Darknet je već godinama zaštićeni prostor za perfidne zločince“, izjavio je nezavisni opunomoćenik vlade Nemačke za zloupotrebe Johanes-Vilhelm Rerih na 21. Evropskom kongresu policije u Berlinu. To je pokazao i slučaj devetogodišnjeg dečaka iz Frajburga, koji je izazvao bes i van granica Nemačke.
Dečakova majka i njen partner su više do dve godine seksualno zlostavljali dete. Ali nažalost, priča se tu ne završava: taj par je na internetu nudio dečaka za dalja silovanja. Tako se oko tog dečaka stvorio krug pedofila koji je raskrinkan tek u septembru 2017. Kasnije se saznalo da je Služba za zaštitu dece pokušala da dečaka oslobodi iz te porodice još početkom godine, ali je to, zbog nerazumnog sudije, na kraju propalo. Naime, suprug dečakova majke bio je poznat policiji zbog toga što je već počinio seksualna krivična dela. „Slučaj pokazuje kolosalno zakazivanje velikog broja odgovornih“, rekao je Rerih pred oko 1.500 rukovodećih pripadnika policije, tajnih i državnih službi.Umrežavanje - ključ borbe
Opunomoćenik za zloupotrebe pozvao je policijske snage zemalja Evrope da se intenzivnije suprotstave zloupotrebi dece na internetu. „Internet je postao centralno mesto seksualnih zločina“. Počinioci su uz to sve besramniji i, nažalost, profesionalniji. Profili dece na društvenim mrežama se pretražuju u potrazi za fotografijama kojima se deca kasnije ucenjuju. Pod pretnjom da će fotografije da budu objavljene, deca se prisiljavaju da se sretnu sa zločincima.
Profesor Klaus Bajer, seksolog sa klinike Šarite u Berlinu, upozorio je na to koliko je zapravo ogroman taj mračni prostor. Njegove statistike šokiraju. Devet procenata ukupnog broja devojčica i tri odsto dečaka u Nemačkoj već su bile žrtve seksualnog zlostavljanja. Eksperti poput Bajera procenjuju da ni deset odsto slučajeva ne bude otkriveno. Stiven Vilson, rukovodilac Centra za internet-kriminal pri Europolu upozorava na veze između zlostavljanja u virtuelnom i realnom svetu. Studije takođe sugerišu da preko 80 odsto onlajn-počinilaca žele to da urade i u stvarnom životu, kaže Vilson. Opunomoćenik Rerih stoga ponavlja zahtev za donošenjem Zakona o borbi protiv seksualnih zločina nad decom. „Na internetu trenutno ne postoji zaštita dece i mladih.“ Rerih smatra da je za prevenciju takvih zločina neophodno napraviti kampanju poput anti-AIDS kampanje. Ključ u borbi protiv seksualnog zlostavljanja je „umrežavanje“ policijskih snaga na različitim nivoima, ali i tesna saradnja sa sudovima, službama za decu i omladinu i socijalnim ustanovama. Za uspešnu saradnju do sada je nedostajalo osoblja, tehničke opremljenosti, ali i pravnih osnova.Ublažavanje pravila zaštite podataka?
Na to slično gleda i vrhovni istražni tužilac u Nemačkoj Holger Minh. U cilju borbe protiv dečije pornografije na internetu, predsednik Savezne kriminalne službe (BKA) zahteva proširenje ovlašćenja za svoju službu. On kaže da su u protekloj godini osumnjičeni za zločine u 8.400 slučajve izmakli ruci pravde, jer „njihovi podaci nisu sačuvani“. Predsednik BKA se zbog toga zalaže za proširenje baze podataka. Ako IP-adresa nekog računara nije sačuvana, onda se ne može otkriti kada je počinjen zločin. A ako je to bio jedini instrument kojim bi moglo da se dođe do dokaza, onda istraga mora da bude obustavljena, rekao je Minh pred svojim kolegama iz policije i drugim učesnicima.
Katrin Bauer-Bulst, ekspertkinja EK za kiber-kriminal podseća na to da je Evropa tokom istraga na darknetu do sada bila upućena na američke, kanadske ili australijske službe. Razlog za to jeste što u tom prostoru istražioci ostvaruju uspeh samo ako se i sami infiltriraju u kriminalne radnje, što će reći da inkognito surfuju darknetom, kaže Bauer-Bulstova. A zbog toga što je to do sada u Evropi bilo zabranjeno, napretka u borbi protiv kriminala na internetu skoro da uopšte nema. Na međunarodnom planu to je međutim drugačije.
Australijska policija mesecima je vodila stranicu „Child's play“ na kojoj su hiljade članova razmenjivale fotografije i filmove sa seksualnim zločinima nad decom. Kada bi prikupili dovoljno dokaza, istražni organi bi prelazili u napad. „Mi to u kontinentalnoj Evropi ne možemo“, žali se Katrin Bauer-Bulst. Ona se zbog toga zalaže za reformu kojom je 2011. usvojena pravna linija EU protiv seksualnog zlostavljanja dece. Posebno je potrebno razjasniti to kolika ovlašćenja bi trebalo da imaju evropski istražioci na darknetu. Ako se ne bude napredovalo, sigurna je ekspertkinja za kiber-kriminal, onda slučaj u Frajburgu neće biti taj koji je doneo prekretnicu, već samo još jedan od užasnih zločina u dugačkoj seriji.
(Deutsche Welle)
Bonus video:
