Šezdeset odsto Grka je za ostanak svoje zemlje u zoni eura i protiv povratka na svoju nekadašnju valutu - drahmu, uprkos oštroj štednji koju su Grčkoj prije četiri godine nametnutule upravo zemlje zone eura, EU i MMF, i uprkos tome što je pomoć istih povjerilaca pod podjednako nepovoljnim uslovima zatražio i Kipar, objavljeno je u nedjelju.
Po anketi agencije "Mark" (Marc), na uzorku od više od hiljadu ljudi širom Grčke, 63,5 odsto je reklo da želi ostanak u eurozoni. Suprotno tome, 29,8 odsto je za povratak na drahmu, a 6,7 odsto nema stav o tome.
Istraživanje je sprovedeno između 26. i 28. marta, pošto je Skupština Kipra prihvatila sporno i skupo restrukturiranje banaka po zahtjevu zone eura i MMF, a u zamjenu za finansijsku pomoć, da bi i banke i država izbjegle nesolventnost.
Po drugoj anketi, agencije "MRB Elas" (MRB Hellas), sprovedenoj u isto vrijeme i na sličnom uzorku, 58,3 odsto je za ostanak Grčke u zoni eura, ali uz drugačiju ekonomsku politiku, a ne samo uz mjere stroge štednje.
Po toj anketi, 20,4 odsto ispitanika je za to da Grčka ostane u zoni eura i sprovede zahtjeve EU i MMF jer nema drugog rješenja, dok 16,5 odsto smatra da Grčka treba da napusti zonu eura.
"Ne treba fetišizirati ni euro, ni drahmu", rekao je u nedjelju Panos Skurletis, portparol vodeće opozicione stranke, populističke SIRIZE koja kritikuje zonu eura i politiku stroge štednje za koju se posebno zalaže Njemačka.
"Evropska unija mora da se restaurira, na novim osnovama. Rješenje se mora naći u okviru EU, ali niko ne zna da li će EU opstati ako ne promijeni politiku", rekao je Skurletis.
Bonus video:
