Svaki peti zatvorenik u evropskim zatvorima još nije osuđen – 12.000 njih samo u Njemačkoj. Pritom istraživanja pokazuju da većina njih uopšte ne mora da bude iza rešetaka.
Okružni sud u Berlinu, april 2021. Devetnaestogodišnjak pred sudom za prekršaje. Mladić je beskućnik i ispostavilo se da je zavisnik od kristal-meta. Spava po željezničkim stanicama u Berlinu.
Te informacije su dovoljne da sudija odluči: Optuženi neće biti pušten danas. Ne zato što je kriv za krađu dva parfema „Život je lijep“ (La vie est belle) firme „Lankom“, zbog kojih ga je policija uhapsila dan ranije, a što će se tek kasnije ispitivati na suđenju, već da sudija bude siguran da optuženi neće pobjeći i da će biti na raspolaganju kada sud želi da dođe do njega.
Varijacije ovakvog slučaja, koje advokat i novinar Ronen Štajnke opisuje u svojoj knjizi „Nisu svi jednaki pred zakonom“, dešavaju se na hiljade puta godišnje. Činjenica jeste da samo oko tri odsto osoba optuženih za neki zločin završi u istražnom zatvoru, ali činjenica je i da je skoro 100.000 ljudi u Evropskoj uniji u zatvoru bez pravosnažne presude. Svaki peti – 12.000 ih je samo u Njemačkoj – smatra se nevinim, ali i dalje sjedi u zatvoru.
U drugim zemljama EU broj pritvorenih čak je i veći nego u Njemačkoj. A boravak u istražnom zatvoru traje mjesecima, u pojedinim zemljama u prosjeku više od godinu dana, prije nego što uopšte dođe do procesa.
U mnogim zemljama postoje određene grupe koje se posebno često zatvaraju. Prema kriminalističkoj statistici, 60 odsto pritvorenih su stranci. Među svim optuženima ih je pak samo 30 odsto – dakle, stranci se privode mnogo češće nego Njemci. Statistika je neumoljiva, pa je zanimljivo pomenuti i da u opštoj populaciji stranci čine samo 12 procjenata. Osim toga, kako pokazuje jedno istraživanje, većina pritvorenih je nezaposlena, a oko polovina su beskućnici.
Većina pritvorenika optužena je za lakša krivična djela
Kristin Morgenštern, profesorka krivičnog prava i rodnih studija na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, u svom naučnom radu bavila se istražnim zatvorima u Evropi. Pokazalo se da je više od trećine svih ljudi u istražnim zatvorima u Njemačkoj optuženo za krađe, obično za lakša krivična djela. „Većinom se radi o krađi flaše alkohola, konzervi energetskog pića ili kafi, mesnoj salati ili konzervi sardina.“
Istraživanja pritom pokazuju da to nije samo njemački problem. „Pronašli smo sličan obrazac i u drugim evropskim zemljama u kojima smo sprovodili istraživanja“, kaže Morgenštern. „Čak i u zemljama s liberalnijom politikom.“
Da bi odlučile da li će nekoga da zatvore, sudije moraju da odmjere sledeće: ako osoba bude puštena, da li će ona manipulisati dokazima, zastrašivati svedoke ili pobjeći od krivičnog gonjenja? U 95 odsto slučajeva u Njemačkoj, sudije kao glavni razlog za navode rizik od bjekstva.
Teoretski gledano, sudije bi trebalo da donesu odluku na osnovu konkretnih dokaza u pojedinačnom slučaju. Međutim, realnost je često drugačija, kaže advokatkinja za krivična djela Lara Volf. „Zatvaraju ljude na osnovu osjećaja, pretpostavki, svakodnevnih teorija.“ Njena doktorska teza je jedna od rijetkih studija o opasnosti od bjekstva u kojoj se, na osnovu empirijskih istraživanja, pokazuje koji lični faktori utiču na to da li će neko da pobjegne od krivičnog gonjenja.
Veća je vjerovatnoća da će ljudi iz marginalizovanih grupa biti zatvoreni
U nedostatku konkretnih istraživanja, a prema podacima Lare Volf, sudije formiraju sopstvene teorije na osnovu ličnih iskustava. I predrasuda. Referentna pravna literatura i razgovori sa sudijama pokazuju da se kontakti u inostranstvu, na primjer, generalno smatraju pogodnim za bjekstvo. Kao i beskućništvo, nezaposlenost i loše obrazovanje. Stabilan posao, dobro obrazovanje i lične veze, s druge strane, tumače se pozitivno, odnosno kao nešto što ljude spriječava da pobjegnu. Sve do kasnih 1980-ih, neke sudije su i dalje smatrale da homoseksualne veze samo u izuzetnim slučajevima smanjuju rizik od bjekstva, pošto su procjenjivali da su one obično manje obavezujuće od heteroseksualnih. Rezultat: veća je vjerovatnoća da će grupe koje su već marginalizovane prije završiti u istražnom zatvoru do početka suđenja.
Volf je analizirala 169 slučajeva u Njemačkoj u kojima je sud odlučio da postoji opasnost od bjekstva, ali su osobe puštene na slobodu iz proceduralnih razloga. Samo 14 od 169 osoba umaklo je pravdi, svi ostali su se uredno pojavili na ročištu. „Bila sam iznenađena jasnoćom rezultata“, kaže pravnica Volf.
Ni Njemačko udruženje sudija, ni Odjeljenje za pravosuđe, različitost i borbu protiv diskriminacije Senata Berlina nisu željeli da na pitanje DW komentarišu rezultate studije.
Ne treba zaboraviti ni to koliko su često veoma teški uslovi u istražnom pritvoru: ljudi uglavnom provode 23 sata dnevno u svojoj ćeliji, bez kontakta sa spoljnim svijetom i bez ikakvih aktivnosti. Mjere resocijalizacije, kao što su radni ili socijalni programi, nisu dostupni onima za koje se još uvijek smatra da su nevini, objašnjava profesorka krivičnog prava Kristin Morgenštern. Tome se može dodati i šokantno iskustvo da su istrgnuti iz svakodnevnog života, bez jasne ideje kako dalje. Morgenštern iz svog istraživanja zna: „To je veoma neprijatna, nestabilna, zastrašujuća, lična situacija.“
Gotovo polovina postupaka završava se bez zatvora
A to može i da se otegne. Više od polovine pritvorenika u pritvoru provede tri mjeseca ili više.
Pritom njemački zakon izričito propisuje da trajanje istražnog pritvora mora biti srazmjerno mogućoj kazni, jer u konačnu kaznu uračunaće se i vrijeme provedeno u istražnom zatvoru.
Međutim, u skoro polovini svih slučajeva postupak se završava bez zatvorske kazne. Statistika tužilaštva pokazuje da je skoro 30 odsto svih pritvorenih pušteno na slobodu nakon postupka i određena im je uslovna kazna, deset odsto dobija novčanu kaznu, a osam procjenata se oslobađa, izvlači sa drugim mjerama ili se slučaj obustavlja.
Prenatrpani zatvori
Veliki broj pritvorenika u velikoj mjeri doprinosi prenatrpanosti zatvora. U jednoj od tri evropske zemlje u zatvorima ima više pritvorenih, nego što zvanični kapaciteti dozvoljavaju. To je bilo posebno problematično tokom pandemije korone: skučeni smještaj i loši higijenski uslovi zatvore čine idealnim leglom za bolesti, kao što su one koje uzrokuje koronavirus, pokazalo je istraživanje DW.
Kada bi svi pritvorenici bili pušteni na slobodu, zatvori u gotovo svim zemljama EU odjednom više ne bi bili pretrpani.
Čak i ako će istražni zatvori i dalje biti neophodni u nekim slučajevima. Ako bi manje ljudi bilo zatvoreno prije suđenja, to bi rasteretilo prenatrpane zatvore. I ljude koji su tamo pritvoreni.
Bonus video:
