Oklijevanje da se takmiči, loš stav za blok sa globalnim pretenzijama

EU da teži pobjedi u trci za vakcinom

U Evropi raste nezadovoljstvo zbog kašnjenja isporuka zapadnih vakcina. EU do sada vakcinisala samo 1,4 odsto stanovništva, a Izrael, na primjer, trećinu svojih građana

37555 pregleda 72 reakcija 6 komentar(a)
Foto: Reuters
Foto: Reuters

Evropska unija je do sada vakcinisala 1,4 odsto svog stanovništva. Izrael je vakcinisao trećinu građana. U Britaniji, vakcinu je primilo sedam odsto stanovništva. SAD, sa oko pet odsto vakcinisanih, imaju bolji učinak od bilo koje države 27-članog bloka.

Neka obrazloženja glase da šema vakcinacije u EU nije sporija nego u ostalim bogatim zemljama Zapada, nego je samo počela kasnije. Drugi ukazuju na to da regulatori u državama poput Izraela, Amerike i Britanije, nisu strogo poštovali bezbjednosne standarde. Međutim, najopasniji argument je da proces vakcinacije uopšte nije takmičenje, piše britanski “Ekonomist”.

Regulatorna sporost u EU je predstavljena kao vrlina, a ne mana, a jedan od razloga što se nije žurilo sa odobravanjem je preuveličana zabrinutost povodom onih koji sumnjaju u vakcine, piše “Ekonomist”. Sada neki ideri EU, uključujući austrijskog kancelara Sebastijana Kurca, vrše pritisak na regulatornu agenciju da požuri i odobri druge vakcine.

Britanski nedjeljnik piše da je oklijevanje da se nadmeće, loš stav za blok sa globalnim pretenzijama. “Države koje su dobro prošle sa kovidom-19 su najviše svjesne da je svijet konkurentno mjesto. Izrael je okružen državama koje žele da ga unište. Tajvan, Japan i Južna Koreja imaju slično škakljive odnose sa moćnim susjedima. Nasuprot tome, vlade u EU prenose na druge svoje egzistencijalne probleme. Posao EU je da iznađe kolektivna rješenja za to kako se kontinent odnosi prema, na primjer, Kini. Isto kao što se kritike za nabavku vakcina mogu svaliti - ponekad nepošteno - na Brisel, tako mogu i bilo kakve rupe u kolektivnom pristupu Pekingu.”

“Ekonomist” ocjenjuje da je trka u vakcinaciji savršena prilika da EU nađe svoj takmičarski duh. Evropska komisija je postavila cilj da do ljeta vakciniše 70 odsto odraslog stanovništva i još ima vremena da to postigne, dodaje se u komentaru, ističući da nije u pitanju samo zdravlje.

“Ako grupa koja uključuje neka od najuspješnijih svjetskih društva nije u stanju da brzo vakciniše svoje stanovništvo, onda bilo kakve tvrdnje da je EU potencijalna supersila, zvuče smiješno”.

Mađarska prva u EU kupuje Sputnjik V

Mađarska je potpisala sporazum o kupovini dva miliona doza ruske vakcine Sputnjik V protiv kovida-19, rekao je ministar spoljnih poslova Peter Sijarto juče u Moskvi.

Porudžbinom ruske vakcine, Mađarska je prva članica Evropske unije koja je jednostrano odobrila Sputnjik V, dok u Evropi raste nezadovoljstvo zbog kašnjenja isporuka zapadnih vakcina, što koči ekonomski oporavak.

“Prema uslovima sporazuma, kupujemo količinu dovoljnu za vakcinisnje milion ljudi”, rekao je Sijarto tokom razgovora sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovim. On nije otkrio kada će prva isporuka ruskih vakcina stići u Mađarski niti koliko će Budimpešta platiti za dva miliona vakcina.

Sporazum je zaključen nekoliko dana pošto je mađarski regulator za ljekove odobrio vakcinu britanske AstraZeneke i rusku Sputnjik V, dok se tamošnje vlasti bore da ukinu mjere protiv koronavirusa i podstaknu ekonomiju. Medicinski regulator EU još nije odobrio ni rusku ni vakcinu AstraZeneka. Sijarto je rekao da ruska vakcina može omogućiti Mađarskoj da brže ukine mjere zaključavanja.

Ranije juče, premijer Viktor Orban je rekao da Mađarska ne može ukinuti restrikcije prije masovne imunizacije. On je kazao da je najbolji pristup da se odobri upotreba nekoliko vakcina jer će konkurencija primorati proizvođače da ubrzaju isporuku.

“Nisu nam potrebna objašnjenja, potrebne su nam vakcine,” rekao je Orban za državni radio.

Evopska agencije za ljekove (EMA) trebalo bi 29. januara da donese odluku o vakcini koju su proizveli AstraZeneka i Univerzitet Oksford. AstraZeneka je obavijestila Evropsku komisiju da neće moći da isporuči dogovorene količine vakcine kada dobije regulatorno odobrenje bloka, objavio je juče njemački list “Bild”, pozivajući se na izvore iz te kompanije.

Kašnjenje košta života

Estonija, Letonija i Litvanija pridružile su se pozivima Austrije, Češke, Grčke i Danske da EMA ubrza odobravanje vakcine AstraZeneka.

“Preciznost procedure jeste bitna. Ali, i brzina. Odgađanje košta života,” napisali su lideri baltičkih država na Tviteru, pozivajući Astrazneku i druge da što prije obezbijede vakcine kada budu odobrene.

Evropska komisija je juče saopštila da će od kompanije Fajzer tražiti pojašnjenja povodom odgađanja isporuke vakcina koja su EU države prijavile za sljedeću nedjelju. Fajzer i EK su ranije saopštili da neće biti više usporavanja, nakon zadržavanja zaliha ove nedjelje zbog radova u Fajzerovoj fabrici u cilju ubrzavanja proizvodnje.

Italija prijeti Fajzeru sudskim postupkom zbog odgađanja. Ugovor sa EU je povjerljiv i svaka država pojedinačno ugovara različite aranžmane sa Fajzerom. Nije jasno da li zakon obavezuje tu američku kompaniju da isporučuje određene količine na nedjeljnoj ili na kvartalnoj bazi. U međuvremenu, Svjetska zdravstvena organizacija je saopštila da je sa Fajzerom postigla ugovor o 40 miliona doza vakcine, što će omogućiti početak vakcinacije u siromašnim i državama sa srednjim prihodom u okviru Kovaks programa sljedećeg mjeseca.

Istražuju se tajni ugovori EK o kupovini vakcina

Evropski ombudsman istražuje tajnovitost kojom izvršno tijelo Evropske unije postupa sa ugovorima o snabdijevanju vakcinama protiv kovida-19, objavio je Rojters.

EU je dala oko 2,5 milijardi depozita za skoro 2,3 milijarde doza kandidata i odobrenih vakcina od šest kompanija. Cijena, uslovi isporuke i druge ključne klauzule su povjerljivi.

“Upravo smo otvorili istragu o odbijanju Komisije da odobri javni pristup dokumentima koja se tiču kupovine vakcina protiv kovida-19,” kazala je portparolka ombudsmana EU.

Komisija, koja vodi pregovore sa proizvođačima vakcina zajedno sa predstavnicima članica EU, saopštila je da je povjerljivost važna kako bi se omogućilo EU da postigne bolje ugovore sa kompanijama.

Opservatorija korporativne Evrope, neprofitna organizacija, tražila je pristup ugovoru sa AstraZenekom, prvom koji je EU potpisala, i dokumentima u vezi sa pregovorima o vakcini. Komisija je odbila prvi zahtjev, a o drugom još nije odlučila, saopštio je ombudsman.

Rojters navodi da bilo koji građanin EU može tražiti od ombudsmana da istraži neku instituciju EU na osnovu nepravilnosti.

Komisija je ranije ovog mjeseca otkrila redigovanu verziju ugovora o vakcini sa njemačkom biotehnološkom firmom Kjurvak, nakon pritiska poslanika EU.

Vučić: Pokušaćemo da izgradimo fabriku za vakcine

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je juče da se očekuje da do kraja dana bude vakcinisano više od 40.000 građana, što je, kako je rekao, rekordan broj. On je najavio i da će Srbija pokušati da izgradi sopstvenu fabriku vakcina protiv koronavirusa, prenijela je Beta.

Vučić je kazao da nabavka novih vakcina postaje “gotovo nemoguća misija”. “Postaje vrlo teško doći do vakcina. Mi bismo bili u stanju da vakcinišemo oko 81-82 odsto punoljetne populacije Srbije, ali nemamo toliko vakcina u ovom trenutku. Zato smo danas bili u kontaktu sa Britancima, sa Kinezima, sa Rusima, a pokrenućemo razgovore i sa Indijcima koji imaju fabriku Astra Zeneka”, rekao je Vučić novinarima u Kragujevcu.

“Nama će vakcina biti potrebna narednih pet, šest ili sedam godina dok ne pronađu lijek. Pokušaćemo da napravimo fabriku da možemo da proizvedemo dovoljno vakcina za naše stanovništvo i za susjede jer velike zemlje uzmu sve i koliko god pričali o solidarnosti, ne optužujući tu bilo koga, treba da gledamo ‘u se i i u svoje kljuse’. Priče o solidarnosti okačite mačku o rep”, dodao je Vučić.

Preporučujemo za Vas