Ministarstvo pravde Crne Gore je 16. januara 2026. godine objavilo Predlog izmena i dopuna Zakona o oduzimanju imovinske koristi stečene kriminalnom djelatnošću, uz ostavljanje roka od 20 dana za javnu raspravu.
Tim povodom, na jednom beogradskom pravnom blogu objavljen je tekst dvojice advokata, predstavljen kao doprinos javnoj raspravi o predloženim rešenjima.
Autori ukazuju da interes za ovu temu nije ograničen samo na Crnu Goru. Slična zakonska rešenja postoje i u Srbiji i drugim državama regiona, a pitanja koja se otvaraju - odnos borbe protiv kriminala i zaštite osnovnih prava, položaj trećih lica, pravna sigurnost - prevazilaze lokalni okvir i prirodno privlače pažnju šire stručne javnosti u regionu.
Šta je suština predloženih izmjena?
Prema navodima autora, nacrt menja osnovni koncept trajnog oduzimanja imovine. Dok je dosadašnji model trajno oduzimanje imovinske koristi vezivao pre svega za pravnosnažnu osuđujuću presudu, predlog uvodi mogućnost da do trajnog oduzimanja dođe i u toku krivičnog postupka, pre nego što je krivica okrivljenog pravnosnažno utvrđena.
U tekstu se posebno apostrofira rešenje po kojem bi imovina mogla biti trajno oduzeta već nakon potvrđivanja optužnice, odnosno zakazivanja glavnog pretresa u skraćenom postupku, uz postavljeni imovinski prag od 50.000 evra u okviru predloga koji autori analiziraju. Autori zastupaju stav da ovo predstavlja radikalan iskorak iz klasičnih okvira: trajni gubitak imovine se pomera u fazu u kome pretpostavka nevinosti za okrivljenog mora važiti u potpunosti.
”Privremeno” postaje “trajno”
Jedna od centralnih poruka teksta jeste upozorenje da se na ovaj način briše jasna linija između privremenih mera obezbeđenja i konačne konfiskacije. Privremene mere (zamrzavanje, zabrana raspolaganja) po prirodi stvari treba da služe očuvanju imovine do eventualne presude; međutim, autori smatraju da se predlogom privremeno faktički transformiše u konačno, čime se procesna mera pretvara u trajnu posledicu.
Presuda se može zamijeniti optužnicom
Autori posebno upozoravaju i na normativnu posledicu u kojoj sudsko rešenje o trajnom oduzimanju imovine može počivati i na potvrđenoj optužnici, a ne isključivo na pravnosnažnoj presudi. U njihovom tumačenju, to je završni korak u uvođenju konfiskacije bez osuđujuće presude i suštinski pomera težište sa utvrđene krivice na procesnu fazu i standard sumnje.
”Šta ako okrivljeni bude oslobođen?”
Autori upozoravaju i na ozbiljan problem koji dira pretpostavku nevinosti: predlog omogućava trajno oduzimanje imovine još tokom postupka, ali ne sadrži nijednu odredbu o tome šta se dešava sa tom imovinom ako okrivljeni na kraju bude oslobođen. Drugim rečima, imovina može biti trajno oduzeta, a da ne postoji jasan mehanizam njenog vraćanja. Istovremeno, model praktično prebacuje teret dokazivanja na okrivljenog, koji mora da dokazuje zakonito poreklo imovine kako bi izbegao gubitak, što otvara pitanja prava da se brani ćutanjem i zabrane samoinkriminacije. Autori upozoravaju da trajno oduzimanje imovine u toku postupka neminovno povećava pritisak da se predmet završi osuđujućom presudom - što je, po njihovom mišljenju, suprotno ideji fer i pravičnog suđenja.
Postupak može trajati duže, uz veću diskreciju tužilaštva
U tekstu se ukazuje i na produžavanje rokova i širenje diskrecije tužilaštva. Autori navode da se sistem pomera ka modelu u kojem tužilaštvo dobija široko ovlašćenje da procenjuje kada je “stanje stvari dovoljno razjašnjeno”, uz mogućnost dopuna zahteva i naknadnih zahteva ako se otkrije dodatna imovina. Poruka je da bi se postupak oduzimanja mogao pretvoriti u dugotrajan proces, uz produženo stanje pravne neizvesnosti za pogođena lica.
Prelazne odredbe i pitanje retroaktivnosti
Posebnu pažnju autori posvećuju prelaznim odredbama, upozoravajući da one praktično menjaju “pravila igre” usred postupka. Predlog, naime, omogućava da se predmeti započeti po starim pravilima prebace u novi, stroži režim trajnog oduzimanja imovine. To znači da se i okrivljeni i treća lica mogu naći u težem položaju nego što su bili na početku postupka - jer imovina može biti oduzeta na način koji ranije nije bio ni moguć niti predvidiv, i da su ranija pravila za okrivljenog bila povoljnija. Autori ističu neslaganje sa predlagačem oko prirode predložene retroaktivnosti ukazujući na potencijalnu povredu ustavnih odredbi koje se tiču zabrane retroaktivnosti u krivičnom postupku i obavezne primene zakona koji je blaži za okrivljenog.
Novi finansijski motiv i rizik sukoba interesa
Jedna od najupečatljivijih tema je i predložena promena načina raspodele trajno oduzete imovine. Autori ističu da se po prvi put uvodi mogućnost da deo oduzete imovine pripadne državnim organima koji učestvuju u otkrivanju imovine i sprovođenju finansijskih istraga i postupaka oduzimanja. Po njima, to otvara rizik sukoba interesa i narušava princip institucionalne neutralnosti, jer organi koji vode postupak postaju i budžetski korisnici njegovog ishoda. U tekstu se podseća da je sudija Falkone još 1991. godine napisao da “konfiskacija nema za cilj bogaćenje države, već razgradnju kriminalne moći organizacije oduzimanjem njene ekonomske osnove”.
Problemi savjesnih trećih lica
Autori navode da predložene izmene nisu otvorile pitanje snažnije zaštite savesnih trećih lica kod oduzimanja imovine, niti su se pozabavile boljom primenom proporcionalnih, ciljanih mera. U praksi se često ne pravi razlika između imovine okrivljenog i imovine privrednog društva: čak i minimalno vlasničko učešće okrivljenog može dovesti do širokih zabrana koje parališu čitavu kompaniju, pa posledice snose drugi akcionari, poverioci, radnici i ostala treća lica - često potpuno savesna. Dešavalo se i da okrivljeni ima svega desetak procenata udela, a da se ipak blokira imovina cele firme. Privremene mere zabrane korišćenja ostaju “privremene” samo po nazivu, jer u praksi mogu trajati godinama. Iako već postoje blaži mehanizmi - poput privremenog preuzimanja kontrole nad konkretnim udelom okrivljenog dok postupak traje - oni se, prema iskustvu autora, ne koriste u dovoljnoj meri. Ovo pitanje za sada nije našlo svoje mesto u aktuelnom predlogu izmena, ali bi moglo biti otvoreno tokom javne rasprave.
Zaključna poruka
Tekst polazi od toga da je oduzimanje imovinske koristi važan alat u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i da se kriminalna delatnost ne sme isplatiti. Ipak, centralna poruka autora je da borba protiv kriminala mora ostati u ravnoteži sa zaštitom osnovnih prava, pretpostavkom nevinosti, pravnom sigurnošću i zaštitom trećih savesnih lica.
Autori su advokati
Bonus video:
