Izgledalo je, na prvi pogled, da ne mogu jedan bez drugoga. Da ih je vlast uvezala kao pupčanom vrpcom. I da će ostati nerazdvojni, bar radi uživanja u slavi da predstavljaju prvi personalni tandem najveće političke i finansijske moći na svetu.
Ali, razišli su se. Ilon Mask je napustio mesto poverenika Donalda Trampa, za smanjivanje državnih troškova. Zajedno su ih rezali svom snagom, a onda su prerezali i ono što nisu hteli – nit koja ih je osobno spajala.
Njihov rastanak u Beloj kući je bio ispunjen komplimentima kao da su tek počeli da se uzajamno udvaraju. Nisu se ni odrekli saradnje, čak je nagovešteno da će Mask biti neformalni savetnik Trampu.
Izvesno je, pak, da su se nanizali raskoraci u njihovom pohodu da istumbaju Ameriku i svet. Iako su obojica podupirali desnicu, naročito krajnju po Evropi, protiv „širenja štetočinskog levičarenja“, Mask se usprotivio Trampovim carinskim ratovima kao štetnim po njegove razgranate globalne poslove.
Istovremeno se ispostavilo da je na čelu novoosnovanog Odeljenja za efikasnost vlade (DOGE) Mask omanuo baš u efikasnosti. Obećao je da će budžetske izdatke skresati za trećinu, na dve hiljade milijardi dolara, pa na pola od te svote, da bi se njegov učinak na tom polju sveo na svega oko 170 milijardi.
Do ove uštede je došao, mahom, otpuštanjem 260.000 od 2,3 miliona zaposlenih u državnim službama. Pred sudovima su se tim povodom nagomilale tužbe za neopravdane otkaze, čije bi usvajanje moglo da državu košta čak više od 130 milijardi, izračunali su specijalisti iz Partnerstva za javne usluge.
Istovremeno se na Maska sručio bes šefova mnogih agencija i činovništava, koji smatraju da su im njegovi rezovi gotovo onemogućili funkcionisanje. Pristizale su i zamerke pojedinaca iz predsednikovog kabineta, da milijarder pretenduje da zabada nos gde mu nije mesto, pa i u obaveštajne i podatke o građanima. Zbog prekoračivanja nadležnosti mogao bi, kažu, i da se obre pred sudijama.
Optužbe je odbacivao i pripisivao ih birokratskim „lezilebovićima“. A onda je načinio finalni iskorak. Osudio je nacrt zakona koji Tramp energično podržava, jer forsira rast državnog deficita, dok on sa svojim timom istrajava na njegovom smanjivanju.
Ujedno su se, napominju poznavaoci, potvrdila predviđanja da ne mogu da dugo ostanu zajedno dvojica najvećih zaljubljenika u same sebe. Narcizam ne trpi konkurenciju, pa se Mask povukao da ga praktikuje u nizu svojih kompanija s kojima održava titulu najbogatijeg čoveka na svetu. Sa imetkom procenjenim na oko 400 milijardi dolara, on deluje kao „marsovac“ među Zemljanima, pa kao takav već radi na projektu za naseljavanje Marsa. Naravno, uz sadejstvo države, kojom komanduje Tramp.
Dosadašnji njihov ortakluk je ličio na podelu interesnih sfera velikih sila, što su njihove malenkosti i bile, kao gazde Bele kuće ili „Tesle“ uz privatne svemirske i agencije za čipovanje mozga. Obojici je od formiranja političkog partnerstva, rasla vrednost blaga kojim raspolažu. Trampu za čak 1,2 milijarde na malo više od pet milijardi, dok je Mask odskočio za stotinak milijardi dolara (uz povremena klecanja, prouzrokovana padom njegove popularnosti zbog sprege s vlašću i manjkom empatije).
I jednom i drugom je naslućen sukob interesa, da su se ovajdili korišćenjem političkog autoriteta, što oni poriču. Mask, pritom, odbacuje medijske optužbe da se u službovanju ispomagao narkoticima, a Trampova bliska rodbina demantuje da se očevim ili tastovim položajem služila za profitiranje od Arabijskog poluostrva do Balkana (pominje se i osporeni aranžman oko zgrade Generalštaba u Beogradu).
Pri napuštanju predsednikove službe, Mask se pred novinarima pojavio s modricom na desnom oku. Objasnio je da ga je u igri povredio jedan od četrnaestoro potomaka koje je priznao, njegov petogodišnji sin Iks (kome je hteo da nadene ime X Æ A-Xll).
„Zli jezici“, pak, pronose glasine da ga je povredio neko od mnogih kojima je „stao na žulj“- od otpuštenih službenika, do žena koje je izigrao. U svakom slučaju, u Vašington je došao s testerom (simbolom za struganje budžeta, po ugledu na argentinskog predsednika Havijera Mileja), a odlazi s modrim okom- sažima mu političku karijeru kolumnistkinja Njujork tajmsa, Morin Daud.
Demaskiranje Maska se nastavlja. Niko ne može da mu ospori genijalnost u preduzetništvu, ali mnogi ne znaju šta mu bi da se upušta u politiku. I da umišlja kako može da „disciplinuje“ državu, kao neku od svojih kompanija gde šakom i kapom deli otkaze.
Njegov odustanak od funkcije podbada na šire dileme. Na primer: E, kad se najbogatiji čovek odrekao učešća u vlasti, što oklevaju drugi manje vredni?
Naročito oni koji, kao i on i Tramp, osporavaju da su obrazovanje i nezavisno pravosuđe temelji svakog društva i garancije da demokratija ne sklizne u autokratiju. Ovde pobunjeni studenti i građani upravo traže takvo utemeljenje, dok vlast pravi pritisak da se otpuste „nepodobni“ profesori, tužioci, sudije…
S vrha se smera i privatizacija državnih fakulteta i ključnih državnih firmi, zdrave životne sredine, pa i uticaja na rad pravosuđa. Kao da je i sama vlast privatizovana, u rukama četvrte, lične, vlasti, uzdignute iznad sve tri ustavne grane vlasti – zakonodavne, izvršne i sudske.
Slično se naziralo i u Maskovoj misiji, čija je važnost prestala po isteku 130 dana. A odrekao je se kad se prokljuvilo da mu je „vlast udarila u glavu“, toliko da je prekardašio u „seči glava“. I da je sve to, logično, počelo da se njemu „obija o glavu“.
Bonus video:
