Podgorica, 1. april 2019.
Kabinet ministarstva održivog haosa u turizmu
- Šefe, stigli neki telegrami iz Brisela. - Šta ‘oće sad, Tara još teče. - Pominju zatvaranje nekih poglavlja... - Logično, kad smo ih otvorili. - I traže fotografije hotela Galeb i Lido u Ulcinju. - Šta će im? Izguglaj pa im pošalji... ili skeniraj neke razglednice, novije ako nađeš. Možda je to bolje. - Oni traže fotografije novih hotela, po nekim novim projektima... - Kako da ne, nijesmo mi ministarstvo magije, nije nas Koperfild osnovao. Pošalji ti to dolje u Ulcinj pa neka se oni snalaze, neke naprave neku fotomontažu ili šta god, samo da ih skinem s vrata. - Pitaju i za neki kanal što nosi ime kraljice Milene. - I to je dolje... Šta s njim? - Vele da ima neki rasklopni most pa bi oni takav da naprave na Seni. Hoće da vide kako izgleda kad je most otvoren za prolaz jahti i jedrenjaka. - Pojma ja nemam o tome. Ko je rasklopan, kakve jahte i jedrenjaci...? Svašta, i to pošalji dolje pa neka oni rasklapaju i sklapaju. - Danas je prvi april šefe, možda... - Ne, ne, pošalji to odmah. Oni se ne šale.
Kabinet ministarstva ekonomije i blagostanja
- Šefice, imate neki telegram od Džejmija Olivera. - Stvrano? To je onaj kuvar? - Jeste. Kaže da piše po preporuci šefa vašeg šefa. Hoće da kupi par kilograma soli iz ulcinjske fabrike. Čuo da je najzdravija pa da proba za neke nove recepte. - Svašta, okle meni so iz Ulcinja? Fabrika je upokojena prije nego što sam kročila ođe... Ali vidiš, moramo mu učinjet’. Pošalji ti to dolje u Ulcinj, neka oni vide da nije ostao neđe neki džak. - A da nije neka šala? - Šalji, pa neka oni gledaju.
Kabinet ministarstva za odbranu, zabranu i protivpožarnu zaštitu
- Šefe, stigao telegram od ambasadora SAD i Velike Britanije. Hoće da posjete uvalu Valdanos. - Eto, znao sam da će kad-tad pitati da grade tamo vojnu bazu. Sve u svoje vrijeme. - Ne šefe, hoće da obiđu masline, čuli da su među najstarijim stablima na Balkanu. Pitaju treba li im kakva dozvola pošto je tamo kapija sa znakom STOP. - Telegram proslijedi dolje u Ulcinj. Neka hitno srede taj maslinjak. - Prilično je zapušten šefe, par decenija niko ne ulazi tamo. - Neka nađu rješenje. Odloži posjetu za sedmicu ili dvije i skini kapiju. Ono STOP ne smiju da vide. Pitali bi me od koga čuvamo uvalu i zašto je zatvaramo noću. Onda bi mi Duka rekao da pišem referat o tome a ja imam pametnijeg posla.
Kabinet ministarstva radova na putu i ostalog saobraćaja
- Šefe, stigao telegram od kolega sa Kosova i iz Albanije. Pitaju kad će biti završen put do Ulcinja. Vele da ih zanima zbog sezone. - To ni Bog ne zna, a ne ja. Mora da postoji neki alternativni kopneni, pomorski, rječni ili jezerski put. Što moraju baš preko Kruta? Pošalji to dolje u Ulcinj, nek’ oni utvrde varijantu pa nek’ mi jave. - I hoće da rezervišu spavanje u hotel Vašeg šefa, ministra bez fotelje Rafeta Husovića. - To vidi s njim. Ako je legalizovao, nek’ Rafet pošalje neke lijepe fotografije. - A ako nije? - Neka požuri.
Kabinet ministarstva kulture & company
- Šefe, imamo telegram od ambasadora Njemačke i Francuske. Hoće da posjete Ulcinj pa Vas mole da im se proslijedi dnevni raspored pozorišnih i bioskopskih predstava. - Pozorište u Ulcinju? Nema šanse. Što ne idu kad je Ljetnja scena u avgustu? Svašta, pošalji dolje u Ulcinj nek organizuju nešto pa nek mi pošalju raspored. - Da mije šala, prvi april je... - Ne znam, svejedno pošalji to. Taman da vidimo kako izgledaju Dani pozorišta u Ulcinju u rano proljeće.
Kabinet direktora JP „Nama dobro“
- Direktore, imamo telegram od Luisa Hamiltona. - Što pričaš? Što će? - Veli da bi da gradi kućicu na Adi Bojani. Sviđelo mu se kad je bio tamo sa Ritom, pa traži lokaciju. - Spektakularna vijest. Daćemo mu gdje god poželi. - A ako je crvena ili narandžasta zona? - To nije problem, obojićemo u zeleno. Nijesu zone Sveto pismo. Nego pošalji to dolje u Ulcinj, neka oni vide preko Rite gdje bi najbolje bilo.
Kabinet predsjednika najrazvijenije opštine
- Halo, dobar dan šefe. - Kako si mi, najdraži predsjedniče od svih predsjednika opština. - Hvala, hvala, dobro sam, nego sam dobio neke čudne telegrame sa raznih adresa pa rekoh... - Znam, znam. Mada ne znam šta sve ovo može da znači, al’ držim po opštem shvatanju da to državi našoj čudan prevrat neki predskazuje. - ??? - Čemu tajac? Nijesam ja to rekao, moj dobri predsjedniče, nego Horacio Hamletov. Moja omiljena drama još od prije 30 godina. Kao i dilema „Biti ili ne biti, pitanje je koga“. Ali danas je prvi april pa se malo šalimo. - A šale li se ovi? Jer mi se tu, šefe, ništa nijesmo pitali niti se pitamo... - Kako se ne pitate, to je vaše. Pitate se vi i te kako, nema veze što je prvi april, ponoviću ti ovo i nekog drugog, lijepog i sunčanog dana. A ovi se nimalo ne šale, poguraj to malo, da budu zadovoljni, vidi posebno za so za mog dobrog Olivera. - Nemamo puno vremena, skoro je nemoguće to izvesti, treba puno para i... - Stani. Čuo si za Potemkina i njegova sela? Da i ti vidiš jednom da nije lako biti On...
Dan kasnije
- Predsjedniče, poslali ovi iz ND Vijesti mejl, pozivaju se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama i pitaju koji opštinski funkcioneri i direktori u Turističkoj organizaciji i Javnim preduzećima, trenutno grade objekte, na kojim lokacijama, da li imaju dozvole za gradnju na svoje ili na ime članova familije i bliskih prijatelja i koliko njih ima atraktivne privremene lokacije u gradu? - Svašta, prvi april je prošao? - Jeste - Onda im reci da su zakasnili.
Bonus video:
