Poljski premijer Donald Tusk početkom februara je na društvenim mrežama ponosno prenio članak iz njemačkog lista „Frankfurter algemajne cajtung“ pod naslovom „Poljaci dolaze“. I prokomentarisao ga riječima: „Pogledajte kako se ta fraza promijenila u poslednjih 30 godina. Njemačka štampa izvještava da naše firme sve češće preuzimaju etablirane zapadne brendove, a ne obrnuto. Poljska dolazi po svoje!“
Članak njemačkog lista javlja o sve jasnijem trendu: poljske firme kupuju udjele i preuzimaju kompanije na Zapadu, među njima i mnoge u Njemačkoj.
Prema podacima koje je prikupio Blumberg, poljske kompanije su prošle godine najavile 22 preuzimanja u zapadnoj Evropi – najviše otkako se takva statistika vodi. Devet tih poslova odnosi se na firme u Njemačkoj.
Dominik Kopinski, savjetnik Poljskog ekonomskog instituta i profesor ekonomije na Univerzitetu u Vroclavu, uvjeren je da takvi napisi ukazuju na „prekretnicu“ u ekonomskim odnosima Poljske i Njemačke. „Prije dvadeset godina, kada je Poljska tek ulazila u Evropsku uniju, teško je mogao uopšte i da se zamisli takav scenario“, kaže on za DW. Ali nova generacija poljskih preduzetnika više uopšte ne mari za nekadašnje stereotipe o poljskoj privredi i njenoj inferiornosti u odnosu na Zapad: „Ne osjećaju nikakav kompleks, ni strah. Reaguju kad im se ukaže prilika i – što je još važnije – probijaju put drugima i služe kao primjer“, uvjeren je profesor.
„Ako se ovako nastavi, možda to nije samo niz pojedinačnih preuzimanja, nego generacijski pomak u tome kako poljske firme vide svoje mjesto u Evropi“, dodaje Kopinski.
Prirodan rast
Jedna od poljskih firmi koja je aktivna u preuzimanjima je Spyrosoft Group, IT kompanija srednje veličine sa sedištem u Vroclavu. Ona je nova vlasnica berlinske kompanije embeddeers GmbH, specijalizovane za razvojne usluge u automobilskoj industriji. Spyrosoft je u završnoj fazi kupovine još jedne njemačke firme.
U novembru 2025. kupila je i američko preduzeće Carimus, digitalnu agenciju iz Sjeverne Karoline. „U jednom trenutku firme više ne mogu da rastu samo organski i moraju da kupuju druge kompanije“, objašnjava novinarima DW Kevin Dabrovski, partner zadužen za marketing u Spyrosoftu. „Imamo oko 2.000 zaposlenih – nismo giganti, ali nam takva preuzimanja omogućavaju brzinu rasta koja nas zadovoljava.“
Drugi dio njihove strategije jeste ulazak u već razvijena lokalna tržišta, umjesto pokretanja posla od nule. „To nam pomaže da rastemo, širimo se i pronalazimo zanimljive klijente i destinacije“, kaže Dabrovski. „Lokalno prisustvo pokazala se kao važno u zemljama poput Njemačke, Velike Britanije ili SAD. Smatramo da je ključno biti tamo i fizički prisutan.“
Treba se i odvažiti krenuti u inostranstvo
Kopinski smatra da je još prerano tvrditi da se radi o jasnom trendu, ali smatra da je to zapravo već odavno trebalo da počne da se događa: „Više poljskih firmi koje rade u inostranstvu traže akvizicije i jače se uklapaju u evropski tržišni ekosistem— to je nešto što je već trebalo da smo vidjeli“, kaže.
No, preduslov je i brz ekonomski rast Poljske i stalno približavanje standardu zapadne Evrope. Prošle godine poljski realni BDP porastao je 3,6 odsto, odnosno oko dva odsto više od prosjeka EU.
Otkako je 2004. ušla u EU, Poljska je imala prosječni godišnji rast od gotovo četiri procenta, a stopa rasta dodatno se ubrzala u protekloj deceniji. Poljsko tržište kapitala takođe snažno raste.
Ključ uspjeha, kaže Kopinski, jest snažno domaće tržište. „To je veliko tržište koje brzo postaje još snažnije, šesta najveća ekonomija EU. Mnogim poljskim kompanijama je to doslovno ono što donosi jelo na sto.“ A uputiti se preko granice veliki je korak: „Većina poljskih firmi nema prirodni nagon da traži ’hleba preko pogače’ u inostranstvu ako već dobro posluju kod kuće. Za izlazak napolje potreban je mentalitet preduzetnika, ali i manje straha od rizika.“
Dabrovski dodaje da je važno razumeti da se menja i struktura poljskog IT sektora: Poljska više nije „zemlja jeftinih IT usluga“. „Tako su nas nekada vidjeli, ali mi sada više nismo to tržište – ta percepcija se seli u Indiju“, kaže on. „Tamo se danas dobijaju cjenovno najpristupačnije IT usluge, a Poljska više nije to mjesto.“
Kopernikanski obrt ulaganja
Treba tek videti da li će Poljska u doglednoj budućnosti postati zemlja koja više ulaže u inostranstvo nego što strane firme ulažu u Poljsku. Direktna strana ulaganja u tu zemlju su se zapravo 2024. smanjila – ali tako je i u mnogim drugim evropskim državama. Prema Kataržini Rzentarževskoj iz Erste Group, razlozi su rast troškova rada, visoke cene energije i visoki troškovi servisiranja duga zbog kamatnih stopa.
Kopinski ističe da je Poljska dugo bila regionalni lider u privlačenju stranih ulaganja i u tu zemlju je od pada komunizma 1989. uloženo oko 370 milijardi evra. On misli da nedavna preuzimanja možda upućuju na dugo očekivani zaokret.
„U razvoju zrelijih ekonomija obično postoji trenutak kad brzo počnu da rastu ulaganja u inostranstvo“, objašnjava profesor ekonomije. Na kraju dosegnu – a ponekad i premaše – nivo stranih ulaganja koja dolaze u zemlju. Poljska je dugo čekala taj preokret, a i profesor se nada: „Možda to upravo sada počinje da se događa pred našim očima.“
Bonus video:
