Prvoga aprila ove, proste nam, (2014. godine) ispred KC u Podgorici, u osvit zore, stvorio se red (bolje reći gužva, jer reda nikada u nas nije ni bilo, a bogami, kako je krenulo, zadugo i neće biti). Pohrlili pacijenti sa uputima diljem Crne nam Gore na zakazani termin. Kao da se dijeli po pedeset eura pred izbore. Ipak, sad se ne prodaju glasovi, već se kupuje zdravlje. Skoro besplatno. Njih 700. Za 700 zdravstvenih porcija. Na jedan šalter. Kljasti i ubogi, onemoćali, obnevidjeli, ogluvili... Sestre ljubazne (onako kako ih je bog dao) prozivaju prvo one davno preminule (šta znaš, možda se neki povampirio, prometnuo u žive, a uskoro će izbori, pa valja svaki siguran glas, a pokojnikov je najsigurniji), potom ove jedva žive. Ko nije tu, pozivaju ga telefonom. (Kaže Bubreg u loju: „Zove medicinska sestra na telefon moga oca da hitno dođe u KC. Ja joj odgovaram da mi je otac umro prije godinu, a ona spusti slušalicu. Bez: izvinite, oprostite, žao mi je... Samo slušalica: tras! Humanista.“)
Poneko zakeralo gunđa. A kod nas nikad nije manjkalo nezadovoljnika i cjepidlaka. Ali kada čuše autoritativni, poznati im ljekoviti glas: „Pijte viski! U piću je spas za sve nas. Maligani i gradi grade nam zdravlje“, umiriše se. Obgrli ih neka milina, da puknu od sreće. Vide: postoji sistem! Zahvaljujući sistemu dobiće sve po spisku, mislim: porcije sreće, hoću reći - zdravlja. Kad odjednom, na nesreću, sreću im pomuti, ko bi drugi, do direktor, doktor Mijo. I reče: „Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo, sistemska greška!“ Da kaza: prvoaprilska šala, povjerovao bih. Jer, narodu daj hljeba i igara. A „pučina je stoka jedna grdna“. Ako nema hljeba, a nema, onda mu daj igara, to jest: šale. Prvoaprilska je najslađa. Em je jednom u godini (bar po ovom zvaničnom, Gregorijanskom kalendaru; po Mijovom nisam sasvim siguran), em narod zaboravi na nju, pa mu dođe kao neočekivani dar sa neba. Kao vaučer EPCG. No, pučina gladna, nije joj do šale, već do obećane zakazane porcije zdravlja. Makar i prvoga aprila. Pomislih (nemojte nikome kazati šta mi je na um palo, jer će me ćorkirati - vremena su kokuzna) da je direktor Mijo, baš on!, sistemska greška i sa njim pride i ministar Bobo još sistematičnija sistemska greška. Pomislih, pa se odmah ugrizoh za misao, da ne kažem za jezik, jer vidjeh da sam lakomisleno, zbog toga i krupno, pogriješio. Ne, nisu oni greške sistema, već su produkt sistema! Sistem ih je porodio i odnjihao. A, mi ih hranimo. Ovakvi nikakvi, iznemogli, pokorni, pokunjeni, mutavi ... (Možda je zlonamjerni i cinični čitalac poželio da kažem da je upravo sistem jedna velika greška. E, taj rekvijem neće od mene čuti.)
Sada se u novinama dva visoka glavata glavara (ne zna se ko je veća i mudrija glava, a obje nam uljepšavaju život i usrećuju nas već četvrt vijeka) nadgornjavaju ko je od njih dvojice veća greška. Prvo lično, a onda preko čauša. Pominju se tu i bjelogardejci i crvenoarmejci i menjševici i boljševici i ... i Rusi i Crnogorci. (Nas i Rusa trista meleona, a bez Rusa pola kamiona. A mi im, čujem, nabili sankcije. Neka, neka. Nek vidi Baćuško Černogorci što takoe.) Prva, glavatija glava citira i Njegoševu „Luču mikrokozma“. Doduše, veliki erudit i elokvent, visoki intelektualac, vanserijski pismen, specijalist svega i svačega i novootkriveni „njegošolog“ reče: „u „Luči mikrokozmi““. (Kao da je mikrokozam (mikrokosmos) imenica ženskog roda na -a, poput, recimo, vasione. Međutim, ni tada ne bi bilo: u „Luči vasioni“, već u „Luči vasione“.) Ali, to što zna prosječno pismen osnovac ne zna premudri znalac i kreativni tumač Njegoša, Mudri Mudroslov (MM).
Ipak, ne budimo nepravedni i strogi, moguće i nakaradni puristi: biće da je to neka nova pismenost, nepojmljiva nama, običnim smrtnicima, koji nismo univerzalci, pa se ne razumijemo i u politiku, i u Hipokratovu zakletvu, i u etiku, (kao Moralni Masiv - MM), ponajmanje u reket - nismo ljubitelji tenisa, da ne bude zabune. Moguće da je to u stilu njegovog najavljenog nasljednika, inače aktuelnog prosvetitelja.
Zbilja, „imau li bolega“? Po modelu Sistemske Greške.
Bonus video:
