GRAĐANI NEZADOVOLJNI

Oštra izborna kampanja u Rumuniji

Poslanicki izbori u Rumuniji održaće se 9. decembra, većina građana nezadovoljna i traži promjene
59 pregleda 0 komentar(a)
Izbori u Rumuniji, Foto: Rojters
Izbori u Rumuniji, Foto: Rojters
Ažurirano: 29.11.2012. 10:19h

Glavne političke snage na izborima su Socijal-liberalna unija u čijem su sastavu Socijaldemokratska partija predsjednika Viktora Ponte, Nacionalna liberalna partija koju vodi Krin Antonesku i Konzervativna partija Danijela Konstantina.

Alijansa desna Rumunija je drugi faktor na izborima, a čine je Demokratska liberalna partija, na vlasti od 2009. do maja ove godine, Građanska snaga i otcijepljeni dio te stranke - Nacionalna seljačka demohrišćanska partija.

Šanse da uđu u Parlament imaju i Popularna partija Dan Diakonesku, vlasnika televizije OTV, i Mađarska demokratska unija.

Predizborna kampanja je vrlo oštra i gotovo bez pravila, a u tome učestvuje i predsjednik Trajan Basesku koji bi, po Ustavu, trebalo da je neutralan, da se ne miješa u političku borbu. Basesku se obraća gotovo svaki dan iz predsjedničke palate Kotročeni kao i na televizijama koje ga podržavaju, i oštro napada Vladu i lidere USL, a naglašava svoju ulogu u "reformisanju i demokratizaciji institucija" i poboljšanju imidža Rumunije u svijetu.

Većina građana nezadovoljna je zbog siromašenja od uvođenja mjera štednje 2010. godine.

Veliki broj Rumuna je izgubio posao, korupcija i dalje cvjeta, a demokratija se sve više zanemaruje. Ključne državne institucije još su pod kontrolom predsjednika Baseskua - Državno tužilaštvo, tajne službe, Ustavni sud, Vrhovni savjet sudstva, Direkcija za suzbijanje korupcije.

Basesku je do maja kontrolisao Vladu i Parlament, ali je opozicija uspjela da osvoji poslaničku većinu - iskoristivši ogromno nezadovoljstvo naroda oborila vladu Emila Boka. Novu vladu 7. maja formirao je Viktor Ponta.

Posljednje ankete pokazuju da bi za Socijal-liberlanu uniju glasalo 62 odsto birača, za Alijansu desna Rumunija - 15 odsto, za Popularnu partiju Dana Diakoneskua 14 odsto i za Mađarsku demokratsku uniju pet odsto građana s pravom glasa.

Preporučujemo za Vas