraspeća, garantovano bi pisalo: „Ne pokušavajte ovo kod kuće, u pitanju je utrenirani profesionalac.“

Ali pošto je u Srbiji svaki kromanjonac koji je naučio da koristi „ajfon“ dobio da uređuje neko režimsko glasilo čije se udvorištvo ne pamti još od narodnih epskih pesama kosovskog ciklusa, mi već dve godine na naslovnim stranama čitamo otkrića o razapinjanju i autorazapinjaju premijera kojih se ne bi dosetio ni Đura Čvorović u dijalogu sa snajkom Danicom. - Bojim se, snajka, da su Iliju uhvatili i likvidirali - kaže Đura Danici u jednoj od antologijskih scena „Balkanskog špijuna“.

A pre toga Ilija iznosi sličnu sumnju.

- Pa oni će pokušati da me likvidiraju!!! - ubeđen je Ilija, simpatični čovek koji nikad nije postao premijer. Mada ima predispozicije. - Kako da te likvidiraju? - pita Danica. - Da me ubiju! - kaže on zabrinuto. Ilija je, naravno, i danas živ, bogu hvala, eno ga na Jutjubu. Poslednji put je viđen kako četvoronoške ide da blokira aerodrom. I neki ovdašnji urednici, kao Ilija Čvorović, izgleda imaju podstanara, pa svakodnevno javljaju Đuri da blokira aerodrom. Neki su verovatno ubeđeni da im je Agata Kristi rođaka po babinoj liniji, pa smo ovih dana od ovlašćenih branilaca vlasti po službenoj dužnosti saznali kako, eto, Srbija ćuti dok Milovan Brkić, urednik „Tabloida“, poziva na likvidaciju premijera. Što je svakako svinjarija. Ali, istim rečnikom, čak uz predlog da bi trebalo da završi kao rahmetli Čaušesku, isti taj Milovan je iz broja u broj svog egzotičnog glasila pisao i o Borisu Tadiću za njegovog vakta. O tome, naravno, verovatno ništa ne znate, jer Tadić nije bio okružen tom impresivnom količinom Čvorovića, koji su svakoj štampanoj stvari pridavali značaj Njujork Tajmsa, te u njegovo vreme bar nikada nismo čuli da neki Milovan oće da ga likvidira. Niti je Tadić po raznim emisijama u prajm terminu iz fascikle vadio tekstove iz „Tabloida“ da bi dokazao svoju ugroženost & slobodu štampe. A mogao je. Tadić, izgleda, nije imao taj talenat za sopstveno autoraspeće.

Kolega Brkić Milovan se odavno bavi nekim čudnovatim žurnalizmom u skromnom tiražu, ali o svom trošku. Veći problem je što se ovde neki bave čudnovatim žurnalizmom u ogromnom tiražu, o državnom trošku. Postali su ne samo leva i desna, već i srednja ruka vlasti, te njihova vlastobraniteljska misija izgleda dražesno ko kada bi Žiki Obretkoviću dali da bude portparol Stejt departmenta.

Te su svi pod sumnjom, uključujući i onog što otvara palančikarnicu.

„Ovaj što otvara palančikarnicu u našoj ulici, njihov čovek. Finansira špijunske radnje“ - kako je to jednom lepo rekao Čvorović Ilija.

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici "Kolumne" nisu nužno i stavovi redakcije "Vijesti")