EVROPA KOD KUĆE I VANI

Olaf Šolc sanja o većoj Evropi

Njemački kancelar je u Pragu predstavio svoje ideje o modernoj, pragmatičnoj Evropi. Ali, poruka nije stigla do istočnih susjeda

2667 pregleda 1 komentar(a)
Fijala i Šolc, Foto: Reuters
Fijala i Šolc, Foto: Reuters

Bio je to tipičan govor Olafa Šolca. Njemački kancelar govorio je bez uzbuđenja, gotovo nepomično. Ali, sadržajno je u govoru bilo mnogo toga: Evropska unija bi trebalo da postane snažan globalni igrač, vodeći region u privredi i tehnologiji, velika, suverena i pragmatična zajednica vrijednosti, koja može sama da se brani. Ko se s tim ne bi složio?

Šolc se izjasnio za dalje proširenje Unije. Prije svega bi zemlje Zapadnog Balkana, ali i Gruzija, Moldavija i Ukrajina, trebalo da postanu članice Evropske unije - to bi mogla da postane zajednica s 36 zemalja.

Radikalne reforme za Evropu

Njemački kancelar predstavio je svoju viziju otvorene i moderne Evrope i nije zaobišao ni jedan tabu. „Blokade se mogu nadvladati, evropska pravila se mogu promijeniti - ako je to neophodno i veoma brzo.“ Šolc se na taj način nadovezao na ranije predloge Emanuela Makrona, koje Angela Merkel nikada nije spominjala. To, istina, dolazi kasno, ali djeluje osvježavajuće.

Zauzeo se za postupno napuštanje načela jednoglasnosti u EU i za stvaranje pragmatičnih većina. To je dobra i odavno potrebna ideja, kako bi Evropa i u budućnosti mogla da funkcioniše. I institucionalno srce EU, Komisija i Parlament, morali bi da budu temeljno reformisani. Šolcov plan za preuređenje Evrope orijentiše se prema modernoj arhitekturi: „Form follows funcion“. To je najfiniji oblik njemačkog pragmatizma.

Domaćin nezainteresovan za njemačku viziju

Samo što na istoku Evrope trenutno ne razumiju taj pragmatizam. Ili u njega nemaju povjerenja. Olaf Šolc je, istina, iz obzira prema istočnoevropskim strahovima od prejake njemačke dominacije, naglasio da sve to nisu „gotova rješenja“ nego podsticaji na razmišljanje o kojima bi trebalo razgovarati. Ali, kad je trebalo konkretno razmijeniti mišljenja (planiran je bio razgovor sa studentima), ponuda dijaloga pokazala se kao prazna ljuštura. Diskusija je na brzinu otkazana i njemački kancelar je odjurio na razgovor u četiri oka sa svojim češkim kolegom Petrom Fijalom. A tamo nije bilo riječi o vizijama Evrope, nego o snabdijevanju energijom u aktuelnoj krizi.

Radikalno preuređenje EU, kako ga predlaže Šolc, domaćina u svakom slučaju nije interesovalo. Njegova zemlja je protiv jačanja odlučivanja većinom u Evropi, što je Fijala jasno stavio do znanja - iako on nije pratio Šolcov govor, navodno mu to nije bilo omogućeno iz „tehničkih razloga“. To je bio iritirajući moment toga dana.

Nad time bi Šolc trebalo da se zamisli, tim prije što je on pažljivo odabrao Prag kao mjesto za svoj programski govor o Evropi - ne samo zato što Češka predsjedava Evropskoj uniji, nego i kao svjestan signal istočnoj Evropi. „Centar Evrope se pomjera ka istoku“, rekao je kancelar. On neće da prihvati Putinov napad na Evropu i obećava veliku pomoć u obnovi Ukrajine i investicije u zajedničku evropsku bezbjednost. Između ostalog, ponudio je da Njemačka preuzme na sebe jačanje ukrajinske artiljerije i protivvazdušne odbrane. To nije malo. Kad bi do toga došlo to bi bila nova prekretnica.

Šolcu nedostaje osjećaj za Istok

Šolc ipak nije izazvao oduševljenje: tokom govora nije bilo aplauza, a i onaj na kraju bio je uzdržan. Kancelar još nije pogodio pravi ton: umjesto da je istočne Evropljane uvjeravao konstruktivnim kompromisnim predlozima, on je i dalje preteći kopao po rani načela pravne države. Umjesto toga, on bi mnogo više morao da radi na stvaranju povjerenja. Jer, s tačke gledišta istočne Evrope, vjerodostojnost Njemačke prilično je uzdrmana nakon ruskog napada na Ukrajinu.

Šolcu i dalje nedostaje osjećaj za istok Evrope, koji je sad važniji nego ikad. Njemački kancelar ima razumljivu viziju moderne EU, ali ako on za to ne može da pridobije istok Evrope, ostaće samo njemački sanjar.

(Deutsche Welle)

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici "Kolumne" nisu nužno i stavovi redakcije "Vijesti")