Ova dvonedeljna pauza mi je strašno teško pala. Opet sam razmišljao o oproštajnom tekstu - ali se i ovoga puta ispostavilo da mi je lakše napisati još jedan tekst u nevjerovatnoj seriji tekstova pod nadnaslovom Arhitekturica (mlada), nego taj oproštajni. Uostalom, sve je više tzv. negativnih podsticaja (COVID - 19 na stranu), dok stara struka svakim danom nezaustavljivo tone u rezignaciju, a nove snage, očigledno nesvjesne svoje povijesne uloge, nikako da rašire krilca - tako da bi moje povlačenje sa scene u ovom trenutku bilo krajnje neodgovorno. Ja sam, za sad, ona “vječna zublja” arhitektonske “vječne pomrčine” - pa kad se, bože zdravlja, pojavi bolja zublja - odstupiću, vrlo rado.
Dozvolićete mi, u to ime, još jednu malu tematsku digresiju - neophodnu, koliko i svrsishodnu - u što ćete se uvjeriti u narednom, ili u nekom od narednih brojeva - kada se budem fokusirao na generalni odnos medija prema našoj arhitekturici nejakoj i pripadajućem joj urbanizmu ugašenome.
***
Dakle, prvo što je gospodin Raonić uradio nakon što je stupio na funkciju generalnog direktora Radio televizije Crne Gore (RTCG) - bilo je odapinjanje poziva “zainteresovanima za bolji Javni servis” - da mu pruže ruku pomoći. “Naša vrata”, veli Raonić, “biće otvorena”.
Ako uzmemo da se od generalnog direktora RTCG očekuje čarolija: da najgori Javni servis u regionu (ružno pače) - pretvori u nešto što bi svima nama - i ovima i onima - služilo na čast (bijeli labud) - onda je jasno da će mu biti neophodna pomoć svake vrste. Pitanje je, sa druge strane, da li Raonić djeluje kao neko ko je u isto vrijeme i zainteresovan i kadar da NIŠTA pretvori u NEŠTO vrijedno pomena - jer će od toga izravno zavisiti i naša spremnost da mu pomognemo.
Gospodinu Raoniću u šoljici piše da nije obdaren harizmom, niti tzv. intelektualnom širinom, odnosno erudicijom - što i nije neki problem u ovoj i ovakvoj CG - odavno smo u deficitu po pitanju harizmatičnih i široko obrazovanih ličnosti na javnoj sceni i na čelnim pozicijama - ali može da bude problem to što Raonić, po mentalnoj konstituciji, definitivno nije lider. Novi generalni direktor RTCG jeste ambiciozan, zericu je sujetan, umije da bude i paranoičan kad zatreba (što mnogi brkaju sa arogancijom) - a uz to ima i vrlo realan problem da svoje kompleksne misli i ideje transponuje u mudrorijek koji bi mobilizirajuće djelovao na najširu javnost. Raonićevi maniri (u generalnom smislu) nijesu vrijedni pomena - ali jeste njegova izravnost u komunikaciji - što može, ali i ne mora da bude plus. Raonić odaje utisak osobe vrlo sklone i inspekciji i introspekciji - što je, u pravilu, posljedica razvijene intuicije, te viška inteligencije. Dakle, za očekivati je da će Raonić sve staviti na te dvije karte - a neće mu manjkati ni energičnosti i čelične volje. Hoće li to biti dovoljno, saznaćemo vrlo brzo.
***
Ne sumnjam da ste primijetili da su na Internet stranici RTCG (rtcg.me) poredani snimci intervjua koje su članovi Savjeta RTCG 6. avgusta vodili sa četvoricom kandidata za generalnog direktora RTCG - što je prethodilo, malo je falilo pa jednoglasnoj odluci Savjeta RTCG o imenovanju Raonića na tu izazovnu funkciju.
Gospodin Raonić je, sa svoje strane, u startu podsjetio članove Savjeta da im je blagovremeno proslijedio svoj PLAN - i dodao da pretpostavlja da su ga pročitali - bez obzira na to što je Plan, kako reče Raonić - “štur” - poglavito iz razloga što je prostor koji su kandidati imali na raspolaganju da “obrazlože svoju viziju, odnosno svoj program rada i razvoja Javnog servisa” - riječ je o nekih “pet-šest-sedam strana” - kandidatu Raoniću bio nedostatan. U to ime, Raonić nije ulazio u pojašnjenja i detalje Plana - radije se fokusirao na ono “između redova” i ono što “provejava” kroz plan. A provejava to da Raonić žarko želi da bude “menadžer”. “Ne želim”, veli, “da budem mikro-menadžer, ne želim da budem neko ko će da bude urednik - jer za te poslove, po sistematizaciji, po Zakonu, po svim aktima, postoje ljudi koji treba da rade svoj posao”. Raonića, dakle, zanima isključivo višnjica sa torte RTCG.
Gospodin Raonić je zatim rekao da će biti u obavezi - ako bude izabran za generalnog direktora, naravno - da u najkraćem roku raspiše konkurse za čelne ljude Radija i Televizije, “a to znači da se za ta mjesta moraju naći najkvalitetniji ljudi koje imamo na raspolaganju u CG”. Izbor tih ljudi treba da “predstavlja jednu novu vrstu odnosa”, veli Raonić, “jednu novu vrstu atmosfere unutar “JAVNE KUĆE””.
Tada ipak poželjeh da prelistam pomenuti PLAN - jer mi se učinjelo da je Raonićeva priča bila ipak za nijansu konfuznija nego što bi se očekivalo od, ispostaviće se, jedinog ozbiljnog kandidata za generalnog direktora RTCG - ali ipak nijesam uspio da iskopam PLAN. Ne mogu ni da naslutim zašto ekipa koja stoji iza Internet-adrese rtcg.me nije okačila Raonićev Plan odmah ispod snimka intevjua.
Preskočih, u to ime, nekih 45 minuta - i potrefih baš kada je mlađahnome gospodinu Baći, članu Savjeta RTCG i velikoj uzdanici crnogorske akademske scene, data riječ. Baća je otvorio tezom da “Javni servis ne postoji u vaakumu” - bravo Baća majstore! - te da “politički akteri percipiraju” da je Javni servis “jedna od ključnih čvorišnih tačaka između (duboke - op.a.) države i društva” - da bi zatim konstatovao da je Raonićev akcenat u prethodnih 45 minuta bio na “nezavisnosti i na profesionalnoj distanci u odnosu na centre moći” - uz ad hoc pitanje - kako on (kandidat Raonić) misli da to postigne.
Da li je gospodin Baća barem prelistao taj famozni PLAN gospodina Raonića, veliko je pitanje. Ako u Raonićevom PLANU nema odgovora na ključno pitanje - kako on (budući generalni direktor RTCG) namjerava da izdejstvuje nezavisnost i uspostavi profesionalnu distancu u odnosu na “centre moći” (ma što to značilo) - onda ne znam...
”Dakle, ne samo u kontekstu politički polarizovanog društva - vlast i opozicija - već i u odnosu na”, veli Baća, “očekivanja izrazito heterogene, nestabilne, nerijetko i prilično zavađene većine koja čini vlast”. Zatim je mlađahni Baća pomenuo “iskustvo Vlade Crne Gore, koja se baš ne snalazi najbolje sa konstantnim udarima gotovo svih konstituenata parlamentarne većine...”.
Grdno sam se razočarao u mlađahnoga Baću, grdno. Nakon što se uljudno zahvalio Baći na pitanjima, Raonić je, sa svoje strane, rekao da će “pokušati da zapiše” Baćina pitanja, te da će ta pitanja, kao generalni direktor (ako Bog bude dao da bude izabran, naravno), postaviti kandidatkinjama i kandidatima za pozicije direktorke/direktora Radija i direktorke/direktora Televizije - kada bude pristupio odabiru. Raonić će, dakle, postaviti kandidatkinjama i kandidatima Baćina pitanja na koja nema odgovor. Nije li to malo...
Generalni direktor RTCG bi u narednom periodu, ako mene pitate, morao da drži fokus isključivo na afirmaciji i jačanju uloge javnog mnijenja u društvenom životu. Javno mnijenje je neophodan korektivni društveni faktor - a ujedno je i kamen temeljac demokratskog društva. To što šačica psihotičnih i debelo isfrustriranih partijskih lidera, zainteresovanih isključivo za raspodjelu vlasti i uticaja - misli o ovome ili o onome - to ne bi trebalo nikoga da zanima, da je sreće. U prvom planu bi morali biti ljudi koji imaju što da kažu - i koji se ne ustežu da govore otvoreno.
Sve ostalo je, ako mene pitate, šuplja priča...
Bonus video:
