Svaki uspešan recept na kraju se svede na mehaničko ponavljanje. Pošto je prepao ABC i CBS neosnovanim tužbama, Donald Trump je tužio Rupert Murdocha i Wall Street Journal zbog priče o njegovoj vulgarnoj rođendanskoj poruci Jeffreyu Epsteinu. Ali za razliku od besmislenih tužbi protiv velikih TV kuća, ovde se radi o lako proverivoj činjenici: autentično pismo ili postoji ili ne, a u procesu istrage još svašta može da ispliva. Trumpov oproban metod - šta god da se desi, kreni u kontranapad - verovatno će sada samo pojačati pažnju koju hoće da izbegne. Ostali sastojci njegovog recepta - poricanje, svaljivanje krivice, skretanje pažnje - funkcionišu samo ako mu novinari i demokrate popuste. Zato sada treba pratiti njihove reakcije, a ne najvernijih Trumpovih pristalica.
Još uvek raspravljamo o tome da li je trampizam ideologija ili ne, dok ostaje po strani nesumnjiva činjenica da je trampizam skup taktika za iskorišćavanje slabosti u američkom političkom, pravnom i medijskom sistemu. Neke od tih taktika Trump je nasledio od svog mentora Roya Cohna, a mnoge sada usvajaju njegovi sledbenici: nikad ne priznaj krivicu, uvek uzvrati udarac i nikad ne prihvataj poraz ili ga zataškaj (kao u slučaju tužbe protiv Boba Woodwarda i njegovog izdavača koja je nedavno odbačena).
Ali u igri je i jedan manje očigledan element koji ima veze sa kontrolom protoka političkog vremena (u stvari, to je izazov za sve političare). U politici nije poenta samo u blagovremenom korišćenju prilike ili slabosti protivnika. Tu se radi i o veštini ubrzavanja ili usporavanja toka događaja u svoju korist. Pogledajte kako smo navikli na to da Trump radi i govori stvari koje bi skratile mandat svakog njegovog prethodnika (dobro, raniji predsednici nisu okolo delili AI slike sebe kao kraljeva ili papa, ali ipak).
Nekad je bilo normalno da se administracije koje za četiri godine dožive jedan ili dva veća skandala od toga nikad ne oporave. Ali vlada koja proizvodi tri krupna skandala dnevno kao da nema razloga za brigu, jer to više niko ne može da isprati. Teško je održati pažnju na jednoj priči, jer je već sledeći skandal mnogo teži (danas deluje da se skandal sa katarskim avionom desio pre mnogo godina). Naravno, ne proizvode se sve afere namerno, ali nema sumnje da je Trumpova objava AI snimka koji prikazuje hapšenje Baracka Obame u Beloj kući, uz opis Obame kao kolovođe u izbornoj prevari namenjena skretanju pažnje sa sebe, što ne znači da to nije dovoljan povod i za Trumpov impičment.
Dok učestalost skandala služi ubrzanju ciklusa vesti, pravni sistem se koristi da bi se sve usporilo. Objavljivanje Epsteinovog svedočenja pred velikom porotom može da potraje, u slučaju da sudovi ne odbace taj zahtev (kao što se već dogodilo na Floridi). Čak i ako transkripti budu objavljeni, malo je verovatno da će u njima biti nešto o Trumpu. Računa se da će za nekoliko nedelja i to biti zaboravljeno.
Sve to ne znači da je Trump makijavelistički majstor koji po volji manipuliše Amerikancima (ili makar samo svojim pristalicama). Njegov pristup delimično radi zato što su institucionalni i kulturni konteksti danas bitno drugačiji: ciklusi vesti su kraći, kao i raspon pažnje. Trumpovo ponašanje je normalizovano - i generalizovano: bestidnost koja je nekad bila tipična samo za njega, sada je obavezan deo kodeksa ponašanja u Republikanskoj stranci (setimo se besramnih laži o Medikejdu). Najvažnije je to što se više ne podrazumeva postojanje slobodnih medija koji neumoljivo prate skandale i imuni su na zastrašivanje. Emiteri su sada mnogo podložniji uticaju matičnih kompanija kojima je profit na prvom mestu. Demokrate izbegavaju slučaj Epstein, jer ne žele da javnost stekne utisak da su opsednuti prljavim detaljima skandala. Zato su u iskušenju da se posvete uzvišenim problemima svakodnevnog života Amerikanaca. Kao da ne primećuju da su republikanci toliko preplašeni, da će radije raspustiti Predstavnički dom nego da se bave skandalom.
Da li s pravom paniče? Nema sumnje da je Trump zabrljao kad je na mrežama zatražio od svojih pratilaca da batale tu priču: to je kao onaj psihološki trik kad vam kažu „nemojte da mislite na slona“ pa onda samo na to mislite. Istovremeno je dodatno potvrdio tzv. Strajsend efekat: cenzura upravo generiše pažnju koju je trebalo izbeći. Trumpovo lobiranje kod Murdocha da zataška aferu Epstein izazvaće sumnje i kod onih koji još uvek naivno veruju da republikanci štite slobodu govora. Sada već postaje besmisleno objaviti samo Epsteinov iskaz pred velikom porotom, jer su i Trumpova verna baza i ostali neinformisani glasači stekli trajni utisak da između Trumpa i Epsteina postoji neka veza ili u najmanju ruku da je na Trumpovom dvoru zavladao haos. U svojoj tužbi protiv Murdocha, Trump mora da dokaže postojanje „stvarne zle namere“ medija - što je visoka prepreka. Za razliku od istrage o ruskom uticaju na američke izbore, ovde sam Trump pokreće dug proces koji će obeležiti njegov mandat. Dok mu je otezanje išlo na ruku u mnogim istragama vođenim između dva mandata, vreme više ne radi za njega. Zapravo, biće srećan ako mu sud odbaci tužbu iz tehničkih razloga - izgleda da je prekršio zakon Floride koji nalaže da se optuženima najava tužbe pošalje najmanje pet dana pre podnošenja.
Bonus video:
