Ruska djeca, kao Šojguova armija - Vijesti.me
EVROPSKI UGAO

Ruska djeca, kao Šojguova armija

Sa jedne strane, Rusija pompezno predstavlja najmodernije, nuklearno naoružanje, ulazi sve otvorenije u “meki trbuh” Evrope, izaziva SAD na nekoliko zapaljivih planetarnih teatara, pravi strateške dilove sa Kinom. Sa druge, siromaštvo unutar granica RF se progresivno širi i nezadovoljstvo Putinovom vladavinom postaje sve izraženije

Putin sa članovima organizacije "Yunarmia"
Putin sa članovima organizacije "Yunarmia" (Foto: AP)

Dokle će Rusija moći da nastavi da plaća ambiciju Vladimira Putina da bude planetarni lider u ravni sa predsednikom SAD Donaldom Trampom i kineskim doživotnim vođom Si Đinpingom?

To je pitanje koje se sve češće postavlja u diplomatskim krugovima sa zebnjom, imajući u vidu sve izraženiju kleptokratsku notu vladavine u Moskvi i plansko rasplamsavanje vulgarnog nacionalizma, čak i među decom, kao sredstva za održavanje vlasti.

Sa jedne strane, Rusija pompezno predstavlja najmodernije nuklearno naoružanje, ulazi sve otvorenije u “meki trbuh” Evrope, izaziva SAD na nekoliko zapaljivih planetarnih teatara, pravi strateške dilove sa Kinom. Sa druge, siromaštvo unutar granica Ruske Federacije se progresivno širi i nezadovoljstvo Putinovom vladavinom postaje sve izraženije.

Pozicija sui generis Rusije se ogleda i kroz njenu paradoksalnu perspektivu. Na spoljnom planu Moskva je geopolitički džin, nabildovanih militarnih mišića sa beskrupuloznom upotrebom novih tehnologija, a na unutrašnjem planu je div na staklenim nogama koji ne uspeva svojim građanima da obezbedi ni zdravstvenu, ni socijalnu zaštitu, smrtonosno zaražen virusom korupcije i negativne selekcije.

Produktivnost ruske privrede je u konstantnom padu u poslednjih pet godina. Bruto društveni proizvod je sve niži od 2013. Od pada Berlinskog zida životni vek u Rusiji se produžio za samo 17 meseci, dok je, primera radi, u Poljskoj koja je bila, u više-manje istoj poziciji kao i Rusija, prosečni vek građana povećan za sedam godina.

Takođe, dok u zapadnom svetu broj obolelih od AIDS-a pada iz godine u godinu u Rusiji progresivno raste.

Stiglo se do zabrinjavajuće cifre od blizu 40.000 ljudi zaraženih HIV virusom godišnje. Procentualna stopa samoubistava je među najvećim na svetu. Smrtnost novorođenčadi je tri puta veća od one u zemljama nekadašnjeg Varšavskog ugovora koje su u međuvremenu postale članice EU i NATO.

Dokazi o sve kapilarnijem siromaštvu u RF izlaze na videlo i kroz količnu konzumiranja kvalitetnog mesa, teletine i govedine: pre 10 godina prosečni Rus je jeo nešto više od 14 kilograma godišnje, danas je potrošnja pala 10,5 kilograma. I dok Rusi u proseku postaju siromašniji, privilegovan sloj društva koji se roji oko Kremlja i Putina postaje sve bogatiji.

Pre deset godina, i početka velike ekonomske krize, jedan odsto bogatih Rusa, posedovao je 30 odsto celokupnog bogatstva zemlje, danas milion i po ruskih boljara u novom ruhu poseduje više od polovine ukupnog bogatstva zemlje.

Rusija je zemlja brojnih paradoksa, među kojima je i skromna snaga njene ekonomije, na nivou Španije, u kontrastu sa izdvajanjem gotovo tri puta više novca, po glavi stanovnika, za vojsku i naoružanje od proseka država EU, dva puta više od Kine i čak 50 odsto više od SAD.

Naravno, u ukupnim brojkama, ruski budžet za odbranu je daleko manji od američkog (više od deset puta) i kineskog (manji za gotovo tri puta). To u prevodu znači da Putinov režim na uštrb zdravstvene zaštite, socijalnih davanja, izgradnje neophodne infrastrukture za poboljšanje standarda građana, pumpa vojni budžet koji, uprkos tom žrtvovanju, ostaje daleko iza američkog, kineskog i EU.

Građani RF u prvih deset godina vladavine Putina doživeli su najveće poboljšanje životnih uslova u istoriji svoje države. Rusija nije nikada bila stabilnija, slobodnija i izdašnija prema svojim građanima kao u prvoj deceniji ovog veka. Zato su Rusi sa takvom većinom, bez represije i sveprisutne propagande, vrlo rado odobrili carske prerogative vlasti Vladimira Putina u Kremlju.

Problem je što u drugoj deceniji Putinove vladavine imamo obrnuto proporcionalni odnos propagande i represije sa životnim standardom i ekonomsko-društvenim napretkom Rusije. Kako je Rusija tonula u ekonomsku krizu, tako se urođena sklonost ruskih vladara ka tiraniji i širenju vulgarnog nacionalizma počela ponovo ispoljavati.

Uz to je i popularnost Putina pala na najniži nivo od ustoličenja na vlasti pre 20 godina. Istaživanje Levade, početkom godine, je pokazalo da 60 odsto Rusa smatra da je Putin odgovoran za probleme Rusije. Naravno, penziona reforma je u dobroj meri doprinela takvom osećanju, ali nije ni jedini ni odlučujući faktor.

Zimske olimpijske igre u Sočiju i Svetsko prvenstvo u fudbalu su bile promašene investicije: razlika između troškova i benefita koje su donele dve velike manifestacije su porazne. Milijarde dolara su potrošene bukvalno za par nedelja zabave. Mundijal i ZOI nisu uspeli da donesu ni političko-propagandne rezultate. Ugled Rusije nije poboljšan. Naprotiv, skandal sa dopingovanjem takmičara u organizaciji države, bacio je veliku mrlju i na sportska dostignuća ruskih olimpijaca u Sočiju.

Bilo bi pogrešno misliti da su sankcije SAD i EU zbog aneksije Krima i podrške Kremlja etničkim Rusima u istočnoj Ukrajini prouzrokovale ekonomsku krizu i pad životnog standarda u Ruskoj federaciji. Razlozi su mnogo dublji i daleko teži. Problem je što Putinov režim umesto da radi na ozdravljenju ekonomije, modernizaciji privrede, borbi protiv korupcije, negativne selekcije, pojačava propagandu, indoktrinaciju mladih, kontrolu medija, interneta, društvenih mreža i širi najvulgarniji oblik nacionalizma među građanima.

Indikativno je favorizovanje, finansiranje i propagirenje organizacije “Sveruski vojno-patriotski društveni pokret” sa skraćenicom “YunArmiya”. Reč je o organizaciji koju je formirao lično ministar odbrane Sergej Šojgu 2016. s ciljem da se mladim Rusima, kako su rekli, usade ruske nacionalne vrednosti.

Za samo tri godine, uz snažnu podršku Kremlja, “YunArmiya”(Mlada Armija) je stigla do pola miliona članova ruskih devojčica i dečaka između osam i sedamnaest godina.

“YunArmiya” po svojoj strukturi i ciljevima ide čak dalje od sličnih organizacija u totalitarnim nacističkim, fašističkim i komunističkim režimima iako još uvek nije obavezna kao što je to bilo kod njih.

Pripadnici “Mlade Armije”, osim što uče selektivnu i pročešljanu povest u kojoj su Rusi uvek na pravoj strani, pošteni i hrabri i u kojoj je čak i Staljin pozitivna istorijska ličnost, vežbaju borilačke veštine, rukovanje vatrenim oružjem, skakanje padobranom, a najbolji među njima idu i na specijalnu akademiju za buduće komandante. Pripadnici “Mlade Armije” redovno učestvuju na svim vojnim paradama uključujući i vojnu paradu sa Dan pobede na Crvenom trgu.

Jedina stvar koja se traži od pripadnika “Mlade Armije” je da vole svoju otadžbinu - kažu njihovi instruktori - da budu spremni da odgovore kad ih država pozove da je brane od neprijatelja. A neprijatelj je onaj na koga prstom uperi Kremlj, odnosno Putin. U zemlji gde je jaz između bogatih i siromašnih sve veći, gde je slobode i pravde sve manje, u kojoj se ljudi dele na patriote i izdajnike, neprijatelja ima uvek napretek.


Vidi sve komentare

Najčitanije iz sekcije Kolumne