Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić napisao je jutros na Instagramu da je "Srbija dobila dodatnih 30 dana za Naftnu industriju Srbije (NIS)".
Vučić je u objavi priložio dokument američkog Ministarastva finansija u kojem se objavljuje ta odluka.
Sankcije NIS-u trebalo je da stupe na snagu jutros u šest sati.
Srbija je zatražila odgađanje sankcija na najmanje 90 dana.
NIS-u dostavljena licenca Ministrstva finansija SAD koja omogućava održavanje poslovanja
Stupanje na snagu sankcija u punom obimu koje je NIS-u uvelo Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) odgođeno je najkasnije do 28. marta 2025. godine, navodi se u dokumentu (licenci) koji je iz te institucije dostavlјen kompaniji.
Ta licenca, kako je danas saopštio NIS, omogućava kompaniji održavanje poslovanja, ugovora i drugih sporazuma koji uklјučuju NIS ili njegova operativna zavisna društva, kao i izvršenje svih transakcija sa NIS i njegovim operativnim zavisnim društvima, koje su usmjerene na ispunjenje ugovora.
Takođe, omogućeno je otuđenje ili prenos, ili omogućavanje otuđenja ili prenosa duga ili kapitala izdatih ili garantovanih od strane NIS-a ili operativnih zavisnih društava ("Pokriveni dug ili kapital") na lice koje nije iz SAD.
Licenca NIS-u daje mogućnost da radi kliring i izmirenje trgovine Pokrivenog duga ili kapitala po nalozima plasiranim pre 16 časova po istočnom standardnom vremenu, 10. januara 2025. godine, izvršenje ugovora o finansijskim derivatima (usmereni na njihovo ispunjenje i njihov prestanak ("wind-down") a koji su skloplјeni pre tog roka i koji (i) uklјučuju NIS ili njegova operativna zavisna društva kao drugu stranu ili (ii) su povezani sa Pokrivenim dugom ili kapitalom.
Omogućeni su i zvanični poslovi diplomatskih ili konzularnih predstavništava van Ruske Federacije koji uklјučuju NIS ili operativna zavisna društva.
"Period odlaganja sankcija NIS će iskoristiti da u saradnji sa akcionarima nastavi da radi na pronalaženju rješenja koje će dugoročno omogućiti nesmetan rad kompanije i obezbjeđivanje energetske stabilnosti Srbije", ističe se u saopštenju..
Dodaje se da prioriteti kompanije, kao i do sada, ostaju uredno snabdijevanje domaćeg tržišta svim vrstama naftnih derivata, očuvanje redovnog poslovanja i briga o zaposlenima.
"Snabdjevenost lanca benzinskih stanica NIS-a je redovna, a Rafinerija nafte Pančevo radi u normalnom režimu rada, te na tržište isporučuje sve neophodne naftne derivate", navodi se u kompanijskom saopštenju.
NIS će, kako se dodaje, sa svoje strane učiniti sve da se u najkraćem mogućem roku prevaziđe manji broj poteškoća u vezi sa platnim prometom do kojeg je došlo na benzinskim stanicama NIS-a usljed primjene sankcija od određenih institucija.
Radosavljević: Odlaganje nije ukidanje sankcija NIS-u, ali je dobar signal
Profesor na fakultetu FEFA Goran Radosavljević rekao je danas da odgađanje sankcija Kancelarije za upravljanje imovinom u inostranstvu (OFAK) pri Ministarstvu finansija SAD, prema Naftnoj industriji Srbije (NIS), ne znači ukidanje odluke o kaznenim mjerama, ali je, kako je naveo "dobar signal".
"Sankcije se ne ukidaju na ovaj način, postoji procedura u kojoj se može tražiti privremeno odlaganje ili dozvole za neke poslove, uprkos sankcijama. Pretpostavljam da je advokatski tim, koga je angažovao NIS dobro obrazložio značaj te kompanije za Srbiju i energetsku bezbednost i da ne može u kratkom roku da reši taj poblem, pa je odobreno odlaganje pod nekim uslovima", rekao je Radosavljević za agenciju Beta.
Dodao je da je dobro što su sankcije odgođene na 30 dana, ali da opasnost od sankcija nije uklonjena.
Radosavljević je rekao da se na sajtu OFAKA može vidjeti da je sredinom januara ove godine dato niz izuzetaka pod određenim uslovima pravnim licima koja su pod direktnim ili indirektnim sankcijama.
"Pretpostavljam da će u narednih 30 dana OFAK kontrolisati NIS, šta radi i ako bi, na primer isplatio dobit Gaspromnjeftu, verovatno bi odlaganje sankcija bilo obustavljeno. Vjerujem da ovaj vid odlaganja, takođe podrazumijeva ispunjenje nekih zahtjeva koji se još ne vide u objavljenoj dokumentaciji", rekao je Radosavljević.
Objasnio je da, na primjer hrvatski naftovod, Janaf nema dozvolu za izuzeće, i ako bi poslovao sa NIS-om, koji je pod sankcijama, bio bi u riziku da i sam podpadne pod te mjere.
Naveo je da je odgađanje ipak dobar signal i da može da se desi da se "sankcije kada se jednom odlože da se to učini i drugi i treći put".
NIS, kako je rekao, može da kaže da ga nije briga za američke sankcije jer posluje u regionu. Međutim, kako je dodao, ta kompanija kupuje djelove na svjetskom tržištu, naftu takođe, a finansijske institucije, koje sarađuju sa NIS-om, su takođe međunarodne i na taj način, bez odgađanja, svi koji sarađuju sa NIS bi, takođe pali pod udar sankcija.
"Ako bi nastavile da posluje sa NIS-om pod sankcijama i banke bi indirektno došle pod udar tih mjera. Plaše se one, Janaf, dobavljači, kupci, međunarodne komapnije, pa će prekidom saradnje i sami indirektno blokirati NIS. Saradnju neće prekinuti jedino ako je korist od nje veća od štete zbog njenog prekida", rekao je Radosavljević.
Konsultant za energetiku Željko Marković rekao je da je OFAK odložio sankcije, ali da se u objavljenom dokumentu ne vidi razlog.
"Može se vidjeti da su dozvoljene autorizovane transakcije do 28. marta, do kada su sankcije odložene. To znači da će banke do tog roka moći da rade sa NIS-ovim transakcijama, a kojim ne vidi se iz dokumenta", rekao je Marković.
OFAK je usvojio zahtjev NIS-a za odgađanje sankcija jer su, prema navodima iz Vlade Srbije, shvatili značaj te kompanije za ekonomiju i građane Srbije, kao i za energetsku stabilnost regiona.
Sankcije su odložene do 28. marta. Kompanija NIS je ranije, uz podršku Vlade Srbije i Vlade Mađarske, uputila zahtjev OFAK-u za produženje roka za primjenu sankcija od 90 dana.
NIS je juče objavio na Beogradskoj berzi da je Gaspromnjeft, ćerka firme Gasproma, smanjio svoj vlasnički udio u NIS-u sa 50 odsto na 44,84 odsto jer je prenio 5,15 odsto akcija Gaspromu koji je povećao svoj udio u NIS-u sa 6,15 odsto na 11,30 odsto.
Američki Sekretarijat za finansije doneo je 10. januara odluku o uvođenju sankcija ruskim kompanijama Surgutnjeftu i Gaspromnjeftu i njihovim firmama kako bi, prema navodima iz obrazloženja "smanjio prihode Moskve od prodaje energenata kojim finansira rat u Ukrajini".
Bonus video:
