Blok stranaka koje se zalažu za nezavisnost Katalonije uspio je da osvoji većinu u parlamentu te španske pokrajine na juče održanim izborima.
Taj blok bi trebalo da ima 70 od ukupno 135 poslaničkih mjesta, pokazuju podaci nakon više od 99 odsto prebrojanih glasova.
Koalicija "Zajedno za Kataloniju" koju predvodi doskorašnji katalonski predsjednik Karles Pudždemon trebalo bi da osvoji 34 mjesta, dok bi takođe secesionistička Republikanska ljevica Katalonije (ERC) bivšeg potpredsjednika Vlade Oriola Žunkerasa trebala da osvoji 32 mandata.
Mala antikapitalistička stranka Kandidatura narodnog jedinstva (CUP) trebalo bi da ima četiri mandata, čime bi te tri stranke ukupno imale 70 poslanika.
Ipak, najveći broj glasova trebalo bi da ima stranka centra Siudadanos (Građani), koja se protivi nezavisnosti Katalonije, a koju vodi 36-godišnja advokatica Ines Arimadas. Ta stranka bi prema trenutnim projekcijama trebalo da ima 35 od 135 mandata.
Od stranaka koje se zalažu za jedinstvenu Španiju, Socijalistička radnička partija (PSOE) trebalo bi da ima 18 poslanika, dok će četiri mandata pripasti Narodnoj stranci (PP) španskog premijera Marijana Rahoja, tradicionalno slaboj u Kataloniji, navodi Frans pres.
Te tri stranke koje su protiv katalonske nezavisnosti trebalo bi da imaju ukupno 57 mandata.
Krajnje lijeva stranka Zajednička Katalonija (Catalunya en Comu), koja se pozicioirala između dva bloka, imaće osam mandata.
Trenutni rezultat ukazuje da će stranke koje se zalažu za nezavisnost Katalonije ponovo imati većinu, gotovo dva mjeseca pošto je Vlada španskog premijera Marijana Rahoja suspendovala autonomiju Katalonije, smijenila njenu vladu, raspustila parlament i uvela direktnu upravu Madrida u tom regionu.
Pudždemon je u oktobru napustio Španiju i otišao u Belgiju nakon što je regionalna vlada smijenjena.
Pudždemon i njegovi saradnici optuženi su za pobunu, podsticanje na pobunu, zloupotrebu javnih fondova i kršenje povjerenja.
Pudždemon je ranije kazao i da je spreman da se preda "istinskom pravosuđu (Belgije)", ali ne i španskom, jer su, kako je naveo, španske vlasti ispolitizovane.
Rojters navodi da će ukoliko separatisti osvoje apsolutnu većinu to biti udarac za Rahoja koji je i raspisao izbore nadajući se da će separatisti izgubiti.
I prve izlazne ankete su pokazale da bi partije koje zagovaraju nezavisnost mogle da osvoje većinu mjesta u katalonskom parlamentu, javio je Rojters.
Biračka mjesta u Kataloniji zatvorena su večeras u 20 sati nakon što su glasači na prijevremenim regionalnim izborima birali novi saziv parlamenta.
Izborna komisija tog španskog regiona saopštila je da je do 18 časova glasalo 68,3 odsto birača, dok je na izborima za katalonski parlament 2015. godine odziv birača u tom periodu bio 63,12 odsto, navodi Asošiejted pres.
Odmah po zatvaranju birališta počelo je ručno prebrojavanje glasova za koje je Vlada Španije zadužila privatno udruženje Indra.
Ankete su prethodnih nedjelja predviđale rekordnu izlaznost.
U popodnevnim časovima došlo je do rasta izlaznosti pošto je do 13 časova glasalo 34,7 odsto birača, a u istom periodu na prethodnim izborima 35,1 odsto.
Biračka mjesta su otvorena u devet sati.
Na jučerašnjim izborima pravo glasa imalo je 5.554.394 građana, a bira se 135 članova regionalnog parlamenta.
Predizborne ankete ukazivale su na neizvjestan rezultat.
U Kataloniji je 1. oktobra održan referendum o nezavisnosti uprkos protivljenju centralne vlasti u Madridu, a potom je katalonski parlament 27. oktobra proglasio nezavisnost.
Vlada španskog premijera Marijana Rahoja suspendovala je potom autonomiju Katalonije, smijenila njenu vladu, raspustila parlament i uvela direktnu upravu Madrida u tom regionu.
Galerija
Bonus video:
