"straha od rizika"

Anketa: Ni sa eurom, ni bez njega

Stanovnici pet članica euro zone, uključujući i Grčku, smatraju da euro nije dobra stvar za njih, ali, uprkos tome, ne žele da se vrate na svoje stare valute
0 komentar(a)
Ažurirano: 29.05.2012. 16:27h
Sumnje u korisnost članstva u EU skoro svuda su rasle kako je jačala kriza eura, što nagovještava nove političke rizike evropskih lidera koji razmatraju kako da stabilizuju zajedničku valutu i osiguraju budućnost Unije, ocjenjuje Njujork tajms.

Grčka, kojoj najviše prijeti izlazak iz zone eura, najviše i dočarava pomenutu kontradikciju, prenosi list Njujork tajms (The New York Times) rezultate ovog istraživanja. Ljudi u Grčkoj će najprije reći da je njihovu zemlju oslabila evropska ekonomska integracija, ali s druge strane, pokazalo je istraživanje, tamo je podrška euru i najveća od svih ispitanih zemalja i iznosi 71 odsto.

Anketirani i oni kojima euro nije državna valuta

Istraživanje je sprovedeno u osam evropskih zemalja u kojima živi 75 odsto ili 500 miliona ljudi EU - u Njemačkoj, Francuskoj, Italiji, Španiji i Grčkoj iz zone eura, i Britaniji, Poljskoj i Češkoj, koje nisu u toj zoni.

Uprkos finansijskim nevoljama sa kojima se trenutno suočava Evropa, većina ispitanika u pet članica euro zone smatra da treba sačuvati zajedničku valutu. Taj raspon ide od 52 odsto u Italiji do pomenutih 71 odsto u Grčkoj.

U istraživanju se ne objašnjava očigledna kontradikcija u stavovima ispitanih ljudi, ali jedan od direktora u Istraživačkom centru Pju iz Vašingtona, Brus Stouks smatra da bi ona mogla da bude posljedica "straha od rizika".

"Oni shvataju da bi to (gubitak eura) bio skok u tamu", rekao je Stouks povodom istraživanja koje je sprovedeno od 17. marta do 16. aprila, na uzorku od 1.000 ljudi.

Anketa je, takođe, pokazala da je Njemačka najcjenjenija zemlja u EU, a njena liderka, Angela Merkel najpoštovanija

Zemlja kojoj se ispitanici najmanje dive je Grčka.

Kada se radi o paketima pomoći zemljama pogođenim krizom, 49 odsto Njemaca to odborava, što je za sedam odsto više nego prije dvije godine, dok je u Francuskoj situacija obrnuta - samo 44 odsto ispitanika u toj zemlji podržalo je pakete pomoći, što je za devet odsto manje nego prije dvije godine.

Sumnje u korisnost članstva u EU skoro svuda su rasle kako je jačala kriza eura, što nagovještava nove političke rizike evropskih lidera koji razmatraju kako da stabilizuju zajedničku valutu i osiguraju budućnost Unije, ocjenjuje Njujork tajms.

Izuzetak, ali ne iznenađujući je Njemačka, u kojoj je ekonomija stabilna, a stopa nezaposlenosti je niska.

Kako se suprotstaviti krizi je jedno od pitanja oko koga se Evropljani ne slažu.

Bivši francuski predsjednik Nikola Sarkozi, koji je oformio čvrsto partnerstvo sa Merkelovom u borbi protiv krize eura, nije doživio reizbor, a mnogi tvrde, upravo zbog odnosa prema ekonomiji. Pobijedio je socijalista Fransoa Oland, koji je isticao privredni rast nad mjerama štednje.

Merkelova je, međutim, dobila najviše ocjene u istraživanju Pjua od francuskih ispitanika, odnosno 76 odsto njih podržalo je njen rad, dok je Sarkozija podržalo samo 56 odsto njih.

Najmanje onih koji su zadovoljni njom je u Grčkoj, gdje je njene predloge i akcije podržalo samo 14 odsto ispitanika.

Preporučujemo za Vas