Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je da od evropskih saveznika nije dobio „nedvosmislen odgovor“ o tome kako bi branili Ukrajinu u slučaju da Rusija ponovo napadne nakon postizanja mirovnog sporazuma.
U utorak su evropski lideri i američki izaslanici saopštili da su se dogovorili o ključnim bezbjednosnim garancijama za Kijev, uključujući i evropske multinacionalne snage koje bi bile raspoređene ukoliko se postigne prekid vatre. Međutim, na pitanje da li je siguran da bi evropski saveznici intervenisali i branili njegovu zemlju u slučaju nove ruske invazije, Zelenski je juče rekao da na to nema „jasan“ odgovor, prenosi „Gardijan“
„Ja lično veoma želim da dobijem jedan vrlo jednostavan odgovor: da, ako ponovo dođe do agresije, svi partneri će snažno odgovoriti Rusima. I to je upravo pitanje koje sam postavio svim našim partnerima. Do sada nisam dobio jasan, nedvosmislen odgovor“, rekao je Zelenski.
On je kazao da postoji „politička volja“ saveznika Kijeva da „nam daju snažne bezbjednosne garancije“. „Ali, dok nemamo takve bezbjednosne garancije – pravne, potvrđene u parlamentima, potvrđene u Kongresu Sjedinjenih Američkih Država – ne možemo odgovoriti na ovo pitanje.“
Britanski premijer Kir Starmer rekao je da će britanski poslanici imati priliku da glasaju o konačnom broju vojnika koji bi bili upućeni u Ukrajinu ukoliko se postigne mirovni sporazum, prenosi „Gardijan“. Međutim, iz Dauning strita nisu mogli da kažu da li bi glasanje u Donjem domu, koje bi se održalo prije raspoređivanja trupa, obavezalo vladu u slučaju da poslanici odbace mogućnost slanja britanskih vojnika na teren.
Britanske trupe bi „sprovodile odvraćajuće operacije i gradile i štitile vojne centre“, rekao je Starmer juče u parlamentu. „Broj će biti utvrđen u skladu s našim vojnim planovima, koje pripremamo i u kojima očekujemo podršku drugih članica. Taj broj ću iznijeti pred Dom prije nego što bismo izvršili raspoređivanje.“
Tokom sjednice u Donjem domu, konzervativni poslanik Ben Obis-Džekti rekao je da je „prisustvo vojnika na terenu u Ukrajini crvena linija za Putina, i bojim se da bi to potencijalno mogla biti batina kojom bi nas udarao kako bi se usprotivio bilo kakvom mirovnom sporazumu“.
Ruski napadi kasno juče gotovo su u potpunosti isključili snabdijevanje električnom energijom u dvije oblasti jugoistočne Ukrajine, saopštilo je Ministarstvo energetike. „Kao rezultat napada, Dnjepropetrovska i Zaporoška oblast su gotovo u potpunosti bez struje“, navodi se u poruci Ministarstva na Telegramu. Ukrajinska premijerka Julija Sviridenko rekla je da će najavljene snježne padavine i pad temperature tokom noći do minus 20 stepeni Celzijusa vjerovatno dodatno pogoršati poremećaje u snabdijevanju strujom i grijanjem.
Rusija je juče napala dvije morske luke u ukrajinskoj oblasti Odesa, pri čemu je jedna osoba poginula, a osam je ranjeno, saopštili su ukrajinski zvaničnici. Uprava ukrajinskih morskih luka navela je da su napadnute luke Čornomorsk i Pivdenji, obje ključne izvozne arterije za ukrajinsku ekonomiju zasnovanu na robama. „Ovo je još jedan napad terorističke države na lučku infrastrukturu koja učestvuje u obezbjeđivanju globalne bezbjednosti hrane“, rekao je potpredsjednik vlade Oleksij Kuleba.
Devizne rezerve Ukrajine porasle su na rekordnih 57,3 milijarde dolara početkom januara, dok zemlja nastavlja da prima značajne prilive strane pomoći, saopštila je juče Centralna banka. Vojna potrošnja Ukrajine porasla je sa oko sedam milijardi dolara u 2021. godini, posljednjoj godini prije invazije, na rekordnih više od 70 milijardi dolara prošle godine. Vlada se u velikoj mjeri oslanja na finansijsku pomoć kako bi finansirala humanitarnu i socijalnu potrošnju, kao i odbranu.
Bonus video:
