Oduvek su me oduševljavali ljudi koji se u sve razumeju i koji, primera radi, kada krene priča o situaciji u Srbiji odmah počnu da pametuju o geopolitici. Za razliku od njih, nisam stručnjak za geopolitiku, ali nisam ni slep kod očiju. Mene interesuje samo da se u ovoj zemlji konačno promeni sistem i da Srbija dobije priliku da postane normalna država.
Ne verujem u te geopolitičke bajke da je Vašingtonu, Briselu, Bonu, Londonu, i svim ostalim centrima moći stalo da Srbija ostane van EU i da postane neka slobodnija varijanta Severne Koreje. Srbija nije u Evropskoj uniji isključivo zbog aktuelne vlasti, a ne zato što EU ne želi Srbiju u svojim redovima.
Šta je to Srbija uradila da bi se približila EU? Gotovo ništa. Beogradu ne pada na pamet da spoljnu politiku uskladi sa Briselom. Kaže ona prepametna radikalska vedeta i nekadašnja urednica Velike Srbije Marina Raguš da Srbija nije još dužna da prihvati spoljnu politiku EU, jer nije članica EU. Teško da to tako ide. Zato postoje klasteri koje Srbija nikako da otvori, upravo zbog činjenice da nije uvela sankcije Rusiji zbog agresije na suverenu državu Ukrajinu.
Da li je ijedna država u okviru EU spremna da prihvati Srbiju sa ovakvim medijima u svoje redove? Nisam siguran da bi čak Mađarska i Slovačka podigle ruke za takvu odluku i pored prisnih odnosa državnika tih zemalja sa Vučićem.
Šta tek da kažemo za izbore koji su sve samo nisu slobodni i demokratski. Ne postoji prevara na koju predsednik Srbije nije spreman, kada su u pitanju izbori, zarad opstanka na vlasti. Nikada nismo čuli komentar iz Brisela o tome da kao rezultat tih i takvih izbora, u Srbiji imamo samo jednu jedinu opštinu u kojoj SNS nije na vlasti, ne računajući dve, ili tri gde su pripadnici nacionalnih manjina pobedili na lokalnim izborima.
Predsednik Srbije je uništio politički sistem, a svoju partiju je učinio svojevrsnim SSRN-om - Socijalističkim savezom radnog naroda. Sećam se da je jedna od primedbi komunista u Srbiji, koji su se protivili uvođenju višepartijskog sistema, bila - Šta će nam višepartijski sistem kada je kod nas pluralizam zastupljen kroz SSRN.
I pored svih ovih činjenica, predsednik Srbije se naljutio na EU i prvi put nije poslao sebe, ili svoju zamenu, na samit EU - Zapadni Balkan. Time je baš učinio značajan korak ka pristupanju Srbije EU.
Šta tek reći i odnosu Srbije prema SAD. Početkom godine, predsednik Srbije je rekao da će se u vrlo kratkom roku čak tri puta videti sa predsednikom Donaldom Trampom. Ne da se to nije desilo, nego je čak Trampa doveo u veoma neprijatnu situaciju da je pod tuđim imenom pokušao da uđe na gala večeru u Mar-a-Lago. Problem je što oni koji su ga zvali i ubedili da mogu da ga uvedu na taj skup nisu znali da je u pitanju donatorsko veče na kojem, prema američkim zakonima nije dozvoljeno, zabranjeno je, prisustvo stranih državljana. Predsednik Srbije je ovaj debakl „pokrio“ navodnim lošim zdravstvenim stanjem i hitno se vratio u Srbiju.
Predsednik Srbije je jedini državnik iz Evrope koji nije prisustvovao svečanoj večeri koju je Tramp organizovao povodom zasedanja Generalne Skupštine UN u Njujorku. Navodno je pozvan, ali on nije hteo da gubi vreme, imao je pametnija posla, a taj posao je bio sastanak sa predstavnicima neke zemlje tipa Kurasao.
I onda su stigle sankcije NIS-u, a nedugo zatim i Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana. Teme koje zakon o Zapadnom Balkanu tretira - od normalizacije odnosa Srbije i Kosova, nepravilnosti na izborima 2023. koje su konstatovale međunarodne organizacije, problemi sa demokratijom, podrška za članstvo balkanskih zemalja u EU - nisu teme na vrhu balkanske agende Trampove administracije.
Izuzev klasičnog debakla spoljne politike Srbije, u svemu navedenom, ne postoji nikakva igra velikih sila koje za cilj imaju uništenje Srbije i pokušaj da se Srbija porobi i spreči njen ekonomski uspeh. Pre će biti da se radi o neprihvatanju stvarnosti i činjenice da je ova vlast nesposobna. Zahvaljujući autokratskim metodama vladanja i medijskim manipulacija, javnosti u Srbiji se plasira iskrivljena svest kao istina i to dovodi do ogromne zablude u kojoj se svaki problem ili nezgodna situacija pred kojom se Beograd nađe pravda pokušajem stranih sila da destabilizuju Srbiju. I tako će bit i ostati. Uvek će neko drugi biti kriv, a on pošten i nepogrešiv.
Bonus video:
