Njemačka pedantnost i uređenost ne važi za jednu oblast – prostituciju. Širom zemlje, u gradovima i na selu, muškarci plaćaju za seks. U poslu koji donosi milijardske profite, žene su najčešće žrtve izrabljivanja.
Posebno su pogođene migrantkinje. Kupleraj može da otvori svako, čak i ako je prethodno kažnjavan zbog trgovine ljudima, piše Dojče Vele.
Ali to sada Njemačka želi da promjeni. Novi zakon bi trebalo da suzbije prinudnu prostituciju postojanjem obavezne dozvole za otvaranje javnih kuća i prava vlasti da kontrolišu rad tih bordela.
Prodata makrou
Olga je odrasla u jednom dječjem domu u Bugarskoj. Sa 16 godina otišla je majci koja ju je prodala jednom makrou koji ju je prokrijumčario u Njemačku: „Rođena majka me je slagala, rekla mi je da će me poslati kod ujaka. Ali ona me je prodala i onda sam morala da se prostituišem.“
Ona je sa drugim djevojčicama bila zatvorena u maloj prostoriji, tučena i drogirana. Kada bi zaradila nedovoljno novca, ne bi dobila hranu.
To se sve dešavalo u jednom velikom njemačkom gradu čije ime Olga ne želi da otkrije, baš kao ni svoje pravo ime.
Ona se boji, iako ju je policija prije nekoliko godina izbavila iz miljea crvene zone. „Još uvek se bojim da će me moj makro pronaći, jer to se jednom desilo. I tada sam ponovo morala da se prostituišem“, priča ona.
Žrtve sve češće Rumunke i Bugarke
Hajdemari Ral bavi se sličnim slučajevima u cijeloj Njemačkoj. Ona se bavi slučajevima trgovine ljudima pri Saveznom uredu za suzbijanje kriminala u Vizbadenu.
Ured svake godine navodi broj okončanih procesa: „Trgovina ljudima i seksualno iskorišćavanje po pravilu pogađaju žene. Prošle godine registrovano je oko 800 žrtava trgovine ljudima, ali to je samo vrh ledenog brega. Broj je sigurno mnogo veći.“
Mnoge žrtve potiču iz istočne Evrope, u posljednje vreme dosta je žena iz novih zemalja-članica EU, Rumunije i Bugarske.
Sve više žena je neobrazovano ili s niskim nivoom obrazovanja, a većina njih ne govori njemački.
Svodnica je pretila da će učiniti nešto nažao Laurinoj djeci u Rumuniji. „Uništiću tvoju djecu i tvoju porodicu, rekla je. A potom i tebe. Plašila sam se i zato sam počela da radim u bordelu.“
Ali u jednom malom njemačkom gradu navodna posrednica u traženju posla pokazala je svoje pravo lice: „Obukla sam kelnersku odeću, ali ona je rekla. Ne, ti radiš u kupleraju. Rekla sam da to neću, jer nisam prostitutka. Ali ona me nije pustila da odem.“
Svodnica je pretila da će učiniti nešto nažao Laurinoj djeci u Rumuniji. „Uništiću tvoju djecu i tvoju porodicu, rekla je. A potom i tebe. Plašila sam se i zato sam počela da radim u bordelu.“
Laura je poslije nekoliko dana mogla da pobegne iz bordela. Utočište je, kao i Olga, pronašla u jednom stanu humanitarne organizacije Solvodi.
Zaposlene u toj organizaciji pomažu ženama u nevolji u 15 njemačkih gradova. Helga Tauh, šefica centrale u Severnoj Rajni Vestfaliji, prihvata žene iz crvene zone: „ Viđala sam teško istraumatizovane osobe, bez odjeće, izgladnjene, žedne, promrzle, uništene.“
Zakon pogoduje makroima
Crveni fenjer, simbol javne kućeCrveni fenjer, simbol javne kuće
Mnoge humanitarne radnice i policajke smatraju da je njemački zakon o prostituciji iz 2002. godine nanio štetu borbi protiv trgovine ljudima.
Žene u bordelima plaćaju vlasnicima bordela 100 do 130 eura dnevno za sobu, ali i makroi zahtjevaju novac.
Detlef Uben je šef odjeljenja policijske službe u Hamburgu koje se bori protiv kriminalnog iskorišćavanja prostitutki.
„Trenutno svaki nasilnik sa krivičnim dosijeom može da otvori bordel. Time postoji i potencijalna opasnost za prostitutke“, kaže Uben.
Žene u bordelima plaćaju vlasnicima bordela 100 do 130 eura dnevno za sobu, ali i makroi zahtjevaju novac. Ženama ne ostaje mnogo za njihove osnovne potrebe. One nemaju zdravstveno osiguranje. Pri tom su mnoge bolesne, imaju hepatitis ili sifilis. U Njemačkoj više nema obaveznih zdravstvenih kontrola.
Malo se mušterija interesuje kako se žene osjećaju. To je iskusila i Olga: „Mnogi su rekli, baš me briga koje probleme imaš. Platio sam i to ćeš uraditi.“
Olga je bila u 9. mesecu trudnoće kada ju je jedan muškarac isprebijao i izbacio noću usred šume iz auta jer nije htela da radi bez kondoma.
Mušterije ne moraju da se pribojavaju kazne zato što plaćaju seksualne usluge ženama uvučenim u prinudnu prostituciju.
Ipak Laura je uspjela da barem njen makro završi u zatvoru. Ona je svjedočila u jednom procesu, a prema zakonu je izjava svedoka jedina šansa da se trgovci ljudima izvedu pred sud. Ipak mnoge žene se ne usuđuju na tako nešto.
Novi život
Olga želi da uz pomoć organizacije Solvodi započne novi život: „Mogu da se zahvalim toj organizaciji koja mi je pomogla da nađem mjesto za stručnu obuku, uskoro ću dobiti sertifikat. Poslije želim da učim za kuvara, to je moj posao iz snova.“
Mnogo je godina prošlo dok Olga nije uspjela da se bavi onim što želi. Mnogim ženama to nikada ne pođe za rukom.
Ali biće bolje, smatraju humanitarne radnice i policajke, kada se ustanove jasna pravila za bordele.
Pravila koja sprečavaju da žene protiv svoje volje pod ponižavajućim uslovima ispunjavaju muškarcima njihove seksualne želje, dok pri tom treća strana kasira veliki deo novca.
Galerija
Bonus video:
