NEKO DRUGI

Savršena oluja: Kriza snabdijevanja

Zastoji koji su počeli kao nestašica igračaka uoči Božića prerastaju u pravu nestašicu energenata i radne snage i zastoje transporta od Liverpula do Los Anđelesa i od luke Ćingdao do Kvinslenda

3826 pregleda 1 komentar(a)
Foto: Reuters
Foto: Reuters

U početku je sve išlo kako treba. Uspešni programi vakcinacije podsticali su post-pandemijski oporavak globalne ekonomije, berze su se vratile na svoje rekordne visine, a cene su porasle dovoljno da razveju strah od deflacije.

Zastoji u snabdevanju koji su počeli kao nestašica luksuznih vozila i igračaka uoči Božića polako prerastaju u pravu krizu koja podrazumeva nestašice energenata, radne snage i zastoj transporta od Liverpula do Los Anđelesa i od luke Ćingdao do Kvinslenda.

Svi problemi su na jedan ili drugi način povezani sa naglim porastom post-pandemijske potrošačke potražnje, ali zajedno prete da postanu ono što je jedan vodeći ekonomista nazvao „stagflacioni potres“ koji bi mogao da poremeti čitavu globalnu ekonomiju.

Mohamed El-Erijan, savetnik u osiguravajućem gigantu Allianz i predsednik Kvins koledža u Kembridžu, kaže da je iznenadni pad fabričke proizvodnje u Kini znak da bi svetska ekonomija mogla da zapadne u krizu dok cene ubrzano rastu, što je recept za propast sličnu onoj koja je zadesila Veliku Britaniju 70-ih godina prošlog veka.

„Problemi u lancu snabdevanja mnogo su veći nego što su mnogi političari očekivali, mada su kompanije manje iznenađene“, kaže on. „Vlade sad moraju brzo da smisle neko rešenje, jer se tri elementa - snabdevanje, transport, rad - polako spajaju u stagflaciju koja bi mogla da potrese globalnu ekonomiju.“

Nestašice energenata su jasna ilustracija problema, dok sve veći broj benzinskih pumpi u Britaniji ostaje bez goriva, gradovi u severnoj Kini uvode restrikcije struje, a fabrike u najvećoj proizvodnoj sili sveta prestaju s radom baš u vreme kada na zapadu predbožićna potražnja kreće ka vrhuncu.

Obe zemlje su ostale bez dovoljno rezervi usred opšteg grabeža za prirodnim gasom i naftom, kojoj je cena gotovo udvostručena za 12 meseci, do blizu 80 dolara za barel.

Uz tekuća ograničenja zbog kovida u nekim velikim proizvodnim državama poput Vijetnama, i dobro dokumentovanu nestašicu komponenti kao što su kompjuterski čipovi, fabrike naprosto više ne proizvode dovoljno.

Britanska proizvodnja automobila u avgustu je zabeležila pad od 27% u odnosu na isto vreme prošle godine, što je dovelo do velikog pada u izvozu vozila za Australiju, SAD i Kinu. Folksvagen, Ford i proizvođač Opela, Stelantis, najavili su nova privremena zatvaranja fabrika u Nemačkoj zbog problema sa čipovima. Opel će zatvoriti jedno svoje postrojenje čak do 2022.

U Japanu je indeks deonica za gotove proizvode pao na nivo koji nije viđen ni posle zemljotresa i cunamija 2011.

Ali čak i kad bi mogli da se dokopaju više energenata i materijala i kad bi fabrike mogle da proizvedu više, prevoz bi i dalje bio skup. Indeks pomorskog transporta Drewry, koji meri cenu kontejnera, skočio je za 291% u odnosu na prošlu godinu. Na nekima od prometnih ruta, kao što je linija od Kine do najveće evropske luke u Roterdamu, cena pomorskog transporta jednog kontejnera porasla je 6 puta za godinu dana.

Nevoljama nije kraj kad roba jednom stigne u luke, jer se nedostatak radne snage ispostavlja kao poslednji problem u sve mučnijem putu proizvoda do krajnjeg odredišta. Manjak vozača kamiona u mnogim krajevima Evrope, delom zbog spora oko uslova rada, a delom zbog tekućih kovid ograničenja, izaziva velike zastoje.

Flavio Romero Makau, stručnjak za lanac snabdevanja sa Edit Kovan univerziteta u Zapadnoj Australiji, kaže da je ogromna potrošačka potražnja nakon pandemije opteretila osetljivu ravnotežu ekonomskog ekosistema sveta.

„Potrošači kupuju kao ludi jer je svet zasut dolarima iz vladinih podsticaja, veće uštede i nagomilane potražnje. Plejstejšni, laptopovi, telefoni, oprema za trening - šta god vam padne na pamet, ljudi samo kupuju“, kaže on. „Veća potražnja plus ograničena ponuda, jednako inflacija: izlaza nema. Kad imate sve to, dobijate savršenu oluju“.

Uz sve glasnija upozorenja na pretnju stagflacije, sve više ekonomista veruje da će centralne banke ubrzo morati da podignu kamatne stope ukoliko inflacija zavlada širom razvijenog sveta.

Banka Engleske je najavila da bi stope mogle porasti naredne godine, dok su američke Federalne rezerve konačno oglasile kraj masivnom pandemijskom planu stimulacija koji bi mogao da podigne cenu zaduživanja 2022.

Nil Širing, glavni ekonomista u Capital Economicsu, kaže da su UK i SAD u najvećem riziku od pregrevanja ka inflaciji, što će pokrenuti reakciju centralnih banaka. „Rizici su načelno vezani za rast i postoji realna mogućnost da inflacija dostigne mnogo veću stopu, što bi vremenom zahtevalo znatno oštriju politiku“, kaže on.

Posle promene paradigme u monetarnoj politici, posle više godina jeftinih kredita mogao bi da nastupi rebalans globalne ekonomije, dok se zemlje snalaze u pokušajima da skrate lance snabdevanja i ojačaju samodovoljnost kroz autarkične politike, zasnovane na smanjenju uvoza. Romer Makau veruje da bi mnoge kompanije mogle da presele svoju proizvodnju iz Kine, gde se smanjuje ponuda jeftine radne snage, u zemlje kao što su Vijetnam i Meksiko. Cena rada u Meksiku je niža nego u Kini, kaže on, što ovu zemlju čini naročito privlačnom američkim kompanijama.

Ričard Flaks, glavni službenik za investicije u firmi za digitalno upravljanje finansijama Moneyfarm, kaže da je kriza već uznemirila političare i poslovne lidere. „Velike korporacije i vlade preispituju svoje lance snabdevanja najvažnijih roba u odnosu na sigurnost snabdevanja i cenu. Moglo bi se očekivati da se u nekim sektorima skrate lanci snabdevanja, kao reakcija na kovid pandemiju, bilo preko vraćanja proizvodnje u matičnu zemlju ili kroz pokušaje kompanija da umnože svoje izvore snabdevanja“.

(The Guardian; Peščanik.net; prevod: M. Jovanović)