Šef združenog generalštaba SAD, general Mark Majli izjavio je danas da je krenula obuka ukrajinskih vojnika na naprednim američkim tenkovima Abrams, ali je dodao da to oružje, na dugi rok ključno za protjerivanje Rusije s okupiranih teritorija Ukrajiine, neće biti spremno na vrijeme za predstojeću protivofanzivu snaga vlade u Kijevu.
Obuka tenkista je počela kad su SAD i njeni saveznici počeli da sklapaju sporazume o obuci Ukrajinaca na borbenim avionima F-16, a bili bi dio plana za odvraćanje budućih ruskih napada, rekao je Majli po dolasku u Francusku.
"Svi prepoznaju da su Ukrajini potrebne modernizovane vazduhoplovne snage", izjavio je Majli i dodao: "Trebaće dosta vremena".
Namjera je da se osigura bezbjednost za Ukrajinu, srednjoročno i dugoročno, rekao je šef francuskog generalštaba, viceadmiral Nikola Vožur, koji se sastao sa Majlijem.
Oko 200 ukrajinskih vojnika počelo je prošlog vikenda obuku na tenkovima Abrams, koja će trajati oko 12 sedmica. Dodatnih 200 vojnika obučava se za snabdijevanje i održavanje.
Američki raspored obuke tempiran je tako da se vojnici upoznaju sa svim tajnama Abramsa prije no što 31 komad ovog naprednog tenka stigne iz SAD u Ukrajinu, što treba da bude završeno do ove jeseni.
Ti tenkovi će činiti dio armade od ukupno 300 tenkova koju su Ukrajini obećali zapadni saveznici, što uključuje i tenkove Čelendžer iz Velike Britanije, tenkove Leopard 2 iz Španije i Nemačke, kao i lake oklopne točkaše iz Francuske.
Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je u danas da SAD neće podržati mirovne pregovore u ratu u Ukrajini sve dok Kijev ne bude zadobio prednost na terenu, vjerovatno nakon svoje protivofanzive.
Blinken je rekao da bi, ako bi se poslušali pozivi Rusije i drugih, uključujući Kinu, da se sada ide na prekid vatre i pregovore o okončanju rata, to bio - "Potemkinov mir" koji ne bi obezbijedio suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine niti bi poboljšao evropsku bezbjednost.
Blinken je aludirao na "Potemkinovo selo" - taktiku koju je ministar ruske vlade Grigorij Potemkin iz 18. veka koristio da bi kod ruske carice Katarine stvorio iluziju prosperiteta - da dok putuje izdaleka vidi jarko obojene kulise seoskih kuća i pomisli da u pustoši zaista postoje sela.
U govoru u Finskoj, koja se nedavno pridružila NATO-u i dijeli dugačku granicu s Rusijom, Blinken je ponovio stanovište SAD da "prekid vatre jednostavno zamrzava trenutne linije fronta" i omogućava ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu "da konsoliduje kontrolu nad teritorijom koju je prigrabio, da se odmori, naoruža i ponovno napadne".
"To ne bi bio pravedan i trajan mir", rekao je Blinken i ocijenio da bi dopuštanje Moskvi da zadrži jednu petinu ukrajinske teritorije okupirane invazijom bila pogrešna poruka Rusiji i "drugim potencijalnim agresorima širom svijeta".
Ukrajinski zvaničnici daju zbunjujuće signale o tome dolazi li očekivana protivofanziva ili je već u toku.
Neki sugerišu da to neće biti baraž simultanih napada duž cijele linije fronta, već više ciljanih, ograničenih napada radi slabljenja ruskih linija snabdijevanja i infrastrukture. Potom bi se napadi proširili i pojačali.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski ponovo se oglasio u petak.
"Ovo nije film", rekao je novinarima u Kijevu. "Teško je reći kako ćete vidjeti našu protivofanzivu. Ovdje je glavna poenta da je Rusija vidi. I to ne samo da je vidi, već i da je osjeti. Naročito trupe koje su okupirale naše teritorije. Oslobađanje naših teritorija – to bi bio rezultat naše protivofanzive. Kada ovo budete vidjeli, shvaćete da je počela".
Zelenski je rekao da mu je cilj da istjera ruske trupe s četiri teritorije koje je Moskva djelimično okupirala i nezakonito anektirala prošle jeseni, kao i da ih istjera s poluostrva Krima koje je Kremlj zauzeo i nezakonito anektirao 2014. godine.
Putin je rekao da su dva njegova cilja u invaziji na Ukrajinu bila da se poboljša bezbjednost Rusije i spreči Ukrajinu da se pridruži NATO-u, ali Vlada u Kijevu je podnijela zahtjev za pridruživanje tom savezu, a Švedska se nada da će biti primljena kao članica u julu. To bi ostavilo Rusiju okruženu NATO zemljama u oblasti Baltičkog mora.
Vjačeslav Gladkov, guverner Belgorodske oblasti rekao je da su dvije osobe poginule, a četiri povrijeđene nakon što je Ukrajina granatirala ovu rusku oblast u blizini granice, dok su zvaničnici u obližnjim regionima prijavili napade dronova tokom noći.
Kako prenosi Rojters, Gladkov je na Telegramu napisao da je granatiranje pogodilo dio puta u gradu Maslova Pristan - nekih 15 kilometara od sjeverne ukrajinske Harkovske oblasti - kao i su ostaci granata pogodili automobile u prolazu.
"U jednom su putovale dvije žene. Od zadobijenih povreda preminule su na licu mjesta", rekao je on.
U drugoj poruci objavljenoj kasnije, Gladkov je rekao da su još dvije osobe povrijeđene i da se industrijski objekat zapalio nakon granatiranja u gradu Šebekino.
Šebekino je takođe pretrpjeo teško bombardovanje u četvrtak, kao i prekogranični upad, rekli su ruski zvaničnici.
Gladkov je rekao da je više od 2.500 ljudi evakuisano iz te oblasti.
Rojters dodaje da nije mogao nezavisno da provjeri prijavljene napade.
Načelnik Brjanske oblasti na zapadu Rusije na granici sa Ukrajinom Aleksandar Bogomaz izjavio je da su ukrajinske snage grantirale dva sela u toj oblasti, ali da niko nije povrijeđen.
Rojters nije mogao da potvrdi ruske tvrdnje o napadu.
Moskva je tokom jučerašnjeg dana saopštila da su ukrajinske snage raketirale grad u Belgorodskoj oblasti.
Širom Ukrajine proglašena je rano jutros vazdušna opasnost zbog ruskih raketnih udara, ali je poslije nekoliko sati od napada ukinuta za veći dio zemlje, uključujući i glavni grad Kijev, čiji su zvaničnici saopštili da je odbrana oborila više od 30 ruskih raketa i dronova.
Moskva je od početka maja izvela oko 20 odvojenih napada raketama i dronovima na ukrajinske gradove.
Vojne vlasti Kijeva su na Telegramu saopštile da je Rusija istovremeno lansirala bespilotne letjelice i krstareće rakete, prenosi Rojters.
"Prema preliminarnim informacijama, više od 30 vazdušnih ciljeva različitih tipova otkriveno je i uništeno u vazdušnom prostoru iznad i oko Kijeva od strane snaga protivvazdušne odbrane", navodi se u saopštenju.
Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko, koji je ranije prijavio dva odvojena talasa napada, napisao je na Telegramu da nije bilo poziva za spasilačke službe.
Ukrajina tvrdi da njena odbrana obara većinu ruskih raketa i dronova, navodi britanska agencija.
Administracija predsjednika SAD Džozefa Bajdena sinoć je uzvratila na rusku suspenziju Novog nuklearnog sporazuma START, objavivši da poništava vize ruskim nuklearnim inspektorima, odbija neriješene zahtjeve za nove posmatrače i poništava standardna odobrenja ruskim avionima za ulazak u američki vazdušni prostor.
Povezani članci
Rat u Ukrajini – 464. dan.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je da njegova država želi da uđe u NATO, jer da je već bila članica, Rusija je ne bi napala.
„Trebaju nam bezbjednosne garancije jer nismo u NATO-u, u suprotnom nas Rusija ne bi napala ili bi nas odbranio NATO. Nadamo se da će one ostati na snazi dok ne postanemo članica“, rekao je novinarima nakon drugog samita Evropske političke zajednice.
Dodao je da je na samitu evropskih lidera čuo „snažnu podršku od mnogih zemalja“.
„Ukrajina treba da dobije podršku za teritorijalni integritet i suverenitet, izgubili smo ljude i to je trajni gubitak. Moramo da uradimo što više možemo za Ukrajinu, da se ujedinimo. Kontraofanzivu želimo da pokrenemo kako bismo zaštitli naše nebo i našu djecu“, dodao je Zelenski.
Istakao je da o mirovnom planu može da razgovara sa svim državama osim sa Rusijom.
Posrednik u ranijim pregovorima bila je Turska, čiji predsjednik Redžep Tajip Erdogan danas nije došao na samit, iako je najavljeno njegovo prisustvo.
Zelenski se sastao i po prvi put sa Aleksandrom Vučićem, predsjednikom Srbije, koja jedina, pored Bjelorusije, u Evropi nije uvela sankcije Rusiji zbog napada na Ukrajinu.
Vučić ranije nije želio da odgovori novinarima da li mu je Zelenski zamjerio što Srbija nije uvela sankcije Rusiji.
„Imali smo kratak i korektan razgovor, ali odluku o sankcijama Rusiji donose građani Srbije preko svog rukovodstva. Mi smo svoju odluku donijeli u martu 2022. i nikada ne možete jednim razgovorom da mijenjate nečiju poziciju“, kazao je Vučić.
Na ponovljeno pitanje da li mu je Zelenski zamjerio što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, Vučić je rekao da „ne želi da govori o takvim stvarima“ i dodao da je sve što može da kaže to da su imali „korektan razgovor“.
„Srbija poštuje Ukrajinu, ali ima i svoje interese i nastaviće da vodi politiku u skladu sa sopstvenim interesima“, dodao je Vučić.
(BETA)
Bonus video:
