Nedavno sam bio gost u emisiji Direktno, kod Milene Perović Korać. Četiri gosta komentarisali su jednog jahača apokalipse u Crnoj Gori. Taoci smo jednog jahača već trideset godina.
To bi bila česta praksa u normalnom društvu, da ljudi komentarišu i kritikuju, ukazuju i upozoravaju, pa da se u skladu sa tim i reaguje. Međutim, ne, došli smo do strašnog vremena prokazivanja, ukazivanja i kako reče jedan od učesnika debate: „Da radi Goli otok, odmah poslije emisije bi nas tamo odveli“.
Koji je to grijeh ljudi koji ukazuju na probleme? Da li je grijeh ako sam rekao da se Obrad Šomi Stanišić hvališe kako smo nevjerovatno napredovali po pitanju bezbjednosti a njemu koji sjedi u odboru za bezbjednost, baš njemu pod nos, na parkingu u njegovoj zgradi gdje stanuje dignut je u vazduh džip, a u džipu mladić koji nije preživio. Da li je to napad na Crnu Goru ili argument protiv nesposobnih ljudi na odgovornim pozicijama?
Da li je grijeh pomenuti da je juče bačena bomba pred butik u Nikšiću, a u istom gradu dan ranije pola kilograma eksploziva podmetnuto pod kola, i jednoj osobi amputirane noge, a druga takođe povrijeđena. Da li je govoriti o tom problemu izdaja Crne Gore?
Sve je domino efekat, pa kad Goran Sekulović što sada diriguje u savjetu RTCG počne da upire prstom i traži izdajnike, to se brzo prenese na narod. Tako da moju familiju nakon gostovanja u emisiji Direktno, direktno što na fiksni što na mobilni zovu rođaci i komšije, jedni da hvale, a drugi da upozoravaju familiju, da skrene pažnju meni, jer mnogo govorim „protiv Crne Gore“.
Nije kriv taj rođak što zove, on je samo jedan impuls, jer on je isti kao ovi sa vlast, škulapio dok je mogao, a sad bi još uz njih da mu može kako bit. Zato i želi da još ima ulogu, pa je preuzima od ovih kao što su Goran Sekulović, slikar Todor čuveni detektor izdajnika i ostali. Upire se prstom u svakoga ko nešto progovori, pa makar to bilo i briga za društvo, briga za hotel na Durmitoru, briga za biciklističke staze i bezbjednost đece i naroda uopšte.
Ko god što progovorio, taj je protiv Mila i države. I tako će biti, tek su se zahuhtali. Umnožiće svoje ukazivače, a oni će oformiti sve veću armiju, sve ok opet ne počnu da nas mlate na ulici, svakoga ko pomisli da misli nešto drugačije. Svi će biti izdajnici, svi koji se njima ne svide.
Valja pogledati opet filmove, U ime naroda, valja pročitati Tikveopet, jer čini se da je moguće da opet neko iz familije ode na „službeni put“. Imamo mnogo kandidata za isljednike, samo fali krivaca. Zato svi apstinenti i ovi što gledaju svoj posao, što se klone svega i prave se da ih ništa ne dotiče i ništa ih ne zanima, zvaće i njih jedan dan neko, ne zato što su ćutali, već sa zahtjevom da progovore i prokažu.
Ima kod nas mnogo vukova u jarećoj koži, spremnih da se probude kad vlast pritisne dugme. Pogledajte mlade i nove snage prve partije i sve će biti jasno. To nisu izdajnici, ali će znati na koga prstom da upere kad za to dođe vrijeme. Blago nama svima!
Bonus video:
